Nosilac titule đaka generacije, odlikovan Vukovom diplomom i okićen nagradama iz najrazličitijih oblasti, poput geografije, hemije, književnosti i matematike; Lazar Bukumirović, nekada đak Prve kragujevačke gimnazije, sada je student druge godine na Odseku za srpsku književnost i jezik Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Lazar je objavio pesničku knigu Udžbenik svakodnevice (2021) u izdanju Matice sprske, a u okviru edicije ,,Prva kniga“.
Ovaj mladi intelektualac pohađao je specijalno matematičko odeljenje u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, iz čijih sfera je ostvario neverovatne rezultate. Međutim, svoj odziv pronašao je u književnosti. – Ja sam oduvek voleo književnost. Zahvaljujući profesorki Svetlani Rajičić Perić uvideo sam da književnost nije samo čitanje i pisanje, već i prava nauka, veoma opširno polje istraživanja. Nakon toga sam se dugo dvoumio između književnosti i matematike, ali je na kraju nekako pobedila književnost.
Udžbenik svakodnevice objavio je sa samo dvadeset godina. Matica srpska predstavila je novu ediciju pod nazivom ,,Prva knjiga“, kojom je promovisala četiri mlada autora među kojima je svoje mesto našao i Lazar. – Zbirku sam počeo da pišem između treće i četvrte godine gimnazije. Napravio sam koncept zbirke i popunjavao sam je pesmama. Međutim, tom prvom verzijom zbirke, uopšte nisam zadovoljan. Tako je prošlo godinu dana, ja sam nastavio da pišem, a zbirka je stajala. Odlučio sam da je revidiram, poslao je na konkurs Matice srpske, pobedio i knjiga je objavljena. Ona zapravo predstavlja sintezu tog nekog mog perioda života, između četvrte godine srednje i prve godine fakulteta. U par reči opisao bih je kao mladalačku, ambicioznu, na trenutke pretencioznu, ispovednu, ličnu, iskrenu i ponekad mračnu.
Uspeh ovog mladog autora pozdravila je i Prva kragujevačka gimnazija, gde je Lazar sada došao u novoj ulozi i sa novim zadatkom – predstavljanje svoje prve zbirke pesama. Lazar kaže da je želeo da promocija njegove knjige bude u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, baš zbog toga što je nekada bio njen đak i zato što je, tokom njegovog školovanja u gimnaziji, ona bila uporište njegovih predstavljanja. – Najdraža promocija bila mi je upravo u gimnaziji. Tu su bili ljudi koji su meni dragi i koji su mogli tom prilikom da vide mene u nekom drugačijem svetlu, novom predstavljanju. Opisao bih to iskustvo kao jako intimno. Iako sam ja rodom iz Bresnice kod Čačka, Kragujevac u mom životu zauzima posebno mesto. To govori i činjenica da mi je većina zbirki upravo napisana u Kragujevcu.
Na pitanje kakva je pozicija poezije u današnjem modernom društvu, kao i kakav je njegov osećaj kada ljudi kupuju i čitaju njegovu poeziju, Lazar je rekao sledeće:- Smatram da se poezija čita u današnje vreme. Jako je čudan osećaj kad vidim da ljudi čitaju moju poeziju i to posebno kada su u pitanju meni bliski ljudi. Stvarno nestvaran osećaj, kao da živim nekakav dvostruki život. Koliko god ljudi mislili da se poezija ne čita, ja mislim da se poezija danas čita više nego ikada. Naravno, postoje razlike u kvalitetu. Upoznao sam mnogo sjajnih mladih pesnika. Jako je raznovrsna poetska scena, postoji dosta neverovatnih različitih glasova. Ne brinem za budućnost poezije. Sve dok neko piše i neko čita, dovoljno je. Poezija ne treba da bude demokratska disciplina, već aristokratska. Sve dok deset osoba čita poeziju, ona će opstati.
Lazar govori kako je njemu pisanje postala navika. Voli da piše o sebi, odnosima u okolini i dešavanjma u njoj, ali neke od tema koje izdvaja su sledeće: potraga, bilo to potraga za domom, poezijom, prijateljima, ljubavi; sećanje, kako se konstruišu sećanja i odnosi sa ljudima, posebno sa onima sa kojima nije u konkatku.
Poezija ima dugu istoriju što nas dovodi do pitanja različitosti između ,,poezije mladih“ odnosno poezije novijih generacija u odnosu na ,,poeziju starijih“ generacija“. Lazar ističe kako su na tom nivou prisutne drastične razlike.- U mojoj generaciji, generaciji mladih pesnika, dolazi do mešanja stilova. O stilu današnjice govorim kao o nekoj vrsti ,,instagramskog stila“. Svi smo svesni moći društvenih mreža, koje sa sobom mogu nositi i pogrešno prikazivanje poezije, ali i otvorenost prema svetu današnjice. Smatram da je poezija moje generacije najpotpunija sinteza modusa življenja.
Naravno, uticaj ,,starijih“ generacija neminovan je na uticaj ,,mladih“. Lazar ističe kako su njegovi uzori na početku bili Branko Miljković i Ivan V. Lalić. Smatra da sada sve što pročita ima uticaj na njega, da ne utiču samo pesnici i idoli, već i obična konverzacija između ljudi.
Na pitanje koju pesničku knjigu bi preporučio mladim generacijama kao nešto što bi trebalo da pročitaju, odgovorio je sledeće:- Preporučio bih zbirku moje drugarice Irene Plaović ,,Temelji čega tačno“. Rekao bih da je to jedna zbirka koja ne podseća ni na šta drugo, koja je teška, emotivna, ali ujedno lako čitljiva. Od starijih pisaca preporučio bih Dragana Jovanovića Danilova i njegovu zbirku ,,Gnezdo nad ponorom“. Preporučio bih i roman u stihovima Milene Marković ,,Deca“ koji je dobio Ninovu nagradu.
Pored toga što piše poeziju, ovaj mladi pisac piše i književnu kritiku. Lazar kaže da ima utisak da se kritičari takmiče ko će upotrebiti nerazumljivije reči, umesto da osvetle knjigu i približe široj publici, tako da ljudima bude jasno šta se u knjizi dešava.- Kritika se ne piše nakon jednog čitanja knjige, već nakon ponovljenog čitanja. Posao jednog kritičara je dosta teži od posla pesnika, jer oni nose odgovornost. Međutim, svestan sam da u svetu današnjice svako piše kritiku. Poenta kritike jeste da bude posrednik između dela i čitaoca.
Lazar, kao sad već afirmisani mladi pesnik, pomaže i drugim mladim autorima da se afirmišu, odnosno da budu viđeni i prihvaćeni. Pitali smo ga kako se snalazi u toj ulozi, ulozi glavnog odgovornog urednika stranice udruženja građana ,,Poenta“, u kojoj se on do skoro nalazio. – Iako mi je ovo najlepši posao koji radim, jako je zahtevan. Treba ustanoviti kriterijume, a na uredniku je velika odgovornost. Teško je odbiti nekoga jer to zna da bude jako demotivišuće za osobu. Zato se ja trudim da dajem sugestije i smernice. Mislim da je prednost portala na kojem ja radim to što sam ja mlad i imam uvid u savremena dešavanja, otvoreniji sam; dok, sa druge strane, u našoj zemlji prisutniji su portali gde su urednici zatoreniji i okrenutiji prošlosti.
Lazar govori da će pisati uvek i da je to deo njega, a za kraj nam poručuje sledeće:- Kao što sam već pomenuo, poezija nije društvena uloga, poezija je aristokratska disciplina. Međutim, smatram da treba da se promeni pristup predavanju književnosti u školama, jer odatle sve počinje. Moderno doba i društvene platforme sa sobom nose mogćnost pojedinca da čita poeziju, ali ljude treba podstaći i pomoći im da naprave filter šta čitaju. Za mene poezija predstavlja način življenja. Citiraću Irenu Plaović ,,Nije ni čudo što ne mogu da nađem nešto što već jednom nije bilo pesma“.
Piše: Anstasija Delić; Foto: Lazar Bukumirović privatna arhiva