Jasenovac je presudio da se bavim zlom koje se desilo u našoj sredini.
- Taj susret sa Jasenovcem je bio presudan da se počnem baviti tim zlom koje se desilo neposredno u našoj sredini, istakao je reditelj Lordan Zafranović, kome je sinoć u Kragujevcu uručena na ngrada za doprinos za doprinos antiratnoj kinematografiji – KRAF-a antiratne franšize kragujevačkog festivala antiratnog, angažovanog i akademskog filma, piše http://Zoran Mišić, http://Danas
Po njegovim rečima tada je počeo da razmišlja i analizira „ko su ti ljudi” koji su „nanosili toliko zla” i smišljali sve te „stahovite načine na koje su vršene ekzekucije” prvo pojedinačno a potom i masovno. Onda je ustanovio da u svima nama, verovatno, postoji to neko skriveno zlo, koje kada dođe vrjeme ili se dobro povuče ili iskalira u zlu.
- Jednog dana, iako sam već bio autor koji je iza sebe imao neke dokumentarne filmove došao sam u Jasenovac. Jednostavno, mi to nismo učili u školi, čitali u knjigama… nismo o tome ništa znali. Taj suret sa tim zlom je bukvalno preokrenuo moj život ali i pokrenuo pitanje „zašto se film ne upusti u analizu tog zla” i da ono što se dešavalo ostane nekako zabilježeno ne samo za generaciju u kojoj mi živimo nego i za generaciju koja će tek doći, za one iza nas, jer film ima mogućnost da traje, rekao je on.
Zafranović se zahvalio organizatoru, festivalu i gradu na dodeljenom priznanju.
- Zahvalan sam jer sam nagradu dobio u ovom gradu, ni kao dete nisam mogao da dođem sebi kada sam za to u školi čuo, toliki zločin, emotivno je naglasio Zafranović.
On je naveo i premer da tokom snimanja njegovog najnovijeg filma, jedan glumac, poreklom Nemac je odbio da snima jednu od scena jer je tvrdio da Vermarht takve stavri nikada nije radio.
- Sada, pre godinu dana… Čovek, intelektualac, glumac, Nemac… Zato mi je ova nagrada posebno draga i ja se na njoj još jednom zahvaljujem, emotivno je izjavio proslavljeni jugoslovenski i hrvatski filmski reditelj.
Zafranović je dodao, da je takođe uzbuđen, jer se filmovi kakvi on radi rade, vrlo teško i jako dugo. A, kada se i završe kritike na njih su kao po pravilu „brutalne”.
- Mnogo puta sam doveo u opasnost svoju familiju a, da to nisam ni znao. Nisam mogao da pretpostavim da to „spajanje dva kadara” koje smo našli u arhivama da mogu da budu tako opasni sadržaji i ugroze vašu porodicu ada se prikažu u nekom nesretnom vremenu, napomenuo je Zafranović.
On je doda do da je fim za njega bio i detinjstvo i mladost.
- Počeo sam jako rano da se bavim njime, i za mene je on do danas ostao jedna vrsta svetinje. Jer, to je medij, koji iako ima nešto više od 100 godina, on je još uvek mlad a njegove mogućnosti su fantastične. Preko njega možete da poručite važne stvari koje se nalaze u dubini naše duše i sakrivene u mozgu, iskren je bio lureat KRAF-a Zafranović.
Sa upozorenjem da se takvo zlo, uvek može ponoviti, istakao je da radi svoj poslednji film, po njemu – neku vrstu testamenta i „završnog udarca” na tu temu.
Ispred organizatora KRAF-a na njegov ne jubilej, već punoletstvo, dr Vladimir Paunović, nije krio da je ne samo njegova, već i selektora festivala profesora Milana Nikodijevića i direktorke smotre Marije Ilić, višegodišnja želja bila da se na njemu – samo pojavi reditelj Lordan Zafranović.
- Pričali smo kako bi bilo da se simbol antiratnog filma, ne samo na teritoriji bivše Jugoslavije nego i čitave Evrope, samo da se pojavi i na neki način nam da neku vrstu podrške za sve ovo što radimo, iskren je bio dr Paunović, dodavši da je po ljudima iz KRAFA Lordan Zafranović bio prvi koji je u filmskoj umetnosti da radi ono što je govorio Breht u vreme nacističke Nemačke „ja ću da se bavim svojom sramotom, a drugi neka pričaju o svojima” i kao reditelj uspeo da toliko teške teme prikaže široj populaciji.
Priznanje KRAF-a za doprinos antiratnoj kinematografiji reditelju Zafranoviću je uručila direktorka festivala Marija Ilić Paunović.
Posle dodele nagrade KRAF-a u kragujevačkoj Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić”, održana je projekcija Zafranovićevog kratkog dokumentarnog filma „Dan i noć (Pjaca)” iz 1967. godine. A, potom je usledio festivalski razgovor na temu antiratnog filma danas na kome su sem Zafranovića učestvovali Goran Volarević, direktor fotografije i Milan Nikodijević, reditelj i profesor Akademije u Novom Sadu.