MEDIJI U KRAGUJEVCU: ČUVATI ČAST I PROFESIONALNOST

Tokom prethodne tri godine medijska scena u Kragujevcu je značajno osiromašena, a većina medija sa tradicijom posluje na ivici egzistencije, osim RTK koja dobija značajnu pomoć iz gradskog budžeta. Sagovornici tvrde da su urednici i menadžeri RTK sada uglavnom članovi vladajuće Srpske napredne stranke. Najveći broj novinara u Kragujevcu radi za minimalnu zaradu, a mnogi od njih i ne dobijaju platu po više meseci.

Ovo je samo mali deo informacija do kojih je došla Slavko Ćuruvija fondacija u razgovoru sa novinarima, urednicima, vlasnicima i predstavnicima civilnog društva u Kragujevcu. I ako  kragujevački novinari drže do eksluziviteta kada je o težini sopstvenog položaja reč, medijska slika Kragujevca ne razlikuje se mnogo od one u drugim gradovima u Srbiji. Slavko Ćuruvija fondacija, u saradnji sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID), poput kragujevačkog, organizovala je razgovore u osam gradova i opština u Srbiji.

Na ove teme u kragujevačkom Domu omladine, uz učešće novinara iz publike, sa Danicom Vučenić razgovarali su novinarka Marija Obrenović (portal Pressek), urednik Kragujevačkih Miroslav Jovanović i Ilir Gaši, programski direktor Slavko Ćuruvija fondacije. Najavljujući razgovor Danica Vučenić je rekla da bi „bilo lepo da je Kragujevac incident u Srbiji i da samo u Kragujevcu novinari imaju osećaj poniženosti“:

• Na žalost, to nije tako. Novinari se suočavaju širom Srbije sa sličnim problemima. Pitanje je kako prevazići tu situaciju, da li je pitanje položaja novinara pitanje lične hrabrosti i da li to inicira promenu. Ili je pitanje sistemske promene i kako do nje doći.

Miroslav Jovanović smatra da su za poziciju medija i novinara „podjednako krivi i novinari i politika“:

• Poslednjih dvadesetak godina u novinarstvo je uplovilo toliko mnogo neobrazovanih, netalentovanih, politički svrstanih novinari… Ne samo zbog toga, ali i to je razlog, što je jedan deo medija danas u službi političkog marketinga, a ne novinarstva. Kada smo inficirani lošim ljudima u branši, ni naša borba za bolji status ne može da bude uspešna, i pored toga što imamo udruženja.

Marija Obrenović ukazuje da medija u Kragujevcu ima i pored utiska koji je u javnosti stvoren – da ih nema:

• Nema velikih medija, na kakve su građani navikli – televizije. Ima portala, nedeljnika, radio stanica.

Miroslav Jovanović ocenjuje da su „na izdisaju“, da je „isforsirana jedna, klasična politička televizija“, kao i da lokalni mediji ne mogu da opstanu na tržištu, da su prihodi od komercijalnih sadržaja ograničeni, kao i da postoje „perfidni načini na koji se oglašivači odvraćaju od oglašavanja u medijima koji ne idu uz dlaku vlasti“:

• Razgovarao sam sa privrednicima koji kažu da će, ukoliko se oglase kod nas, za par dana imati finansijku policiju, razne kontrole… Potencijalni oglašivači su zastrašeni.

Programski direktor Slavko Ćuruvija Fondacije Ilir Gaši ocenjuje da je „specifičnost“ Kragujevca u činjenici da je nakon poništavanja privatizacije Radio televizije Kragujevac, ta medijska kuća vraćena gradu i da projketno sufinasiranje ne postoji.

• Ali, ako se uzme kao pokazatelj stanja kvalitet javnog informisanja, nezavisnost medija, Kragujevac se ni po čemu ne izdvaja iz jedne prilično ravne i sumorne slike u kojoj, ne samo da su mediji na izdisaju, već se ne vidi ni naznaka rešenja koje bi moglo da ih spasi. Imamo političku elitu koja je povezana sa ekonomskom. I na takvom tržištu politika je sklona da malom količnom novca kontroliše rad medija. Ono što postoji od slobodnih, nezavisnih medija, postoji kao incident koji ima ograničen rok trajanja. Entuzijam se ne može jesti, smatra Gaši.

Kragujevački novinari su na razgovoru u Domu omladine ukazali i na činjenicu da je gradska vlast u Kragujevcu nedostupna za informacije, da „gradonačelnik Radomir Nikolić ne komunicira sa novinarima, osim što se ponekad pojavi na Radio televiziji Kragujevac“.

Kragujevački novinari: da se sačuva pravo novinarstvo

Razgovora, sa idejom da „donosioci odluka u procesu medijske reforme uzmu u obzir potrebe i čuju glas lokalnih zajednica“ ali i da se odgovori na neka od ključnih pitanja: Kako se medijska reforma odrazila na kvalitet javnog informisanja u lokalnim zajednicama, a kako na položaj lokalnih medija i novinara i njihov kapacitet da redovno izveštavaju građane o svim pitanjima od značaja za njihov život? Da li su promene moguće? Šta treba uraditi bolje, a šta potpuno drugačije? U kojoj meri su zadovoljene potrebe građana za informisanjem u javnom interesu?

I – šta da se radi, na kraju? Urednica Radia Zlatousti Gordana Jocić sugeriše: da se sačuva ono što jeste pravo novinarstvo, makar u zametcima, čast, profesionalnost i koliko god je moguće da sačuvamo u današnjim okolnostima sami sebe i da čekamo neko vreme koje će, valjda, jednog dana biti bolje. To je jedino što možemo sada.