Lužnice kao dobar primer: Vode – „sve da ve podavimo“

U selu Lužnice napravljene su bušotine za četiri arteska bunara, dva 2010. i po jedan u dve naredne godine, na dubini od 96 do 120 metara. Istovremeno je formirano Udruženje korisnika seoskih vodovoda „Sloga“, čiji je predsednik meštanin Dragan Stefanović.

Jesu li ovi bunari rešili problem vodosnabdevanja sela? 

• Lužnice su od vajkada kuburile sa vodom za piće, jer je ceo ovaj kraj siromašan izvorištima. Uglavnom smo koristili privatne bunare, ali analize su pokazale da je većina njih zagađeno. Od kada smo dobili arteske bunare, rezervoare od po deset hiljada litara i sami napravili vodovodne mreže, sve je drugačije. Imamo dovoljno kvalitetne vode, izdašnost bunara je dobra, bilo je na početku problema sa jednim jer je voda bila slana, ali iskopan je drugi, nekoliko stotina metara dalje, i on je veoma kvalitetan, objašnjava Stefanović.

Od četiri arterska bunara formirana su četiri vodovoda, na koje je priključeno oko sto seoskih domaćinstava, što je 70 posto od ukupnog broja, i sva imaju dovoljno vode. 

• To je zdrava, čista pijaća voda, ali se ona koristi i za druge potrebe. Na primer, nekoliko domaćinstava ima po pedeset-sto grla stoke, koju poje ovom vodom, drugi se bave i ratarstvom i zalivaju velike površine povrća koje uzgajaju i vode ima dovoljno za sve, kaže Dragan Stefanović, uz objašnjenje da svaka kuća ima vodomer, očitava se količina potrošene vode i prema tome se plaća na račun Udruženja. Sadašnja cena je 30 dinara po kubiku. 

Od tako prikupljenog novca Udruženje korisnika vodovoda pokriva sve troškove vode, od kojih je najveći plaćanje struje koja se koristi za rad pumpi. Takođe, pokrivaju se troškovi održavanja. 

• Za svaki od rezervoara vode imamo obezbeđene rezervne pumpe i delove, a imamo i čoveka koji vrši sve popravke, koji odmah dolazi na naš poziv i nikada se nije desilo da zbog nekog kvara ili havarije vodovodi ne rade duže od dva i po sata. Deo novca koristimo i za povremene dezinfekcije rezervoara-cisterni i samih bušotina bunara, priča Stefanović. 

Navodi da su nedavno imali nesporazum sa elektrodistribucijom, jer je obračun za jedan mesec znatno kasnio, a onda su dobili račun ne po tarifi za građanstvo, nego za takozvanu rezervisanu potrošnju, a ta cena je znatno viša. Naime, objašnjava Stefanović, za svaki bunar postoje zasebni strujomeri i struja se tako plaća, međutim, distribureti su sve račune sabrali, ispala je potrošnja od 30 hiljada kilovata i automatski je primenjena druga, skuplja tarifa. Ali, ima obećanja da će ova greška biti ispravljena.

Na pitanje kako će seoski vodovodi u Lužnicama funkcionisati kada ih, prema najavama gradske uprave, preuzme kragujevački „Vodovod“, Dragan Stefanović ima izričit odgovor: 

• Mi na to nećemo pristati, jer „Vodovod“ nema nikakve veze sa sistemom vodosnabdevanja iz arteskih bunara. Tu bi se u startu javilo nekoliko problema. Prvo, u slučaju neke havarije koliko ćemo čekati na njihove majstore da poprave kvar, kad ni za grad nemaju dovoljno interventnih epipa. Zatim, najavljeno je da bismo vodu plaćali „Vodovodu“, ne znam po kojoj ceni, ali za šta bi njima davali pare? Voda iz arteskih bunara ne zahteva nikakvu dodatnu preradu, ni hlorisanje, ni neka druga sredstva za prečišćavanje. Na kraju, pominje se i neka vodna renta (naknada za korišćenje vode kao javnog dobra – prim. aut.), za koju ne znamo ni koliko bi iznosila, ni zašto bismo je mi plaćali. Seljak da daje pare državi zato što koristi vodu ispod svojih njiva, livada i šuma, to je budalaština, zaključuje Dragan Stefanović.

Piše: Miroslav Jovanović

Fotografija: Jovan Živanović, najlepša dvorišta, Lužnice

„Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora „