Lucija Kostić, državna prvakinja u bilijaru, Kragujevčanka je koja boje svog grada brani u čačanskom klubu „Libero 5ˮ, budući da u Kragujevcu ne postoji i nikada nije postojao bilijar klub. Samouka je i od onog trenutka kada je otkrila sve zanimljivosti koje bilijar nosi, ne prestaje da igra.
- Kada odem na trening, stavim slušalice u uši i prestajem da razmišljam o bilo kom problemu, ne znam kako bih opisala taj osećaj, ja sam na bilijaru najsrećnija, uživam, kaže Lucija.
Svoju ljubav prema ovoj specifičnoj sportskoj disciplini, koja je po rečima naše sagovornice „ne tako poznata u našem gradu, ali u ostatku zemlje i šire i te kakoˮ, otkrila je pre 17 godina, a ozbiljno se bavi od svoje 21. godine. Posećuje razne turnire i trudi se da svaki isprati i osvoji odličje. Ističe da je napravila određenu pauzu u takmičarskoj sezoni, jer ju je odsustvo iz zemlje sprečilo da učestvuje, ali se pre dve godine vratila i nastavila tamo gde je samo privremeno prekinula svoju uspešnu blilijarsku karijeru.
Kaže da ne može da objasni odakle interesovanje za bilijar.
- To je samo od sebe došlo, prvi put sam igrala bilijar 1999. godine u Crnoj Gori, sećam se toga, jer imam sliku, majka mi je postavila stolicu da se popnem da bih igrala. Posle toga, u srednjoj školi sam počela da idem u neku igraonicu gde su bila dva stola i nisam više izlazila odatle.
Prvi turnir odigrala je u Čačku 2008. godine i od tada je tamo i igra za njihov klub. Takmiči se i u ženskoj i muškoj kategoriji, te je državna prvakinja ženske lige.
- Ima više muških turnira, to je individualno, mogu da se takmiče i žene i muškarci, kada je takmičenje za seniore ili juniore, tu je onda određeno gde igraju žene, gde muškarci. Uglavnom igram muške turnire, kaže Lucija.
Poslednje takmičenje na kome je učestvovala bila je Ženska liga u Loznici, slede još dva takmičenju u Loznici 16. i 17, u Čačku 23. i 24. septembra, „skoro svake nedelje se organizuju turniriˮ, ističe Lucija i dodaje „još uvek nije zvanično, ali se govori da će bilijar biti i olimpijski sport, mi se svi nadamoˮ.
Kako je stalno zaposlena u IT kompaniji „LionEightˮ sagovornica kaže da joj bilijar nikada nije oduzimao slobodno vreme ili da joj je bilo teško da uskladi sve obaveze: „Radim šest dana, pa ne radim tri, onda tog šestog dana kada završim s poslom idem za Čačak i po ceo dan igram bilijar. Odem oko dva, tri i igram do dva, tri ujutruˮ, naglašava Lucija.
Nikada joj niko ništa nije pokazivao, učila je posmatrajući kako se igra na turnirima i pronalazila sadržaje na internetu koje je pregledala i „hvatala cakeˮ. Ističe da je redovan trening izuzetno važan za dobru igru, kao i osećaj i stalna uključenost i razmišljanje o potezima.
- Kod igre bilijara najvažnije je da znaš da vodiš belu kuglu, ako to ne znaš, ne umeš ni da igraš. Mi koji se bavimo ozbiljno bilijarom, gledamo svaki potez tri kugle unapred, ubacimo jednu i već znamo gde nam idu sledeće tri, zato je važno postaviti belu kuglu na određeno mesto. Ako to znaš, znaš sve, zaključuje naša sagovornica.
*Potreba građana južno od Beograda je da imaju svoju nacionalnu mrežu. Ovaj tekst nastao je u okviru te inicijative koju čine medijske kuće Južne vesti, Ozonpress, Glas Šumadije i Bujanovačke.