KO STE vi? Čime se bavite? – pita me stariji Kragujevčanin, dok u Pešačkoj zoni delim letke o slobodi medija.
– Nevladina organizacija koja se…, pokušavam da objasnim složenu medijsko-aktivističku misiju Udruženja Res Publika.
– Soroševci, znači? – prekorno pita čovek.
– Mi smo udruženje građana koje…, pravdam se ja.
– A udruženje, tako kažite! Kragujevačko? Baš lepo!
Ostatak razgovora bio je sasvim prijatan. Zaključujemo da su Kragujevcu potrebni slobodni mediji, da živimo u gradu, a ne palanci i da građani moraju biti informisani o svemu što im je važno. Međutim, dok ulogu sredstava javnog informisanja građani prepoznaju kao bitnu za svoju zajednicu, udruženja nisu shvaćena kao neko ko štiti javni interes i bori se za opšte dobro. To i ne čudi, imajući u vidu da živimo u izuzetno polarizovanom okruženju koje nije otvoreno za kritiku i gde predstavnici vlasti negativno govore o civilnom sektoru i konkretnim organizacijama.
Taj njihov glas dodatno pojačavaju pristrasni i neprofesionalni mediji sa nacionalnom frekvencijom i tabloidi. Napadi su posebno brutalni prema onima koji se usude da kritikuju nedostatak slobode i ukazuju na kršenja ljudskih prava. Dodatno, u javni govor se vraćaju izrazi “strani plaćenici i domaći izdajnici”, mada je država Srbija najveći primalac donacija iz inostranstva.
Višestruko je povoljna situacija za one koji brinu o privatnom i partijskom, a ne o javnom interesu. Građanski aktivisti su pod stalnim pritiskom, oni koji žele da dignu glas su zastrašeni. Oni manje principijelni kontrolisani su redovnim isplatama iz budžeta, a stvoren je i provladin “nevladin” sektor koji pred međunarodnom zajednicom treba da obezbedi legitimitet i još jednom obesmisli napore istinskih boraca za demokratiju. Uporedo sa tim javnost se svakodnevno uverava da su branitelji ljudskih prava neprijatelj kog se treba čuvati.
UKOLIKO se građanskim aktivizmom bavite u lokalnoj zajednici kakva je Kragujevac, onda je situacija nešto drugačija. Već dugo glavni kanal za izlivanje nezadovoljstva stanjem u gradu i problemima u društvu su društvene mreže. Uz tvrdnje da je Kragujevac postao palanka prilažu se fotografije razrušene tržnice, ulica punih rupa i napuštenih gradilišta.
Zato je ove godine Res Publika pokrenula kampanju “Vratimo (se u) grad”, kojom smo želeli da poručimo da su gradu potrebni aktivni građani, informisani i spremni da doprinesu njegovom napretku. Uz puno apatičnih, mnogo zastrašenih i dosta sugrađana sa predrasudama prema civilnom sektoru, teško je pokrenuti ih na akciju. Ljudi sličnih uverenja, porodica i prijatelji, mada zabrinuti, će vas podržati. Cinični će, iako uviđaju potrebu za promenama, konstatovati kako “ništa ne možemo da promenimo”, a neki će i “prijateljski savetovati” da se okanete uzaludnog posla.
Na nepoverenje dodatno utiču političke stranke maskirane u udruženja civilnog društva, kao i oni “aktivisti” koji “neće da drmaju čamac” da ne ispadnu sa njega, odnosno sa gradskog budžeta.
Ipak, ma koliko da je teško, nije uzaludno i ohrabruje to što nismo usamljeni. Dok se na društvenim mrežama mnogi čude “šta smo dozvolili da nam rade” i da je sramotno što se deca leče SMS porukama, odlučne Kragujevčanke su organizovale dobrotvorne licitacije i akcije. Aktivizam na delu. Prodavao je ko je šta imao ili napravio, poklanjao, radio, i doprineo da se novac za terapiju za bolesno dete prikupi. Bilo je i apela, pisama i inicijativa za preraspodelu sredstava iz gradske kase u humanitarne svrhe, umesto za vatromet i novogodišnje proslave.
Slično je i sa zagađenjem vazduha. Sa bunta na društvenim mrežama došlo se do peticije. Res Publika ju je pokrenula sa Beogradskom otvorenom školom i kolegama iz još nekoliko gradova Srbije, koji su kao i Kragujevac u vrhu liste prekomerno zagađenih. Do sada je inicijativu “Rešenje za zagađenje” potpisalo preko 32 hiljade ljudi.
PODSTAKLI smo i novinare, da budu solidarni, da se bore za svoju profesiju i kvalitetnije informisanje građana. Medijsko sklonište kojim koordinira Res Publika i koje okuplja redakcije „Kragujevačkih novina”, Glasa Šumadije, Radija Zlatousti i produkciju „Iz Glave”, uspelo je da se izbori za to da sredstva za sufinansiranje sadržaja od javnog interesa budu povećana u 2021. u odnosu na prvobitni plan gradske uprave.
Mi u Res Publici zaista verujemo da svako od nas ima pravo i odgovornost da u skladu sa svojim znanjem, mogućnostima i interesovanjima doprinese promenama u zajednici. Grad pripada svim njegovim građanima, njima služi, a njegov razvoj od njih zavisi. Zato je naša obaveza da budemo aktivni, da učestvujemo, da se pitamo, da diskutujemo, da odlučujemo, da svojim primerom motivišemo druge da nam se pridruže. Sudbina našeg grada nije isključivo u rukama onih koji su na vlasti. Zato uporno ponavljamo da i od nas, građana, zavisi kako će Kragujevac izgledati, razvijati se i živeti.