zgradnja zgrade Legata Nikole Koke Janovića i Centra srpske akademije nauka i umetnosti i Univerziteta u Kragujevcu praznik je kragujevačke i srpske kulture. Razlog za ovu tvrdnju leži u činjenici da Kragujevac od izgradnje zgrade Studentskog kulturnog centra (koja je istovremeno dobila i više spratove na kojem su smešteni drugi korisnici), pre otprilike četvrt veka, pa do zgrade Legata nije izgradio nijedan namenski prostor za kulturu, uprkos tome što se godinama priča ( i u predizborno vreme obećava) da je Kragujevcu potrebna neka koncertna dvorana, potom zgrada Narodne biblioteke, nova zgrada za Zavod za zaštitu spomenika kulture, kao i neka zgrada za novo, savremeno pozorište…
Praznik je i to što je konačno (šest meseci posle otvaranja same zgrade za Dan grada) u zgradu useljena stalna postavka “Živeti umetnost” za koju kustoskinja Katarina Babić kaže da prikazuje “kompletan (Kokin) angažman u domenu portreta, figuracije i javnih spomenika”, kao i replika ateljea umetnika sa originalnim nameštajem i nekoliko ličnih predmeta. Pomalo razočaravajuće deluje saznanje da stalna postavka sadrži svega 75 od ukupno 1.744 umetničkih dela koje je Koka zaveštao kao legat gde ima i crteža i studijskog materijala, ali ima nagoveštaja da će ostali njegovi radovi biti prikazivani na povremenim tematskim izložbama.
No, mi ne bi bili to što jesmo poslednjih decenija, kada ovako lepe događaje ne bi nečim pokvarili, a u ovom slučaju sreću kvari pitanje da li je nečim izigrana volja zaveštaoca, jednog od vodećih srpskih vajara XX veka.
Ima mnogo razloga da se postavi ovo pitanje. Prvo, sumnji nas uči iskustvo. Volja Jovana Mirkovića, zaveštaoca postojećeg Legata Jovana Mirkovića bila je izričita da se u njegovu kuću, koja je predmet Legata, ne unosi radio prijemnik, a šta je Kragujevac u jednom trenutku uradio? Uselio je tu Radio Kragujevac. Testament slikarke Ljubice Filipović koja je Narodnom muzeju zaveštala svoju kuću, mobilijar i umetnička dela navodno je bio decenijama izgubljen, ali ni posle njegovog “pronalaska” (u Sudu gde mu je bilo i mesto) nije ništa urađeno da se izvrši slikarkina poslednja volja, te stvarnog Legata nema… Sa druge strane i arhitekta koji je projektovao zgradu Kokinog legata, uneo je u javnost sumnju da sve oko izgradnje ovog zdanja ne teče glatko kada je krajem 2018. izjavio za “Politiku” da ga od početka izgradnje zgrade “niko nije konsultovao”, te da je za izgradnju upotrebljen “katastrofalan” građevinski materijal. Bivši rektor kragujevačkog Univerziteta Slobodan Arsenijević, u istom tekstu je tvrdio da je novac za gradnju Legata ondašnja “Verkova vlast” potrošila na fudbalski klub. I aktuelna gradska uprava je sa svoje strane doprinela sumnji, dodajući još jedan kamičak, kada je, krajem 2018. godine, donela odluku da se u Narodnom muzeju otvara još jedna celina pod nazivom “Galerija Nikole Koke Jankovića”. Ova odluka je bila dvostruko sporna, prvo zato što galerija i legat nisu jedno isto, a drugo što je ovom odlukom praktično u staranje o legatu uvedeno još jedno pravno lice – Narodni muzej.
Potpisnik ovog teksta nije video i ne zna postoji li pisana beleška o zaveštanju Nikole Koke Jankovića, i šta u njoj piše, ali se na osnovu posrednih dokaza da pretpostaviti da je umetnik sve gore narečeno ostavio gradu Kragujevcu i Univerzitetu u Kragujevcu uz obavezu grada da izgradi zgradu i Univerziteta da raspolaže imovinom. Kako se dogodilo da se grad, odnosno aktuelna vlast, prihvati raspolaganja imovinom odlučujući da to poveri Narodnom muzeju, i da li je za to imao blagoslov čelnih ljudi Univerziteta i kojih nije jasno, ali je činjenica da se od ukazivanja na ovaj problem u “Politici” pre tačno godinu dana ništa nije promenilo. Spornu odluku o poveravanju ovih poslova Narodnom muzeju mogao je da donese Univerzitet (a ne Skupština grada), ali bi i tada ostalo kao pitanje nije li time i Univerzitet izneverio želju zaveštaoca koji u svoju ostavštvinu nije imao nameru da uključi ovu muzejsku kuću. Kao razlog angažovanja Muzeja navodi se da Univerzitet nema ( a, valjda, ne može ni da zaposli) stručno lice – kustosa koji bi uređivao stalnu postavku i vodio Legat. Prema, neproverenim informacijama ovo je trebalo da bude tema jednog sastanka na relaciji Grad, Univerzitet, Muzej, ali javnosti nije poznato da li je sastanak održan i šta su njegovi zaključci.
Naizgled nevažan detalj, ali detalj koji upotpunjava celokupnu sliku je i onaj sa otvaranja stalne postavke. Gotovo kod svih zvanica, a posebno zvaničnih govornika (čak i kad je to bio gradski većnik za kulturu Miljan Bjeletić) očitavala se nedoumica oko toga da li došli na otvaranje Legata ili na otvaranje Stalne postavke. Tako, recimo na sajtu Ministarstva kulture i informisaja stoji da je ministar Vladan Vukosavljević toga dana učestvovao u otvaranju Legata, dok na zvaničnom sajtu grada Kragujevca stoji da je toga dana otvorena samo Stalna postavka, jer je Legat kao zgrada otvoren 6. maja. A možda su u pravu i jedni i drugi jer je legat kao zaostavštvina, otvoren ovog 11. decembra.
I na kraju tek da ne ostane neprimećeno – zgrada Legat Nikole Koke Jankovića istovremeno je i zgrada Centra Srpske akademije nauka i umetnosti i Univerziteta u Kragujevcu. Tako je odlučeno još 2012. godine, na samom početku “ostavinskog procesa” i to je zabeleženo u građevinskoj dozvoli, doduše obrnutim redom “Zgrada SANU i Legata”. Hoćemo da verujemo da je Koka Janković bio upoznat i sa ovim detaljem.
Sad vam je malo kasno za jadikovke. Univerzitet nije ispostovao volju i prekrsio je ugovor jer nije ulozio ni jedan jedini dinar u opremanje Legata. Osim toga, zbirka je vec utvrdjena kao kulturno dobro pod prethodnom zastitom i kao takva je uneta u inventarnu knjigu Muzeja. Ono sto udje u registar kulturnih dobara je zavrsena prica jednom za svagda, a inace sva kulturna dobra su vlasnistvo drzave ako niste znali. SANU inace u Kragujevcu ne postoji, ili nas o tome jos nisu obavestili, prema tome nije jasno na koju zgradu SANU mislite, osim ako ne mislite na zgradu sekretarice Centra Univerziteta u Kragujevcu za saradnju sa SANU. Sto se tice strucnosti i upucenosti u problematiku autorke teksta, bilo bi zanimljivo da nam kaze kako je mislila da svih 1744 predmeta izlozi na onako malom prostoru. Osim ako nije navikla na estetiku buvljaka.
Ovaj tekst je uneliko izmenjen na orginalnom blogu, odakle je prenet. U medjuvremenu sam uspela da dodjem do dva dokumenta originala ugovora izmedju Koke Jankovića, grada i Univerziteta iz 2012. i Aneksa Ugovora iz 2018, posle umetnikove smrti kojim se praktično menja ono što je dogovoreno sa umetnikom, a to je da njegovom umetničkom imovinom upravlja Univerzitet. Naime, Univerzit4et se tada praktično odriče svojih prava i dogovorenog sa umetnikom, u korist Grada Kragujevca koji zadužuje Narodni muzej da u njegovo ime upravlja Kokinom zaostavštvinom. Sporno je to što, koliko mi je poznato, a svi sa kojima sam o tome razgovarala na raznim mestima to izričito tvrde – jeste da Koka, izričito nije želeo da Narodni muzej u Kraguujevcu bude uključen u raspolaganje njegovom imovinom. Nisam sigurna da ste u pravu da volja zaveštaoca sada ne može da bude opozvana, jer kada legatori ne ispoštuju ono što im je ostavljeno, mislim da postoji pravna mogućnost da se poklon povuče, da ga povuku i ospore Kokini naslednici. Što se tiče Centra SANU i Univerziteta u Kragujevcu on je obnovljen i o tome sam takođe pisala, igrom slučaja baš ovde u „Glasu Šumadije“ kada se to dogodilo. Na njegovom čelu je akademik prof. dr Miloš Đuran, ako niste znali. Naravno postoji i sekretarica Centra i da, u pravu ste, njene prostorije će biti u toj zgradi. Sad me podsetiste postoji još jedna izmena u ovom mom tekstu na originalnom blogu, ona se odnosi na poslednju rečenicu Koka je znao da će deo zgrade biti odvojen za Centar i to je blagoslovio iskazujući time privrženost Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Konačno, moje razočaranje što je izloženo samo 75 predmeta (23. deo ostavljene zbirke predmeta) je samo to što je i napisano razočaranje. Nisam kustos i ne znam da li je ova postavka mogla drugačije da izgleda u datom prostoru. Poznato mi je da Narodni muzej ima višu kustoskinju čija je specijalnost vajarstvo kao i da ona nije angažovana po ovom pitanju, ali ne mogu da garantujem da bi njenim angažovanjem bilo nešto drugačije. G.J.
Sumnjam da ce naslednici povuci i osporiti bilo sta sto je do danas uradjeno, a i nije prikladno stavljati reci u usta pokojniku.
Prepricavanje nejgove volje od strane trecih lica moze da nas odvede na ko zna koji put, a ni to nije u redu ako nista drugo ono iz pijeteta prema pokojnom akademiku. U svakom slucaju, postoje pravne radnje koje se mogu preduzeti protiv svih odgovornih lica, pa ako smatrate da je prekrsen Zakon vi se slobodno obratite nadleznim organima, ali pre toga se malo uputite i u aktuelan Zakon o kulturnim dobrima.
Сад само да сачекамо да се негде изненада појави и неки скривени и фалсификовани тестамент покојног академика и ето вам праве невоље у најави.