Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom stupio je na snagu 01. jula i već na samom početku možemo videti da će kao posledicu loših efekata primene istog mnoge žene i njihove porodice doći u situaciju da se zbog nerealnih iznosa koje će primati tokom porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta boriti za golu egzistenciju. U pitanju su rešenja koje porodilje uveliko dobijaju na iznose od 1000, 2000, 3000 dinara.
Juče je resorni ministar gostujući na TV Pink govorio o tome da je protest koji je održan na ulicama Beograda 25. septembra u prisustvu više od 1000 trudnica i porodilja i njihovih porodica politički obojen. Zaboravio je da naglasi da je protest ostao stranački neobojen i da će sve dalje aktivnosti biti takve.
Politika nije rezervisana samo za predstavnike vlasti, već i za građane. Ovaj zakon i primena istog jeste politika i direktno se tiče jedne od najosetljivijih društvenih grupa u Srbiji danas – trudnica i porodilja. Građani se bave politikom, a glasni su onda kada ih politika koju izglasa vladajuća većina toliko pogađa da nemaju drugog izbora.
Ozbiljnost problema se ogleda u tome da smo svesni da moraju postojati kratkoročne i dugoročne mere kojima Ministarstvo mora pribeći kako ignorisanjem tih problema ne bi obesmislili set dobrih pronatalitetnih mera koje se nalaze u istom zakonu.
Predlog koji smo u skupštinsku proceduru predale sa Tatjanom Macurom, narodnom poslanicom koja se ovim pitanjima aktivno bavi od decembra prošle godine, je takav da isključivo rešava problem koji možemo nazvati “gori nam kuća”, a istim “gasimo požar”, odnosno predstavlja kratkoročnu meru. I nakon usvajanja ovog ili bilo kog drugog predloga koji može da reši sadašnje probleme, Ministarstvo za rad mora biti svesno da se oko ovog pitanja mora proširiti rasprava i naći bolja formula za izračunavanje pripadajućih nadoknada, a koja nijednu porodilju neće ostaviti bez dostojanstvenih primanja sa tek rođenom bebom ili bebama.
Dugoročno, o iznosu u visini minimalca koji bi pripadao svim porodiljama možemo razmišljati kao o fiksnom dodatku namenjenog svim ženama dok traje porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, a predlažemo da varijabilni deo bude računat na osnovu broja meseci koje je porodilja pre toga provela u radnom odnosu. Tako ne bismo došli u situaciju da po bilo kom osnovu bilo koja žena trpi diskriminaciju.
Ovo su samo neke od ideja za kratkoročno i dugoročno rešavanje ovog gorućeg problema, a mi svakako želimo da razgovaramo. Verujemo da nam je rešavanje nastalih problema zajednički interes i da nema potrebe za ružnim prozivkama putem sredstava javnog informisanja, posebno kada na iste nismo u prilici da odgovorimo.
Još jednom napominjemo, #MameSuZakon ne traže smenu ministra i svaki zahtev u tom smeru bez prethenog pokušaja da se problem na neki drugi način reši smatramo nezrelim i rešenjem koje se zahteva tek u krajnjoj nuždi kada sve druge opcije nestanu. Insistiranjem na hitnoj smeni bismo samo produžili agoniju porodilja i njihovih porodica s obzirom da to administrativno pitanje nije jednostavno i zahteva vreme koje ove porodice nemaju. Dakle, #MameSuZakon žele da zajedničkim snagama u najkraćem mogućem roku rešimo egzistencijalni problem velikog broja porodica u Srbiji nastalih usled primene lošeg zakona.
