Prošlog nedelje reprezentativci Srbije u streljaštvu Teodora Vukojević i Milutin Stefanović, članovi kragujevačkog „Čika Mate” osvojili su u takmičenju miks parova bronzanu medalju na Svetskom kupu u Kairu.
Navikli smo da se kragujevački strelci sa najvećih svetskih takmičenja vraćaju sa odličjima. Stefanović je prekaljeni as ali i mlada Teodora Vukojević, sve češće skreće pažnju na svoje rezultate sa vatrene linije.
Ova osamnaestogodišnjakinja iz Kragujevca pažnju šire javnosti privukla je krajem novembra prošle godine kada je na Drugom kolu Kupa streljačkog saveza Srbije u Nišu postigla najbolji rezultat na svetu, koji nije zvanično priznat kao svetski rekord jer je reč o takmičenju koje nije međunarodno. Tada je u disciplini vazdušna puška „upucala” 634,2 kruga što je najbolji rezultat na svetu svih vremena. Ipak, nije zvaničan svetski rekord, koji od pre tri godine „drži” kineska reprezentativka Ružu Žao sa takmičenja u Indiji.
Teodora Vukojević, se time ne opterećuje. Članica slavnog Streljačkog kluba „Čika Mata” sa puškom druguje već više od pola svog života. Počela je da trenira sa sedam godina inspirisana majkom koja se amaterski bavila steljaštvom.
Iako zvanično juniorka brzo je stigla i u seniorsku reprezetaciju i u 18. godini već „drži” čitav niz državnih rekorda (u obe uzrasne kategorije) i višestruka je prvakinja Srbije i kao juniorka i kao seniorka. Trenutno je rangirana kao peta u svojoj kategoriji na svetu.
Za takmičenje u Egiptu se pripremala i najavljivala dobar rezultat i eventualnu medalju.
– Sam nivo ovog takmičenja i njegov naziv – Svetski kup, nose sa sobom težinu. Za to sam se spremala i znala sam da će takmičarke biti sjajne, rezultati će biti visoki, ali sam verovala u sebe i nisam se obeshrabrivala zbog svojih godina i vrlo malo iskustva na velikim takmičenjima. Znala sam da sam u fenomenalnoj formi i da nivo rezultata koji držim već neko vreme može da se nađe na vrhu tabele kako je i bilo, kaže ona za rezultat postignut u Kairu.
Iskreno priznaje da je „treme, naravno bilo mada one pozitivne”.
– Trudim se da prizivam samo ono najbolje i da verujem u sebe. Moram biti realna i moram da shvatim da mojim radom i radom mog tima ljudi koje imam oko sebe, zapravo mogu da se nađem rame uz rame sa strelcima širom sveta koji su iskusniji i imaju puno uspeha iza sebe na velikim takmičenjima. Svaki početak je težak, ali od nečega se mora krenuti i graditi svoje ime u tom svetu najboljih, a s obzirom da sam trenutno 5. na svetskoj rang listi, mislim da sam na dobrom putu, realna je Teodora.
Trenira sa dve vrste pušaka i u dve discipline – sa standardnom vazdušnom i malokalibarskom puškom ali ovog puta je odličje osvojeno u miksu.
Miks je nešto drugačije od onoga na šta sam navikla, a to je samoća tokom gađanja i nezavisnost. Mislim da mi je ipak „legla” ta disciplina jer i dalje dajem sve od sebe, znajući da na rezultat kolege ne mogu da utičem. Možda i dalje gledam na taj nastup kao individualni pa tek po završetku nastupa shvatim da nas je ipak bilo dvoje, zaključuje ona.
Ono, na šta su u sportskim i stručnim krugovima svi skrenuli pažnju je da je ovo po prvi put da je medalju u miks disciplini osvojio dvojac iz istog kluba i grada.
– Zaista ovo je prvi put u istoriji da miks bude iz istog grada i zapravo obe medalje odu čak i na istu adresu. Takoreći rezultat istorijskog značaja. Do sada nismo imali prilike da nastupamo zajedno na takmičenju ovog ranga, ali bih morala da primetim da smo priliku iskoristili maksimalno i pokazali se u najboljem svetlu, ističe ona.
Na prijemu koji im je povodom ovog istorijskog sportskog podviga u utorak, baš na 8. mart upriličen u Skupštini grada naglašeno je da je „Milutin Stefanović bio Teodorin idol”. Teodora to ne poriče, naprotiv.
– Milutin i ja, ili kako ga ja celog života zovem, Mika, smo komšije, to je istina, deli nas samo par spratova u soliteru. Volela bih da napomenem da je on od malena moj idol i neko zbog koga sam nastavila vredno da treniram u nadi i verovanju da ću jednog dana biti poput njega. Došli smo do toga da smo kolege u klubu, koji ja nazivam porodicom, reprezentaciji ali i miks partneri. On je i dan-danas ostao moj idol, ali je pored toga i moj prijatelj koji je uvek bio tu kada sam imala pitanja ili bilo koju vrstu problema, navodi ona.
Takođe, otvoreno kaže da kada joj je bilo najteže i nalazila se usred „raskrsnica” u sportskom svetu, on ju je usmeravao i time je stekla poverenje u njega.
– Verujem da to poverenje dosta utiče i na naše zajedničko gađanje, kao što rekoh ne mogu da utičem na njegov nastup, a i ne sumnjam da on to radi baš kako treba, ipak je u ovoj priči on učitelj a ja đak, ne zaboravlja da naglasi ona.
Dok čitate ovaj tekst ona je već na Prvenstvu Srbije koje se odvija ovog vikenda, 12. i 13. marta. Tu su Milutin i ona ponovo udruženi, i to na krilima ovog uspeha od nedavno. Nakon toga slede malo dalja destinacija, Norveška, i ciljano takmičenje a to je Evropsko prvenstvo.
– Moram priznati da se približavanjem samog takmičenja povećava i trema i ushićenje, ali za ovo sam se takođe spremala i mislim da ću do takmičenja uspeti da se izborim sa tim i da od svega toga ostane samo ona pozitivna trema koja nas drži budnima. Bliži se i Svetski kup u Bakuu u maju kao i Mediteranske igre koje će se odvijati u Alžiru u junu mesecu, mada jedno po jedno, sve će doći na red, a mi ćemo biti spremni da na svakom takmičenju damo sve od sebe, jedva uspeva da pobroji ona sve naredne izazove na sportskim borilištima.
Dopalo joj se na prijemu u Skupštini grada koji je organizovan u čast Stefanovićevog i njenog uspeha u Egiptu.
– Prijem je bio divan. Ne mogu da ne spomenem da se održao 8. marta, povodom čega sam dobila i buket cveća što je prijem učinilo još lepšim, žensko sam, razneži me koji cvetić. Iako su to ljudi koji pokreću sistem i održavaju ga stabilnim, to su pre svega divni ljudi sa kojima mi je bilo jako drago da razgovaram. Lepo je znati da nas ceo grad podržava i da su naši uspesi primećeni, smatra Teodora.
Po njoj je zadovoljstvo živeti u gradu čiji se gradonačelnik Nikola Dašić, kao i član Gradskog veća za sport, trudi da održe sport živim.
– Mi smo im na tome zahvalni i takođe dajemo sve od sebe da naš sport predstavimo sugrađanima onako kako ga mi doživljavamo, rezimira ona.
Na kraju neizbežno je pitanje kako, ova učenica završne godine Druge kragujevačke gimnazije sve uspeva da postigne?
– Često govorim da je meni 24 sata malo da sve postignem. Šalu na stranu, povratkom iz Kaira sam se vratila i u školsku klupu što nije nimalo prijatno, posle tolikog odsustva, ne znam odakle da počnem. Sve mora da se nadoknadi ali nadam se da će profesori imati razumevanja za profesionalano bavljenje sportom. Sport je zdrava stvar i svakako smatram da oni to znaju i da im je drago kada vide perspektivnog sportistu koji predstavlja naš grad i našu državu, razmišlja zrelo naša mlada sagovornica.
Ona danima kada je na „meniju” škola, streljana i teretana, mora da radi po sistemu nagrađivanja.
– Ako već imam toliko obaveza, moram da nađem i malo vremena za sebe, da napravim pauzu, a nema bolje pauze i nagrade od ispijanja kafe. Praktikujem to često, to niko ne sme da mi oduzme. Polako se uklučujem u teme poput mature, maturskog rada, polaganja, ocena… osećam se kao da će sve to da me zatrpa, ali malo po malo, nadam se da ću stići svoje drugare iz odeljenja i nastaviti normalnim tempom, nada se ona.
Mada kao rođena avanturistkinja sve više veruje da tako organizovan i miran život nisu baš za nju.
– Najbolje se osećam kada je obaveza puno, vremena malo, a organizacija na nivou „sve će samo od sebe da legne”. Reprezentacija računa na mene, to mi je svakako prioritet, to je nešto što volim i nešto gde ja sebe jedino vidim, ne koleba se Teodora.
Nadovezujući se na prethodnu izjavu, s obzirom da sebe jedino tu vidi, misli da je odgovor na pitanje koji fakultet želi da upiše – za sada, nepostojeći.
– Dakle ja još uvek ne znam šta želim da upišem, a odluka je odavno trebala biti formirana. Bliži se i taj dan kad moram za nešto da se opredelim, a meni sama pomisao na to pada teško a kamoli odluka. Možda ipak nastavim putem sporta, a sada u kom smislu, reći ću vam kad ja saznam, duhovita je i otvorena kao uvek Teodora Vukojević.