Povodom izbora za savete mesnih zajednica, koji će se u Kragujevcu održati 3. oktobra, ombudsmanka Vesna Stojadinović oglasila se saopštenjem, koje prenosimo izvorno.
Mesne zajednice su mikro sredine u kojima građani treba da ostvaruju svoja najbitnija prava od kojih im zavisi kvalitet svakodnevnog života. Na izborima za savete MZ, građanima nisu potrebne ni kampanje, ni mediji da bi saznali kakvi su kandidati.
U prethodnom, višegošnjem, periodu, ponavljaju se, uglavnom slične pritužbe građana koji žive u nekim seoskim mesnim zajednicama, a koje se odnose na: održavanje čistoće (divlje deponije, udaljena sabirna mesta za odnošenje smeća, rasturanje smeća od strane pasa lutalica, neredovno odnošenje smeća), ulična rasveta, uređivanje i održavanje seoskih grobalja i sahranjivanje, korišćenje, upravaljanje i održavanje seoskih vodovoda od strana raznih udruženja građana (utvrđivanje i naplata potrošene vode, zabrana novih priključenja), prigradski prevoz i sl.
Položaj, uloga i nadležnosti mesnih zajednica regulisani su odredbama čl. 8. i 73. Zakona o lokalnoj samoupravi i čl. 83-99. Statuta grada Kragujevca.
Članom 85. Statuta grada Kragujevca utvrđeno je da mesna zajednica razmatra pitanja koja se odnose na stvaranje boljih uslova života u mesnoj zajednici, a naročito na:
1) brigu o deci, starim licima i licima sa posebnim potrebama;
2) zaštitu i unapređenje životne sredine;
3) uređenje i održavanje naselja;
4) stanje objekata komunalne infrastrukture i kvalitet komunalnih usluga;
5) snabdevanje i zaštitu potrošača;
6) raspored poslovnog prostora i utvrđivanje radnog vremena;
7) razvoj poljoprivrede;
8) održavanje kulturnih i sportskih manifestacija, kao i aktivnosti vezanih za odmor i rekreaciju;
9) održavanje stambenih i poslovno-stambenih zgrada;
10) komunalnu zoohigijenu;
11) organizovanje protivpožarne zaštite i
12) druga pitanja od značaja za građane sa područja mesne zajednice.
U vršenju poslova iz stava 1. ovog člana, mesna zajednica:
1) upućuje inicijative nadležnim organima Grada za uređivanje određenih pitanja i izmenu propisa i drugih akata iz nadležnosti Grada;
2) ostvaruje saradnju sa drugim mesnim zajednicama, ustanovama i javnim preduzećima koje je osnovao Grad, organima Grada, udruženjima, humanitarnim i drugim organizacijama;
3) organizuje konkretne aktivnosti građana i drugih zainteresovanih učesnika;
4) obaveštava građane mesne zajednice o aktivnostima koje preduzima;
5) učestvuje u organizovanju zborova građana, referenduma i pokretanju građanskih inicijativa;
6) vrši i druge poslove, u skladu sa statutom Grada, aktima mesne zajednice i drugim aktima.
Kada se pažljivo pogledaju napred navedene nadležnosti mesnih zajednica i problemi na koje se građani žale, odmah se uočava da je većina tih problema mogla biti rešena ( ili do njih ne bi došlo) da je mesna zajednica, odnosno da su ljudi koje su građani birali u savete svojih mesnih zajednica bili posvećeni svom poslu.
Mesne zajednice jesu mikro sredine u kojima građani treba da ostvaruju svoja najbitnija prava od kojih im zavisi kvalitet svakodnevnog života.
Radi ostvarivanja svih tih prava i rešavanja problema, građani imaju mogućnost, ne samo da to čine izborom svojih sugrađana u organe mesne zajednice, već i neposrednim putem – organizovanjem zborova građana, referenduma, građanske inicijative, podnošenjem pritužbi.
Međutim, prvi i najvažniji korak je izbor kvalitetnih i posvećenih ljudi u savete mesnih zajednica. Na izborima za savete MZ, građanima nisu potrebne ni kampanje, ni mediji da bi saznali kakvi su kandidati za savete mesnih zajednica. Građani njih poznaju, jer su to male sredine i svi znaju kakav je ko i šta mogu očekivati od svakog od tih kandidata ( koliko je vredan, stručan, moralan, zainteresovan za rad). Pa tako, napr. umesto da problem ulične rasvete rešava savet mesne zajednice kroz instrumente iz člana 85 Statuta grada i Statuta mesnih zajednica, građanin iz sela plaća autobus, gubi vreme i ide u „Elektrodistribuciju“, pa u gradsku upravu, pa kod lokalnog ombudsmana da bi rešio taj problem. Isto je i sa uslugama komunalnih preduzeća i dr.
Mogućnost građana da na najbolji mogući način urede i ostvare svoje potrebe i interese koji su zajednički za sve njih i koji neposredno utiču na njihov svakodnevni život leži u njihovim rukama.
Najteže je pokrenuti ljude, podići njihovu svest o tome koliko je njihov glas značajan, svest o tome da je potrebno da preuzmu odgovornost koja počinje izborom najkvalitetnijih sugrađana u savete mesnih zajednica, koji su spremni da se angažuju i organizuju radi rešavanja svih problema u MZ i stvaranja boljih uslova života.
LJudi se uglavnom povlače i navikavaju na život bez odgovornosti ove vrste, ali su svaki izbori za organe MZ trenutak da se preuzme odgovornost i biraju ljudi sa kojima će građanima svake MZ biti lakše da urede taj mikrosvet po sopstvenoj meri i potrebama.