Sa prvim jesenjim danima u italijanskom gradu Bergamu, započeli su i završni radovi na Atalantinom Gevis stadionu.
Novi reflektori, nove tribine, novi izgled.
Ovaj skromni stadion sa 21.000 mesta se spremao da ugosti timove u najvećem evropskom klupskom takmičenju, samo nekoliko meseci posle sjajnog leta kojem je prethodilo tragično proleće.
U avgustu, Atalanta je doživela surov poraz od 2:1 od Pari Sen Žermena u četvrtfinalu Lige šampiona.
Sa dva gola primljena u 90. i 93. minutu završila je impresivan debitantski nastup tokom kojeg je tim bio domaćin na milanskom San Siro stadionu.
- Arsen Venger: Zašto nije doveo Zlatana, šta misli o Murinju i kako je dva puta odbio Real
- Pele, Bekenbauer i „džinovski fudbalski afrodizijak“ u Njujorku
- Veljko Paunović: O Spartancima u Redingu, Antićevom savetu i novom talasu srpskog fudbala
Pre par nedelja su ugostili Liverpul, s tim što su u prethodna dva kola osvojili četiri boda posle remija (2-2) sa Ajaksom kod kuće i pobede (4-0) u gostima protiv danskog Midtjilenda.
U klubu i među navijačima, Atalantin drugi pokušaj u najboljem evropskom takmičenju, kao i uzbudljivi žreb koji su imali, shvataju se kao „poklon“, posle perioda velikih trauma.
U februaru, dok je ovaj tim smatran za autsajdera pridobijao za nove poštovaoce širom kontinenta, počeli su da se pojavljuju prvi slučajevi infekcije.
Bergamo, kao i cela Lombardija, postali su jedno od prvih žarišta Kovida-19.
U ovom delu severne Italije, smrtni slučajevi su vrlo brzo dostigli zastrašujuće cifre na dnevnom nivou.
Do početka maja, skoro 16.000 ljudi je izgubilo život.
„Mi smo to nazvali zemljotresom, cunamijem“, kaže Fabio Pecoli, direktor bolnice Papa Jovan XXIII i veliki navijač Atalante.
„Za mene, kao nekog ko je rođen u Bergamu, prizori vojnih kamiona koji prevoze mrtvačke kovčege su emotivno predstavljali vrlo teške trenutke. I sam sam izgubio člana porodice“.
Pecoli je bio na stadionu San Siro za Atalantin prvi meč osmine finala Lige šampiona protiv Valensije. Igralo se 19. februara, a na stadionu je bilo skoro 45.000 ljudi.
Trebalo je da to bude najvažnija utakmica u istoriji Atalante, trenutak za ponos i radost.
I zaista, to je i bila: Boginja (La Dea) je porazila španskog suparnika sa 4-1, a navijači su se grlili i ljubili na tribinama. Slavlje se proširilo, baš kao i virus.
San se pretvorio u košmar.
- Onel Ernandez – najbolji kubanski fudbaler za koga u otadžbini niko nije čuo
- Od Miloševića, preko Vidića, do Stevanovića – srpski fudbaleri u Premijer ligi
Utakmica je naknadno prepoznata kao izvor ogromnog žarišta infekcije kovidom 19 i jedan je od glavnih razloga zbog kojeg je Bergamo postao rani epicentar pandemije koja je od tada toliko promenila svet.
Opisana je i kao „biološka bomba“.
„Neprijatno mi je zbog toga. Bez obzira što nismo krivi, nismo mogli da znamo“, priseća se Pecoli.
„Nema sumnje da je to bilo žarište, izvor zaraze. Ali sad…Atalanta među 16 najboljih, kako smo to mogli da propustimo?“
Prisutan je bio i Nikolo Manklozi.
Ovaj 30-godišnji navijač još od detinjstva, kada je sa ocem počeo da dolazi na stadion, nije propustio nijednu utakmicu, čak ni kada je klub bio u Seriji B, italijanskoj drugoj ligi.
„Bio je to san svakog navijača, desetine hiljada su iz Bergama stigli u Milano, ličilo je na masovnu seobu“, kaže on.
„Tek smo kasnije sve shvatili. U kratkom roku je bukvalno sve stalo. Život je bio ugašen“.
Do 8. marta italijanski premijer Đuzepe Konte je proglasio karantin za Bergamo i okolnu regiju.
Atalanti je dozvoljeno da odigra revanš meč protiv Valensije na Mestalji čije su tribine bile prazne.
Pobeda od 8-4 u ukupnom rezultatu je predstavljala kontrast dramatičnoj situaciji u kojoj se našao Bergamo.
Tokom odmerene proslave igrači su pokazali podršku svom gradu, noseći majice na kojima je pisalo:
„Bergamo, ovo je za tebe. Ne predaj se“.
Bio je to poslednji potez koji su igrači izveli na terenu na duže vreme.
- Bob Marli – čovek koji je bio zaljubljen u fudbal
- Od prečke Mijatovića do potopa u Južnoj Africi – sve tragedije fudbalske reprezentacije
Kao i sve ostale aktivnosti, tako je i fudbal stao, ostavljajući Atalantinu epsku priču nedovršenom. Ali taj trenutak je otkrio snažnu vezu između kluba i grada.
„Biti navijač Atalante je deo identiteta grada Bergama“, kaže Andrea Valezini, glavni urednik lokalnih novina Glas Bergama.
„Za vreme karantina, nijedan igrač nije napustio grad. Ostali su ovde i patili zajedno sa građanima“.
„Kapiten Alehandro Papu Gomez je pokrenuo međunarodnu kampanju podrške bolnici, što je bio potez koji ojačava vezu između stanovnika grada i samog tima“.
Atalantini navijači su takođe odigrali važnu ulogu tokom pandemije, tako što su iskoristili iskustvo u organizaciji i kreativnost.
Stvorili su mrežu solidarnosti i pomogli da se izgradi poljska bolnica sa 200 kreveta za deset dana.
Iako najvatreniji italijanski navijači vrlo često imaju lošu reputaciju, stav koji su pokazali za vreme karantina ubrizgao je duh otpora i nade celom gradu.
Marko Pirovano, koji ima 38 godina, bio je jedan od mnogih dobrovoljaca.
Nedelje je proveo raznoseći hranu bolnicama i radnicima koji su pomagali.
„Fudbal je izgovor za sve“, kaže on.
„Drago mi je da doprinosim potrebama svog grada. Uzajamna pomoć je deo našeg mentaliteta“.
U to vreme, najpopularniji sport na planeti je postao izgovor za solidarnost.
„Atalanta je nešto posebno. Uopšte se ne radi o osvajanju trofeja“, potvrđuje Fabio Đenari, osnivač onlajn radija Boginja.
„Postoji simbioza između grada i kluba koju je teško objasniti. Oni su povezani krvlju“
Skroman i vredan, talentovan i odlučan, tim Atalante vođen rukom vizionarskog trenera Đan Pjera Gasperinija i simbola kluba kapitena Gomeza, stvoren je uz zalaganje i odlučnost.
Divota skrivena u senci Milana, baš kao i sam Bergamo.
Na zadnjoj strani kragne Atalantinog dresa stoji slogan: „Ovaj dres je uvek natopljen znojem“.
Stanovnici Bergama se u velikoj meri identifikuju sa svojim timom, naročito od kada je 2010. godine nekadašnji igrač i biznismen Antonio Perkasi po drugi put postao predsednik kluba.
Tada je Atalanta igrala u Seriji B i suočavala se sa ekonomskim teškoćama.
- Markus Rašford: Golgeter koji nije zaboravio siromaštvo
- Rajan Gigs: Put legende Mančester Junajteda do klupe Velsa
Deset godina kasnije, klub je jedan od najsnažnijih timova u Italiji i ima svoj stadion.
„Obećali smo Bergamu da ćemo mu vratiti onu Atalantu koju i zaslužuje“, rekao je on lokalnoj novini Glas Bergama.
„To je porodična priča“, dodaje on, ukazujući na važnost toga što su njegovi sinovi članovi upravnog odbora kluba.
Od kada je postao predsednik, Perkasi je uspeo da ojača odnose između grada i kluba.
Čak je počeo i da poklanja dresove Atalante novorođenim bebama u lokalnom porodilištu.
Ali najuticajnija figura u procesu Atalantinog uspeha je trener Gasperini.
„Postoji fudbal pre Gasperinija i fudbal posle Gasperinija. Kao pre i posle Hrista“, kaže novinar Đenari.
Gasperini je razvio sadašnju 3-4-3 formaciju oko čvrste ekipe u kojoj nema zvezdi, stavljajući kolektiv ispred pojedinaca.
On je za trenera imenovan 2016, pošto je otišao iz Đenove i od tada je transformisao Atalantu.
Prve sezone su završili kao četvrti, 2018. su bili sedmi, dok su naredne dve godine završili na trećem mestu. 2020. su zabeležili i klupski rekord kada su postigli ukupno 98 ligaških golova.
Takođe, 2019. godine su došli i do finala Kupa, ali su izgubili od Lacija 2-0.
Gasperini je izvukao maksimum iz najiskusnijih igrača čije karijere su bile na izmaku: napadači Luis Murijel, Duvan Zapata, Josip Iličić i Gomez su u Bergamu pronašli idealno mesto za svoju igru.
A tu je i izuzetan posao koji je klub obavio u prelaznom roku.
Transferi većine igrača Atalante su bili ostvareni po bagatelnim cenama, a od tada je njihova vrednost eksplodirala u skladu sa njihovim igrama.
Krilni igrač Robin Gosens je kupljen od holandskog Erakles Aimela za otprilike 800.000 funti 2017. godine.
Sada taj 26-godišnjak vredi oko 25 miliona funti, a ove godine je pozvan i u nemačku reprezentaciju.
Belgijski defanzivac Timoti Kastanj, koji ima 24 godine, je potpisao za klub za nekih šest miliona funti kada je stigao iz Genka, a Lesteru je ovog leta prodat za 21,5 miliona.
Dejan Kuluševski – buduća zvezda Serije A – u omladinski tim Atalante došao je 2016. godine, u transferu iz švedskog IF Bromapojkarna kada je imao 16 godina.
Pošto je impresionirao stručnjake tokom pozajmice u Parmi prošle sezone, ovog januara je prodat Juventusu za otprilike 30 miliona funti.
- Branko Zebec – balkanski genije koji je stvorio moćni Bajern
- Ronaldinjo: Od fudbalskog božanstva u Barseloni do zatvora u Paragvaju
Početkom oktobra, Mančester Junajted je najavio dolazak 18-godišnjeg Amada Dijala, krilnog napadača iz Obale slonovače koji je u Atalantu stigao 2015, kada je imao samo 13 godina.
U poslednjih pet godina, Atalanta je imala profit od oko 80 miliona funti samo od ostvarenih transfera.
Za to vreme je tri puta oborila i sopstveni rekord pri potpisivanju novih igrača – Murijel je došao za 16,4 miliona funti iz Sevilje 2019. i to je bio njihov najskuplji igrač u istoriji.
Sve do sada, to se ispostavilo kao veoma uspešan model – kako na terenu, tako i van njega.
Šetnja Bergamom pomaže da se uvidi kako Atalanta zauzima centralmo mesto u dnevnom životu grada.
Zastave, grafiti i klupski transparenti mogu da se vide na svakom koraku.
Ove sezone su započeli prvenstvo sa četiri pobede i dva poraza u prvih šest utakmica.
Njihov briljantni debi u Ligi šampiona se možda završio na surov način, ali navijači se nadaju još boljim danima.
„Dozvoljeno nam je da sanjamo“, kaže Đenari.
„Naročito nakon onoga što se dogodilo, mislim da je odgovor na terenu bio način da veselje zameni sav onaj bol“.
Nastavak fudbalske sezone na praznim stadionima ne zadovoljava sve navijače.
„Fudbal mora da bude ili za svakoga ili ni za koga“, smatra Marko.
Ali za većinu, fudbal predstavlja način da se krene napred.
„Život ide dalje“, kaže Đenari.
„Moj prijatelj je izgubio oca usled kovida. Na stadion je uvek išao sa njim. A sada, svaki put kada igra Atalanta, on se oseća kao da je njegov otac i dalje sa njim. Tako se ide dalje“.
I dok drugi talas kovida raste u Evropi, budućnost nije najjasnija. Ali zvezde Lige šampiona sijaju nad Bergamom.
Ovo je vrsta renesanse koju je grad čekao – da vide tim kako se suprotstavlja evropskim fudbalskim divovima.
Ajaks kod kuće – to je bilo veličanstveno. Tako je bilo i kada je došao Liverpul.
„Od kada je Atalanta osnovana, 1907. godine, niko nije mogao ni da zamisli da ćemo jednog dana igrati sa ovakvim timovima, na ovim stadionima. Predivno“, oduševljen je Nikolo.
„Kao navijačima, očigledno nam je teško što ne možemo da putujemo na gostovanja. Ali nadamo se da će se situacija uskoro popraviti i da ćemo ponovo moći da uživamo u atmosferi na tim terenima“.
Đenari dodaje: „Posle najgorih oluja, uvek dolazi sunce. Dok god ima života, tu je i nada“.
Pogledajte video o problemima sa kojim sa suočava OFK Beograd
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
