Inženjer elektrotehnike Miloš Marinković, jedan od govornika na protestu „Srbija protiv nasiljaˮ koji je održan u subotu, okupljene je pitao na šta su oni spremni da bi odbranili sebe, svoje porodice, grad i državu. Čini se da se njegova spremnost ogleda u višenedeljnoj podršci protestima u kojima vidi mogućnost promene. Mi smo ga pitali koji su njegovi osnovni motivi da im se pridruži i kakvo je njegovo viđenje cele situacije.
Marinković kaže da mu nije bio problem da istupi i govori ispred svojih sugrađana, jer kako ističe, „ako mogu da pišem svašta po fejsbuku i tviteru, zašto ne bih mogao da kažem šta mislimˮ.
Priznaje da mu kvari raspoloženje to što opada poseta protestima i da mu nije jasno razmišljanje pojedinih:
- Ljudi se kunu u sve i svašta, a u principu kada treba nešto da urade sami onda se pokaže da je spremnost jako mala. Lako je da se sedi kod kuće i da se svađa sa televizorom, a kada treba da čovek sam nešto da uradi, onda niko neće.
Budući da ga takav stav nervira, kaže da nema razloga da se i on tako ponaša, otuda i njegovo pojavljivanje kao govornika na protestu.
Na protestu je istakao da veruje da još uvek imamo institucije sve dok je onih koji savesno i ispravno rade svoj posao. Smatra da je moć vladajuće stranke iluzija:
- Prvo te prevare da misliš da si sam i da imaju vlast nad tobom. Poenta je da svakog od nas ubede da smo sami i da to što nismo zadovoljni je do nas. Tako je i u institucijama. Pokušavaju da svakog ubiju u pojam, ali ako ima bar dvoje osvešćenih, oni mogu još nekog da probude.
On ističe da „ukoliko se svi pravimo da je sve u redu, znači da je sve uredu, ako ih pustimo da rade šta nam rade, onda imaju pravo na toˮ. Za sve to je potrebna podrška, zato i smatra da građani svojim okupljanjima svake subote treba da im pokažu da nisu sami.
Smatra da će opstanak protesta zavisiti od toga koliko je ljudima zaista stalo da se zahtevi ispune, da li je to „neki trenutni ćefˮ ili stvarno mislimo da je to nešto što nam je neophodno.
- Ako nas mrzi da izađemo da šetamo, onda je jasna stvar gde smo, naglašava Marinković.
Marinković misli da se pravi lažna slika stvarnosti od strane „armije botovaˮ koji zagađuju svaku temu, oni unose zrno sumnje i na neki način pokolebavaju pojedince.
Ističe da su dosadašnji protesti dali neki rezultat i da je uzdrmana pozicija vladajućih.
- On ne sme da raspiše izbore dok god se održavaju protesti. To Potemkinovo selo, ta kula ni na nebu ni na zemlji mora nečim da se održava, kada ljudi prestanu da u to veruju, to pada. Jedini način da u to veruju je da je on svaki put jači, da sve bolje stoji. Sa jedne strane, on ne sme da ide na izbore, a sa druge strane, ne sme da popusti.
Marinković zaključuje da su ovi protesti davanje prilike da se kroz institucije nešto reguliše. Dodaje da je situacija sve gora, a „mečka počinje svima da kuca na vrataˮ.