Mladić Ljubiša Šljivić, koji je pešačio 1.020 kilometara prošavši kroz tri države za 62 dana i ujedinio ljude oko jednog humanog i zajedničkog cilja, prikupljanja novčanih sredstava potrebnih za lečenje četvrogodišnjeg Ilije Milanovića iz Kosjerića, ponovo je u humanitarnoj akciji.
Sada sa Kragujevčankom Teodorom Mitković pešači čuvenu rutu CAMINO DE SANTIAGO od Portugala do Španije.
Ljubiša Šljivić na svojoj fejsbuk stranici vodi Dnevnik jednog bicikliste. Evo šta je, jedanaestog dana pešačenja, zabeležio:
Ruta: Plaža do Sul Nazare – plaža Da Concha (San Pedro de Moel), pešačili: 31.95 km (ukupno: 284.61 km)
Noć je protekla mirno, duvao je vetar sa Atlantika ali to nije uticalo na san. Odmorio sam se kao beba. Ustajemo na vreme, spremamo stvari, osetih neobičnu lakoću u stopalima nakon masaže i mazanja krema juče pred spavanje.
Nazare
Sasvim laganom šetnjom ulazimo u grad preko gradske marine. Nekolicina ljudi se skupila kraj svetionika kod glavne plaže u Nazareu. Kako se približavamo gradskom jezgru, sve je življe. Nazare je gradić od 15-ak hiljada ljudi i živi uglavnom od turizma.
Nasmejani ljudi na se javljaju, njih nekoliko nas pozdravi sa BOM CAMIÑO, što je tradicionalni pozdrav za hodočasnike na Camino de Santiagu.
Nedelja je. Medjutim, ovde prodavnice rade. Odlazimo do glavne pijace da ‘opipamo puls’ grada. Riba, voće, kolači i opet riba. Riba na hiljadu načina. Bučno je, kao ma svakoj pijaci, ljudi čekaju red na ribu i domaći sir.
Kraj gradske plaže nailazimo na MUZEJ SUŠENIH MORSKIH PLODOVA NA OTVORENOM. Ovaj muzej je karakterističan baš za Nazare, tradicija je toliko duga da ni oni sami ne znaju otkad potiče. Glava kuće, uglavnom bi to bilo muškarci, bi lovili ribe a žene bi posebnim metodama na jako tanke delove seckali ribe i tako ih ostavljaju da se suše, okupane morskom solju.
Nazare je vekovima bio ribarsko selo, pa je sve u znaku ribarstva. Na plaži su izloženi eksponati starih barki kojima su nekada Nazarci lovili ribu, i baš svaka barka ima svoju priču koja je izložena na drvenoj podlozi kraj nje.
Odjednom, nešto zatrubi i silni se narod sjati ka ulici. Jedan za drugim, modeli starih automobila izlaze iz suprotne ulice, trubeći i oduševljavajući okupljeni narod. Svi se okreću i gledaju. Kad, eno FIĆKA! Došao nama naš Kragujevčanin! Baka i deka za volanom voze svog ljubimca! Nedaleko od njih, kolona biciklista!
Stari, restaurirani modeli, jedan za drugim! Zvrn, zvrn, zvrn! Sviraju! Ne znas kud pre da pogledaš.
Dugačkim, na stotine njih, stepenicama se penjemo do brda gde je centar zbivanja. Odlazimo do tvrđave Sao Miguel Arcanjo! Tu je ukroćen najveći talas na svetu koji je ušao u Ginisovu knjigu! Monstrum od skoro 25 metara! Zamisli nego je uspeo da savlada takav talas…. Silina kojom vetar udara oko ove tvrđave je neverovatna. U par navrata me je ozbiljno zanosilo pod ovim teretom na leđima… Nas dvoje smo se sakrili u zavetrinu ispod zidina i bacili se u žbunje na kom smo ručali u miru.
Ovde je sve u znaku surfa. Čak je tu i statua ‘Bogu surfa’, Veadu, ovde se čitav surferski svet sjati kad je svetski šampionat. Neverovatna je atmosfera koju ima ovaj gradić.
Pre nego izađosmo iz grada svratili smo do katedrale ‘Naše Gospe’, stare skoro 600 godina! Ona je jedan od simbola grada i kako su nam rekli, jedna od najlepših katoličkih katedrala u Evropi. Odlazim do časne sestre koja mi daje zvanični pečat za Camino kao dokaz da smo bili u Nazareu. Idemo dalje!
Po izlasku iz grada, ‘opijeni’ neverovatnom energijom koju poseduje ovaj gradić, ‘kačimo’ se na Atlantsku ulicu, ulicu od nekoliko desetina kilometara koja ima odvojeni deo za pešake i bicikliste i koja je deo evropske rute EuroVelo1.
U startu je bilo svega, sunca najviše, malo smo pričali o životu, malo se smejali, pa bismo zaćutali…u jednom momentu je bilo baš pretoplo.
A onda sam ponovo pustio muziku na telefonu. Improvizovano ‘sviram’ gitaru na štapovima i pevam neke balade iz sveg glasa. U jednom momentu, zapazih biciklistu koji ide iza nas, ne želi da nas pretekne, a ja se pravim lud dok ne završim pesmu. Okrenuo sam se i zahvalio mu što je ljubazno odslušao moje vokalne sposobnosti.
Nasmejasmo se.
Nakon nekoliko kraćih pauza, na manjem turisti kom mestu nakon nekoliko kilometara, na plaži Vitoriji napravismo pauzu. Dosadio nam je i okean i prelepe peščane plaže pa ni odlazimo da se rashladimo.
Uz zalazak sunca ulazimo u besprekorno nalickan gradić Sao Pedro de Miguel. Odlazimo do kafića kako bismo, uz kaficu napunili baterije. Čekali smo na uslugu dobrih 40 minuta… Red gostiju čeka da udje u restoran, a konobari, kao da ih nije baš puno briga zbog toga, pričaju za šankom. Restoran Estrella da Mar, sa fantastičnim pogledom na okean i zalazak sunca. Zapravo, to je jedan od dva restorana koji su radili, sve ostalo je bilo zatvoreno. Pao je mrak.
Odlazimo polako uz plažu kako bismo našli mesto za dremku. Prekoputa plaže da Concha, na jednoj peščanoj dini ugledao sam odličnu poziciju za dremku. Odlazimo tamo, sirimo šator i ubacismo se unutra.
Svetlo sa obližnjeg svetionika nam obasjava šator dok talasi nemilosrdno udaraju o stene na plaži. Znaš, Atlantski okean noću je poseban pojam za strah. Od one prve noći na obali kada nas je zapljusnuo, više mu nisam prilazio.
To je takva zver noću da to nije normalno… sve one plave boje vode preko dana i miris i buk talasa prerastaju u ozbiljnu babarogu u toku noći. Samo što dalje šator od njega.
Laku noć.
Malom Jakovu možemo pomoći na sledeći način, te vas molim da, makar obavestite najmilije da pomognemo klincu.
Ukucajte tekst poruke 86 i pošaljite na 2407
86 na 2407
Jakovu možete pomoći i na sledeći način:
Uplatom na račun korisnika
Dinarski račun: 160-487294-81
Devizni račun: 00-540-0002389.5
IBAN:
RS35160005400002389595 SWIFT/BIC: DBDBRSBG