Predsednik i ministri pred kamerama zavrću rukave i primaju vakcine, doktori Kon i Nestorović apeluju na vakcinaciju i upozoravaju na nove talase zaraze koji mogu doći ako se građani ne odazovu, povećan broj pacijenata u bolnicama, borba za život najteže obolelih – i to nije slika iz 2021.

Pandemija gripa označenog kao A H1N1, a poznatijeg kao svinjski ili meksički grip, u Srbiji je u zimu 2009. na 2010. godinu bila označena kao centralni zdravstveni problem.

Sonja Kovačev bila je na kraju studija, pa je i dalje imala pravo da se leči na Studentskoj poliklinici u Beogradu.

„Ja sam se dugo raspitivala da li bi trebalo da primim vakcinu jer je hroničnim bolesnicima bilo preporučeno da se vakcinišu, a jedan prijatelj, farmaceut, rekao mi je čak da ne treba da se vakcinišem.

„Drugim poslom sam prolazila pored Studentske poliklinike i odlučila sam da uđem i primim vakcinu“, priseća se ona.

• Da li će nam vakcine protiv Kovida-19 vratiti život na staro
• Vodič kroz vakcine protiv korona virusa u Srbiji
• Vakcina protiv gripa: Da li treba da se vakcinišete i gde to možete da uradite

Imunizacija je prošla bez negativnih posledica, ali se Kovačev i dodatno „zaštitila“.

„Nisam nikome rekla da sam se vakcinisala.

„Da bih se zaštitila od komentara da je vakcinisanje glupo ili nepotrebno, rešila sam da nikome ne kažem već da uradim ono što sama mislim da je dobro.“

Pandemija je završena posle jedne zime i 18 hiljada žrtava širom sveta, a grip tipa A H1N1 nastavio je da se povremeno pojavljuje, ali u daleko manjim brojevima.

Nosio je naziv „svinjski“ jer je u cirkulaciju među ljude došao nakon rekombinacije sa svinjskim virusom, dok je naziv „meksički“ dobio po državi gde je potvrđen prvi slučaj zaraze.

Prva pandemija posle četiri decenije

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 11. juna 2009. godine proglasila pandemiju, prvu posle četrdeset godina, dok Srbija odluku o proglašenju epidemije donosi tačno pet meseci kasnije.

U međuvremenu, u zemlji je održana Univerzijada – studentsko sportsko takmičenje sa hiljadama gostiju iz inostranstva, a život je tekao manje-više uobijačeno iako je prvi slučaj zabeležen 24. juna.

Svinjski grip je prvu žrtvu u Srbiji odneo 21. oktobra, a do kraja epidemije potvrđena je smrt 137 osoba.

„Danas aktuelni korona virus je posebno opasan za stare osobe, sa pridruženim bolestima poput visokog krvnog pritiska ili gojaznosti.

„A H1N1 je najviše pogađao relativno mlade ljude, a posebno trudnice i porodilje“, kaže profesor imunologije sa Medicinskog fakulteta u Beogradu Dušan Popadić.

Švajcarska kompanija Novartis samo dan posle proglašenja pandemije objavila je vest da vakcina postoji, a ona u Srbiju stiže u decembru.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, Srbija je želela da vakciniše oko milion i po najugroženijih stanovnika, a za to je predvidela dve doze vakcine „focetrija“.

Kada su vakcine stigle u Srbiju, otvoreno je 1.127 punktova u domovima zdravlja na koje su građani bili pozivani da se besplatno vakcinišu u okviru medijske kampanje „Zavrnimo rukav“.

Prvog dana masovne vakcinacije, svoju dozu je primio tadašnji premijer Mirko Cvetković i ministri u Vladi Srbije.

Dan pred doček Nove godine, među vakcinisanima se našao i tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.

Već prvu nedelju vakcinacije obeležila je dramatična najava predsednika Radne grupe za odbranu od gripa Predraga Kona da će podneti ostavku na to mesto ako se do kraja januara ne vakciniše više od milion ljudi u Srbiji, uz tvrdnju da se samo tako može ublažiti veliki talas gripa koji stiže.

Ovakav rezultat u „Batutu“ ocenili su kao neuspešan i navode da „obuhvat vakcinacijom nije ostvaren prema planu zbog izuzetno jake negativne kampanje u svetu i kod nas, koja je bila stručno neutemeljena“.

Imunolog Dušan Popadić kaže da za to postoji još jedan razlog koji je i danas prisutan.

„I u to vreme su bile aktivne društvene mreže, vođena je velika kampanja protiv vakcinacije.

Mi sada živimo i posledice antikampanje iz tog perioda, a Fejsbuk je tada bio središte deljenja mimova poput onih da se čovek pretvara u svinju.“

• Kako zemlje na Balkanu sprovode vakcinaciju protiv korona virusa
• Ko ne bi trebalo da primi vakcinu protiv korona virusa – 10 pitanja i odgovora
• Plan vakcinacije u Srbiji protiv korona virusa – šta znamo dosad

Zid ćutanja

Kada se više od decenije kasnije pokuša kontakt sa akterima vakcinacije 2009. i 2010. godine, uglavnom se nailazi na veoma visok zid ćutanja.

U Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ za BBC je rečeno da nadležna institucija nije u situaciji da odgovori na pitanja i uputila nas na svoj sajt.

U kancelariji SZO u Srbiji rečeno nam je da se za pitanja o imunizaciji protiv virusa A H1N1, statistici, iskustvima i zaključcima o vakcinaciji u Srbiji obratimo Regionalnoj kancelariji ove organizacije u Kopenhagenu i lokalnim zdravstvenim vlastima u Srbiji.

Iz Regionalne kancelarije SZO dalje upućuju na srpske zdravstvene vlasti i sajt Organizacije.

Epidemiolozi Predrag Kon i Branislav Tiodorović, koji su i tada bili na ključnim mestima u borbi protiv epidemije, nisu odgovarali na pozive niti na ponovljene poruke u kojima su zamoljeni da govore o imunizaciji protiv svinjskog gripa.

Sudski epilog

Posle nepunih mesec dana vakcinacije, već 12. januara 2010. godine, Srbija donosi odluku da zaustavi uvoz novih vakcina, a ugovor sa švajcarskim Novartisom raskinut je u februaru iste godine.

Tokom leta 2011. godine u medijima se pojavljuju informacije da su počela saslušanja zbog sumnji na zloupotrebe prilikom nabavke vakcina, da bi u septembru Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal podnelo i krivične prijave protiv osam osoba.

U septembru te godine uhapšeni su tadašnja direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) Svetlana Vukajlović, direktorka „Jugohemije“ koja se bavila uvozom i distribucijom vakcina Smiljka Mileusnić Adžić, direktor kompanije „Jugohemija farmacija“ Vladimir Gravara, kao i direktor posredničke firme „Detap“ Ljubomir Pavićević.

Većina njih, u pritvoru je zadržana do maja 2012. godine, kada su uz položenu kauciju pušteni da se brane sa slobode.

Advokat Božo Prelević, koji je zastupao Vladimira Gravaru, kaže da je slučaj najpre sa Specijalnog, prešao u Više tužilaštvo u Beogradu, a da je na kraju tužilac odustao od svih navoda optužnice.

„Jugohemija je bila jedna od retkih kompanija koja je tada mogla da se bavi distribucijom vakcina jer je imala kompletan hladan lanac, neophodan za čuvanje i distribuciju.

„Posle toga, otišla je u stečaj, kao i mnoge druge veledrogerije“, kaže Prelević.

Upoređujući situaciju sa nabavkom vakcina za virus korona, Prelević kaže da danas znamo čak i manje podataka.

„Mi danas nemamo tender za nabavku vakcina, ne znamo koliko vakcine koštaju i nemamo nijedan od uslova koji su tad bili poznati za sve one koji bi želeli da se bave distribucijom vakcina.

„Mi ne znamo ko obezbeđuje temperaturu od -70 stepeni Celzijusa za skladištenje vakcine koju proizvodi Fajzer.“

Nije se samo u Srbiji sudilo za nabavku vakcina – kroz sličan proces prošao je i tadašnji bugarski ministar zdravlja Božidar Nanev koji je smenjen, pa je kasnije napustio zemlju i otišao u Francusku.

• Korona virus: Šta donose izmene zakona o zaraznim bolestima
• Ko će i koliko zaraditi od vakcina protiv korona virusa
• Kako su masovne vakcinacije pomogle da se promeni svet

Lekcije posle jedne decenije

SZO je u avgustu 2011. godine proglasila kraj pandemije gripa A H1N1 uz konstataciju da su se posledice virusa pokazale blažim nego što se strahovalo.

Britanski poslanik Pol Flin, koji je za Savet Evrope sastavljao izveštaj o pandemiji, rekao je za BBC da je SZO „napravila strašnu grešku“ izazivajući paniku, što je dovelo do ogromnog i nepotrebnog trošenja novca za lekove i vakcine, ali i velikih zarada u farmaceutskoj industriji.

Iz SZO su odbacili optužbe da su odluke donosili pod uticajem moćnih farmaceutskih kompanija.

Deset godina kasnije, Dušan Popadić, profesor na ključnoj ustanovi za obrazovanje medicinskog kadra, kaže da pandemiju svinjskog gripa nismo do kraja iskoristili za učenje.

„Tada naučnoj zajednici nije postavljen kao prioritet reakcija na pandemiju, nisu obezbeđena posebna sredstva za finansiranje relevantnih istraživanja, a ne sećam se ni da je bilo revizije nastavnog programa na fakultetu pod uticajem pandemije.

„Prošle godine smo u junu imali specijalni Kovid poziv za predloge istraživanja koja bi doprinela podizanje spremnosti društva za odgovor na pandemiju korona virusa i druge pandemije, a tako nešto tada sigurno nije postojalo“, kaže Popadić.

Potreba za novom masovnom imunizacijom zato ni sada neće biti lako zadovoljena.

„U Srbiji se godišnje obavi oko pola miliona imunizacija svim vakcinama – protiv gripa, obaveznim vakcinama po kalendaru vakcinacije, i vakcinama za putnike u rizična područja.

„Sada treba da izvršimo deset ili petnaest puta više imunizacija za godinu dana, što prevazilazi naše uobičajene kapacitete.“

Pošto radi sa studentima medicine i dobro poznaje njihova znanja i veštine, Popadić kaže da je i njihovo uključivanje u kampanju imunizacije moguće.

„To su mladi i pametni ljudi koji se spremaju za svoj budući posao, pa bi i oni mogli da budu deo tog sistema.

„Svakako, i njih bi najpre trebalo vakcinisati.“

Lekcija iz prošlog veka

Epidemija virusa velikih boginja, variola vera, bila je proglašena u Jugoslaviji u proleće 1972. godine.

„Variola još nije bila iskorenjena u svetu, vakcine su postojale i bile su sasvim drugog tipa.

„Smrtnost od ove bolesti je bila veoma visoka, 30 – 40 odsto, a preživelima bi ostajale ozbiljne posledice, od estetski neprihvatljivih ožiljaka na licu do teških oštećenja srca i slepila – zbog toga je strah naroda bio mnogo veći“, kaže imunolog Popadić.

Proglašenje epidemije, ograničavanje kretanja, formiranje karantina, hitna masovna i obavezna vakcinacija ređale su se kao na traci dok je ova gotovo iskorenjena, ali visoko smrtonosna bolest pretila da ostavi ozbiljne posledice.

„Imunizacija je bila brzo i efikasno sprovedena.

„To je, s jedne strane, bilo takvo vreme kada su vlasti mogle da narede stanovništvu da se vakciniše, a i vakcina je bila dostupna“, kaže Popadić.

• Šta smo naučili od epidemije variole vere
• Kako je Tito vodio bitku sa variolom verom

Đula Lošonc bio je tada đak završnog razreda srednje Medicinske škole u Subotici, pa se priseća tadašnje masovne vakcinacije.

„Bili smo, takoreći, mobilisani: svi smo bili raspoređeni po objektima gde je vršena vakcinacija građana.

„Vojska i policija su bile angažovane da bi regulisale kretanje jer je bilo zabranjeno kretanje svima koji nisu vakcinisani – na ulazima i izlazima iz gradova su zaustavljana vozila, na perone autobuske i železničke stanice nije se moglo bez potvrde o vakcinaciji.“

Gotovo tačno dva meseca trajala je borba cele države sa virusom, a poslednji preživeli bolesnik je napustio bolnicu 19. maja 1972. godine – efikasan odgovor države i društva zaustavio je broj mrtvih na 40.

Vakcina koja je tada korišćena protiv velikih boginja bila je zasnovana na živom virusu, a profesor Dušan Popadić navodi da je procena da je broj umrlih nakon imunizacije tom vakcinom iznosio jedan na milion vakcinisanih među starijima od 18 godina, dok je kod dece smrtnost bila nekoliko puta viša.

„Trajanje imuniteta nakon imunizacije nije bilo doživotno već je tokom vremena imunitet slabio.

„U Evropi, među osobama kojima je od vakcinacije do zaražavanja proteklo između deset i dvadeset godina, smrtnost je iznosila oko 7 odsto, a među onima koji su se zarazili godinu do deset godina nakon vakcinacije smrtnost je bila oko 1,5 odsto“, navodi imunolog Popadić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk