Mala Lena (2) provela je to jutro sa mamom i tatom, a onda je na nekoliko sati prešla kod bake u susednu kuću kako bi njeni roditelji mogli da naprave naručene proizvode i pošalju ih klijentima širom Srbije.
Police su već bile pune bočica, mašina spremna za ceđenje, levak za sipanje, dok su se na telefonu spremale nove fotografije za instagram profil firme.
Marina (29)i Miroslav Garić (30) pričaju mi da su srećni i ponosni što su sami svoje gazde i što uprkos velikom poslu, uspevaju da provode dosta vremena sa svojom ćerkom.
Ovaj bračni par započeo je biznis i ušao u svet brenda Plemenita ulja pre šest godina, još dok su bili studenti, a danas se ceo posao obavlja u Kragujevcu.
Na drugoj godini Prirodno-matematičkog fakulteta zaljubili su se jedno u drugo i ubrzo počeli da se prijavljuju na razne konkurse i studentska takmičenja.
Usledile su nagrade za njihovu preduzetničku ideju, priznanje na Vikendu inovacija, međunarodna nagrada za najbolju studentsku biznis ideju, između ostalih i prvo mesto na konkursu Zelene ideje, ali i početak prodora na tržište.
Zanimljivo je da je koncept da cede seme divlje ruže (šipurka) i te, 2014. godine bio aktuelan isto koliko i danas, i da su od tada do sada, ne računajući neregistrovane proizvođače, i dalje jedini koji od ove šumske biljke uzimaju najbolje.
Broj proizvoda stigao je do 22, dok artikala ima 28.
Prodaja se obavlja na sajtu, a nedavno su plasirali nov proizvod – „zlatni serum“ za lice koji sadrži čestice 24-karatnog zlata.
Baza je ulje divlje ruže, ulje kajsije, ulje lešnika, etarska ulja smilja i poznata antiejdž biljka jlang jlang.
„U početku smo od Marininih roditelja uzimali seme divlje ruže koje im je ostajalo nakon što bi napravili džem od šipurka. Sada imamo veću proizvodnju, pa nabavljamo od većih proizvođača kojima je seme nus proizvod, ali je i dalje bitno da semenke uzmemo kad su sveže, a onda ih operemo, osušimo, selektujemo i na kraju cedimo“, objasnio je Miroslav za Priče sa dušom.
Seme divlje ruže stiže iz malih gazdinstava čiji vlasnici beru šipurak u divljini i vrzinama, a seme kupine kupuju od firme koja pravi sladolede i sokove.
Pored hladno ceđenog ulja semena divlje ruže, oni prave i ulje od semena maline i kupine, ali cede i jezgro šljive i kajsije i prave ulje lešnika.
Sve to koriste kao osnovnu sirovinu za svoje kreme, meleme, anticelulit butere, mikseve ulja.
„Među najtraženijima su antiejdž miksevi hladno ceđenih ulja, protiv bora. To su kombinacije određenih hladno ceđenih i etarskih ulja, kao i lešnikovog ulja koji je nosač jer prodire duboko u tkivo i vuče sve korisne nutritijente u kožu. Imamo i miks ulja za dnevnu negu lica, miks ulja za strije i ožiljke, antiejdž serum, miks za kosu i nokte“, pojasnila je Marina.
Na pitanje kako su uspeli da uprkos biznisu od kojeg može lepo da se zaradi, i dalje ostanu jedini, Garići odgovaraju:
„Vrlo je teško dobiti ulje divlje ruže, mali prinosi su u pitanju i retko ko zna kako da ga napravi. Za litar ulja potrebno je i do 100 kilograma semena.”
„Tehnološki proces je važan, treba da se zna kako da ne dođe do kisele hidrolize ulja i kako da se seme pravilno tretira da bi se dobilo ulje“, rekao je Miroslav i dodao da recept čuvaju kao poslovnu tajnu i da im je znanje za fakulteta dosta značilo.
Fakultetska diploma im daje kredibilitet.
Ne hvale se time da su diplomirani hemičari po struci, ali im dosta znači jer ne moraju da plaćaju tehnologa za proizvodnju ulja.
„Oboje smo zaposleni u firmi i sve prodajemo preko interneta. Digitalni marketing ne podrazumeva samo da okačite fotografiju, a ljudi dođu i kupe, već je potrebno mnogo više znanja kad, šta i kako postaviti i kako ljudima dati vrednost. Mnogima se sviđa naša priča jer je sve pravimo bez emulgatora, konzervanasa i aditiva. Zbog kvaliteta koji je presudan preporučuju nas rođacima i prijateljima“, nadovezuje se Marina.
Iako je sve što rade povezano sa prirodom, supružnici iz Kragujevca najviše vremena provode u proizvodnji.
Jedini sastojak koji sami beru i nabavljaju je rusa trava, a ta biljka je glavni sastojak melema za mladeže i bradavice.
„Oduvek sam znala da ona pomaže pri uklanjanju mladeža i bradavica. Jednog vikenda kad smo bili kod mojih u Trsteniku, videla sam pored puta mnogo ruse trave. Nabrala sam je i napravila sebi macerat. Dodala sam vosak, kakao buter i etarska ulja čajevca, mazala bradavicu i ona je posle dvadesetak dana nestala. Pošto sam je se rešila na prirodan način, poželela sam da pomognem i ponudim melem i drugim ljudima.“
Za sušenje trava zadužena je Marinina majka, dok Miroslavljev otac pomaže oko ceđenja semena. Bočice pune Miroslav i Marina, a neretko i svastika uskoči da pripomogne.
Roditelji su ih podržavali u pokretanju posla, doduše, u početku su bili sumnjičavi sa povremenim savetima da „ipak nađu siguran posao“, ali vremenom su videli da su Plemenita ulja dobra poslovna ideja.
„Dok smo se zabavljali kao studenti, nismo znali da ćemo zajedno izgraditi ovaj posao. U jednom trenutku Marina se zaposlila u američkoj firmi koja se bavi transportom, ali posle deset meseci rada shvatila da je najbolje ovo što sada radimo. Završila je kurseve digialnog marketinga, pored izrade krema, posvetila se i našem intagramu, a Plemenita ulja su od 3.000 stigla do 11.000 pratilaca“, izjavio je Miroslav.
Marina otkriva da su prvobitno na posao gledali kao na hobi koji ne oduzima mnogo vremena, a da sada u njega ulažu mnogo vremena, kako za proizvodnju, tako i za slanje.
Najviše klijenata imaju iz Beograda, Novog Sada i Novog Pazara, a odmah iza ova tri grada su porudžbine iz Niša i Kragujevca.
„Sanjam o tome da se proširimo, a da zadržimo isti kvalitet. Videćemo da li će to biti realno. Dokle god možemo lagano da rastemo, a da kvalitet ne trpi, nećemo menjati strategiju. Bitno nam je da su klijenti zadovoljni, da im je koža lepša, da se bolje osećaju. Jer, kozmetika i služi tome da ljudima podigne samopouzdanje“, dodala je Marina na kraju Priče sa dušom.
Novi sajt Plemenitih ulja pogledajte OVDE, a proizvode naručite u njihovoj onlajn prodavnici.
Za njihov fejsbuk kliknite na ovaj link, a instagram je ovde.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com; Fotografije: Lazar Novaković