Malim koracima ka najvišim vrhovima, priča petogodišnjeg osvajača Kilimandžara

Društvo Milica

Početak avgusta 2023. godine porodici Živković ostaće u trajnom sećanju kao period u kome su bili posebno srećni, motivisani, hrabri, uporni i na kraju ponosni krajnjim rezultatom. Petogodišnji Ognjen učinio je da svet zapamti njegovo ime, osvojio je Kilimandžaro popevši se na 5895 metara n/v, na najviši vrh Afrike. Nov svetski rekord postavio je ovaj mladi Kragujevčanin koji sa svojim roditeljima živi u Nemačkoj.

Priču o ovoj avanturi započinjemo sećanjem na Kragujevac i rodnu Raču Kragujevačku o kojoj Ognjenov otac Zoran priča sa nostalgijom. Za Glas Šumadije Zoran Živković, doktor medicine i strastveni planinar, ističe da je ljubav prema geografiji nasledio od oca Miroljuba Živkovića, inače poznatog kompozitora.

Kako je njemu otac preneo ljubav prema dalekim predelima, tako je i Zoran svog sina Ognjena još u najranijim godinama počeo da uči o planinama i da ga vodi na iste sa sobom. Mali osvajač Kilimandžara sa svojih pet godina ima planinarsko iskustvo na kome bi mu mnogo iskusniji mogli pozavideti. Savladavši planine i vrhove po Srbiji, bilo je vreme za jedan specijalan pohod.

Zoran kaže da je oduvek maštao o Kilimandžaru, da ga je sve vuklo ka toj planini, a da su i neke životne okolnosti ukazale da je sada vreme za odlazak. Ognjenov tata iskreno kaže da je nailazio na brojne komentare i negodovanja zašto vodi malo dete sa sobom, ali da se nije obazirao na to. Ističe da su tom „pohoduˮ prethodile duge i ozbiljne pripreme koje su podrazumevale fizičku i psihičku spremnost, ali i potkovanost brojnim istraživanjima o svim mogućim greškama i propustima koji mogu da nastanu.

  • Glavni fokus nam je bio na najvećim greškama, zato što smo mislili na greške, zato smo i uspeli. Uvek je postojala opcija ako ne ide, vratićemo se.

Budući da dolazi iz sveta medicine, Zoran je uzeo sve parametre u obzir, detetvo zdravstveno stanje, konstituciju, činjenice koje utiču na razvoj visinske bolesti. Ognjen je imao pripreme u Nemačkoj, u Italiji, Južnom Tirolu, kao i delom u Austriji.

Prva prepreka na koju su naišli ogledala se u dobijanju specijalne dozvole koju moraju da imaju sva deca uzrasta ispod 10 godina. Nju su dobili u Tanzaniji, i zbog svih komplikacija, krenuli su sa zakašnjenjem od četiri sata za drugim timovima. Ognjen je bez problema kroz džunglu i kišu došao do prvog kampa, objašnjava Zoran.

Ono što je Ognjena vodilo kroz ovu avanturu jeste dečja radoznalost, jednostavnost u poimanju stvari, igra i stalna motivacija. Zoran kaže da se mali Ognjen združio sa svim čalnovima ekspedicije, neprestano je sa njima razgovarao na engleskom i nemačkoj jeziku, bili su mu interesantni. „Domaćiniˮ su konstantno pričali „pole, poleˮ što na svahiliju znači „polakoˮ, priseća se Zoran, i dodaje da su to uvek poštovali i da bi pri brzom hodu mogla da se dobija visinska bolest.

Na 4600 metara, u Kranga kampu fotograf koji je išao sa njima, ponesen atmosferom i posmatranjem predela, rekao je Zoranu „uspećemoˮ. Već na 5700 metara, na -15 stepeni Celzijusovih usledilo je zapušavanje svih pora na Ognjenu, stolnjak iz kampa poslužio je da se umota u njega, dok je na glavi nosio tri kape.

Stizali su na vrh kada je izlazilo sunce, sa pomešanim osećanjima Zoran kaže da je to bio neverovatan trenutak.

  • Osećao sam jake bolove, Ognjen je hrabro išao napred, plakao sam. Bio je to trenutak za pamćenje.

Na samom vrhu su se zadržali kratko, a onda se brzo spustili. Ognjen je prošao bez ijedne ogrebotine, deca bolje tolerišu takav vazduh, objašnjava Zoran.

Petogodišnjak je oborio rekord dečaka Coaltana Tannera iz Albukerkija iz novog Meksika (SAD) koji je osvojio Kilimandžaro sa 6 godina lakšom Lemošom rutom u 7 dana. Ognjenovom ocu je objašnjeno da se postavljen rekord može oboriti samo ako se pojavi četvorogodišnje dete koje bi se istom rutom popelo na najviši vrh.

Naš sagovornik kaže da je po povratku u poslednji kapm Meka usledila gozba i prava proslava. Kada poraste, Ognjen će moći da se pohvali da je u džungli imao zabavu priređenu u njegovu čast, tortu i vatromet hiljadama kilometara udaljen od svog doma.

Za kraj razgovora Zoran naglašava da je ovo posebno putovanje ojačalo vezu između njega i sina i da su ga svi ti dani provedeni na afričkom kontinentu naučili da bude bolji otac.

*Potreba građana južno od Beograda je da imaju svoju nacionalnu mrežu. Ovaj tekst nastao je u okviru te inicijative koju čine medijske kuće Južne vesti, Ozonpress, Glas Šumadije i Bujanovačke.

Piše: Sandra Solujić
Fotografije: Privatna arhiva
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.