Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Marija Obradović rekla je da je negovanje slobode i demokratije, kao jedinih temelja srpske države, obaveza prema precima i potomcima.
Obradović je danas održala Sretenjsku besedu u zdanju Stare skupštine u Kragujevcu, koje je podignuto na mestu gde je 1835. godine „pod vedrim nebom“ proglašen Sretenjski ustav.
Ona je kazala da se prošlost i budućnost države svake godine sreću na Sretenje, da se na tom mestu „utvrdi dug prema precima, i dobro pazi na obaveze prema potomcima“.
- Sretenje mora da nam bude živo, da bude prisutno u našem društvu, školstvu, našim životima, u našim delima – to je najvažnije, rekla je Obradović i dodala da svako dete treba da zna kakav je put Srbija prošla od „mračne“ Marićevića jaruge i koliko je stašna cena plaćena za odbranu i osvajanje slobode srpskog naroda.
Ona je rekla da Sretenje – Dan državnosti obavezuje da se nikad ne dozvoli da narod pati „pod jarmom bilo kakve tiranije“.
Kako je kazala, Dan državnosti objedinjuje dva najvažnija dogadjaja u novijoj srpskoj istoriji: početak bune protiv Osmanskog carstva i donošenje Sretenjskog ustava.
- Ta dva čina, dva istorijska uzleta postavili su temelje nečega što traje vekovima, usadili su u genetski kod našeg naroda težnju za slobodom i spremnost za borbu čak i sa samim sobom. Malo je naroda koji to imaju u svojoj istoriji, navela je Obradović.
Prema njenim rečima, vreme je pokazalo „rezultat i posledice“ ustanka u Marićevića jaruzi kao i „hrabre odluke“ narodnih poslanika da izglasaju liberalni ustav.
- Vreme je donelo neoboriv sud da ništa ne može da stane na put utemeljivanju zakonodavstva, reformama, parlamentarizmu i demokratiji, rekla je Obradović.
Ona je kazala da je Dan državnosti „svečan dan“ kada se sećamo velikana, od Karadjordja, Dimitrija Davidovića do svih bezimenih heroja koji su živote položili na oltar otadžbine.
- Mi danas ne možemo da hodamo u opancima tih ljudi, tih veličanstvenih figura čija je imena istorija razvejala u prethodna dva veka, ali mi kroz ovaj praznik upoznajemo sebe, gde smo bili, gde smo sada i u kom pravcu mi moramo da idemo, rekla je ministarka.
Prema njenim rečima, kao mnogo puta u srpskoj istoriji, postavlja se pitanje da li da ostanemo „zarobljeni“ u prošlosti i na Karadjordja i Miloša gledamo kao na mitske heroje ili da „kao što se i trudimo“ hrabro nastavimo u budućnost, uradimo velike stvari i preuzmemo odgovornost za svoja dela.
Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić je na svečanoj akademiji povodom Dana državnosti podsetio da je na današnji dan 1835. godine pred 2.400 narodnih predstavnika i oko 10.000 šumadijskih domaćina u Kragujevcu proglašen Sretenjski ustav.
- Dokumentom državnosti u vazalnoj Srbiji, naprednim za svoje doba, započela je priča o modernoj državi, rekao je Dašić.
On je kazao da je Miloš čovek iz naroda, koji je smatran nepismen, prepoznao vrednosti i da je Kragujevcu, tadašnjoj prestonici moderne Srbije, sem ustava bio potreban i orkestar, i teatar, gimnazija i Novine serbske.
Kako je naveo, to vreme ostavilo je vrednosti koje su opstale do danas i sa uvažavanjem te baštine grad Kragujevac se danas razvija.