Epidemija malih boginja bukti u regionu. Najteža je situacija u Bosni i Hercegovini, gde je od početka epidemije registrovano 7000 zaraženih pacijenata, dok su dva tinejdžera od 17 i 18 godina iz Sarajeva i Zenice preminula. U Srbiji je od početka godine registrovan 181 slučaj morbila. Lekari strahuju da bi epidemija dodatno mogla da se rasplamsa kada se deca vrate u kolektiv – vrtiće i škole, prenosi Euronews.
U Beogradu je registrovano 94 pacijenata obolelih od malih boginja, u Novom Pazaru 46. Morbile su potvrđene i u Novom Sadu, Boru, Valjevu, Vranju, Nišu, Loznici, Krupnju. U BiH ima već 7000 zaraženih.
Broj zaraženih je i u Srbiji sada sigurno veći, jer je poslednji presek Instituit za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ radio 7. jula 2024. godine. Do tada je najviše obolelih registrovano je u Beogradu – 94, sledi Novi Pazar sa 46 zaraženih. Morbile su potvrđene i u Novom Sadu, Boru, Valjevu, Vranju, Nišu, Loznici, Krupnju.
Zabrinjavajuće jer je mala vakcinacija
Lekare posebno brine pojava malih boginja u Novom Pazaru, gde je mali obuhvat vakcinisane dece. U 2022. godinu MMR vakcinu (koja štiti i od tri zarazne bolesti – male boginje, zauške, rubeola), u tom gradu primilo je samo 29,7 odsto dece. Za dobar kolektivni imunitet potrebno da se vakciniše 95 odsto dece.
MMV vakcina se prima u drugoj godini života (sa navršenih 12 meseci) i pred polazak u školu. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ tokom 2020. i 2021. godine u Srbiji je registrovan naјniži obuhvat MMR vakcinom u poslednjih 20 godina.
Оbuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2020. godini iznosio je 78,1 odsto, a u 2021. godini svega 74,8 odsto. Obuhvat drugоm dоzоm, pre upisa u prvi razred osnovne škоlе, u 2021. gоdini iznosio je 85,8 odsto, dok je u 2022. godini bio 81,3 odsto.
Nešto bolje brojke bile su u 2023. godini, ali i to je daleko od željenih vrednosti. U drugoj godini života, prvu dozu vakcine primilo je 84,5 odsto dece, a pre upisa u prvi razred osnovne škole drugu dozu primilo je 91 odsto mališana.
Pooštrene mere
Оd 7. februara 2024. godine, kada se pojavio prvi slučaj malih boginja u Srbiji, na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora. To podrazumeva da se prijavljuje svaka sumnja na morbile i laboratorijski proverava, da se zaraženi izoluju i leče, obavlja epidemiološki nadzor i traže kontakti.
U svim domovima zdravlja obavljena je hitna i vanredna revizija vakcinalnih kartona. Roditelji nevakcinisane dece pozivani su da dovedu decu na imunizaciju.
Savetnik za imunizaciju dr Dragoslav Popović strahuje da bi epidemija malih boginja u Srbiji mogla dodatno da se rasplamsa u septembru, kada deca krenu u školu i vrtić.
- Roditelji su u obavezi da za svako dete koje se upisuju u vrtić i školu donesu potvrdu da je vakcinisano. Međutim, sa tim se manipuliše, roditeljima se ‘gleda kroz prste’. Sa tim mora da se prestane jer se tako pravi ‘medsveđa usluga’ ne samo tom detetu, već i svoj ostaloj deci, rekao je on.
Nedovoljno vakcinisane dece
Iz Instituta su ranije upozorili da je u Srbiji nedovoljno dece vakcinisano protiv malih boginja da bi se stvorio kolektivni imunitet.
Za to je neophodno da obuhvat vakcinacije bude najmanje 95 odsto. Vakcina protiv malih boginja se u Srbiji daje u dve doze – u drugoj i sedmoj godini života, pred polazak u školu.
Male boginje su jedna od najzaraznijih virusnih infekcija. Prenose se uglavnom direktnim kontaktom i putem vazduha kapljično – kašljanjem i kijanjem. Simptomi su povišena temperatura, kašalj, crvenilo očiju, curenje nosa i pojava ospica po telu.