Demokratska stranka (DS) bi trebalo da „uozbilji ujedinjenje“ i unutarstranačku kritiku učini legitimnom, izjavio je u intervjuu FoNetu poslanik DS i njen nekadašnji predsednik Dragoljub Mićunović, koji smatra da je bilo bolje da se stranka prvo ponovo ujedinila, pa tek onda odlučivala o savezima, ali i da „bojkot nije politika“.
Osvrćući se na aktuelni sukob unutar DS, on je u serijalu Kvaka 23, kratko prokomentarisao da je to već viđeno, ali i da je teško proceniti u kojem pravcu će se stvari razvijati, što zavisi od „ponašanja i jednih i drugih“.
Mićunović je razočaran „neprimerenim rečnikom“, koji je nazvao „pilićarskim i radikalskim“, ali i „sumnjičenjem protivnika koji ne misli na isti način i prihvatanjem metoda ponašanja u DS koji se kritikuju u ponašanju vlasti“.
On je novinarki Danici Vučenić rekao da problem može da se traži u tome što su „političke stranke od ideoloških postale interesne zajednice“, iz čega ne izuzima ni DS.
Kako je objasnio, „unutar DS se prave male grupe ljudi, lobi grupe, koje imaju svoje interese, a dominantan faktor je novac i ljudi koji ga imaju žele da utiču na stranke da ih vode i kontrolišu“.
- To stranke čini slabim subjektima političkog života u društvu sa autoritarnim tendencijama, ukazao je Mićunović.
Na opozicionoj sceni su „uglavnom bivši funkcioneri DS“, ocenio je on, ali nije konkretno odgovorio na pitanje o suštini trenutnog sukoba unutar DS i uticaja na taj sukob bivših funkcionera, čija se imena pominju u medijima.
Prema rečima Mićunovića, „u toj raspravi nema teorijskih razlika, niti tu ima politike, postoji samo problem ko će se naći na kojoj poziciji i to je cela politika“, umesto da DS bude „škola demokratije, škola cele Helade, kako je za Atinu govorio Perikle“.
Kao problem DS u ovom trenutku, Mićunović vidi Savez za Srbiju (SzS), „koji je izleteo kao iz topa“ i u kojem je grupa lidera, „stavivši šapu na celu opoziciju, prisvojila manire vlasti, optužujući sve koji nisu sa njima da su neprijatelji“.
Uporedio je SzS sa nekadašnjim DEPOS-om, koji je okupljao sve „od prestolonaslednika, preko vladika, do političkih stranka, i na kraju propao“.
Ne može da funkcioniše savez u kojem su „jedni za Evropsku uniju (EU), drugi protiv, jedni čuvaju Kosovo, a drugi bi da potpišu sporazum“, uveren je Mićunović.
On „ne vidi struje unutar DS, već samo grupe koje su nezadovoljne, a jedna od tih grupa su narodni poslanici, koji su odjednom postali nevažni i o čijim su potezima u parlamentu odlučivali Obradović i Jeremić“.
- Radi se o tome da je DS deo svog suvereniteta premestila u to kolektivno telo koje donosi odluke konsenzusom i koje je odluke monopolisalo, o čemu sam želeo da govorim onda na Glavnom odboru kada mi je oduzeta reč, podsetio je Mićunović.
Demokratska stranka bi trebalo ponovo da se ujedini, a tek onda da razmatra druge saveze, ocenio je Mićunović, koji misli da proces ujedinjena ide sporo zbog neiskrene želje da dođe do njega.
- Dolazili su kod mene i pitali me o tome, rekao sam da treba zaboraviti razlike i stvoriti jednu stranku, jer i građani imaju želju da DS bude jača, rekao je Mićunović.
Kako je ocenio, „to nije išlo i zato što je svako ko je napustio DS napravio svoju stranku“.
- Naročito nije išlo, jer oni koji su se DS priključili kada je bila moćna na vlasti, nisu želeli da gube privilegije i oni su izašli iz stranke, a ona je ostala u finansijskim problemima, precizirao je Mićunović.
Sada bi, kako je ukazao, svi da se „udruže simbolično, ali ne i pravno, da ne bi vraćali dugove, što unutar stranke stvara nesigurnost“.
Na pitanje kome je u interesu, mimo vlasti, da se DS ne oporavi, Mićunović je odgovorio da „većina radi u korist sopstvene štete, ali da ima i dobronamernih koji smatraju da treba biti nezavisan od bilo kojih interesa“.
On ističe da je DS i dalje „brend na političkom tržištu i da je za stranku važno da ima biografiju i prošlost“.
U slučaju DS, to je mirtvorna prošlost tokom ratova, naglasio je Mićunović i podsetio da je ova stranka donela vrednosti EU u Srbiju i približila je Uniji.
To ne sme da se olako odbaci, imajući u vidu da je reč o 30 godina rada, poručio je on i primetio da DS „traje duže nego što je trajala Kraljevina Jugoslavija“.
Govoreći o opcijama da se DS izvuče iz krize, Mićunović je kadrove označio kao jedan od problema i apostrofirao situaciju povodom raspuštanja tek izabranog rukovodstva Demokratske omladine.
On je to rukovodstvo „savetovao, prilikom nedavnog susreta, da ostanu svoji i da se bore za svoje principe i vrednosti“.
- Stalno govorimo o potrebi da se pojave novi i mladi, a onda kada ti novi dođu, mi raspuštamo Omladinu, ukazao je Mićunović.
Prema njegovom tumačenju, „danas je retkost da omladima želi da se bavi politikom, ali pošto nije disciplinovana, mi ćemo da je raspustimo“.
- U nedostatku autoriteta se trenira strogoća“, obrazložio je Mićunović, ukazujući da se „lični interesi i problemi nazivaju politikom koje nema“.
On tvrdi da „bojkot nije politika, već ozbiljno pitanje koje se uvek u prošlosti ispostavilo kao greška“.
Prema Mićunovićevom stavu, DS bi trebalo da uradi dve stvari kako bi izašla iz krize – jedna je strateška, a druga taktička.
Kako je obrazložio, strateški treba da „uozbilji ujedinjenje“ i da DS ponovo postane snaga i u parlamentu i van njega.
- Drugo, mora kritiku da učini potpuno legitimnom unutar stranke, da prestane treniranje strogoće, raspuštanje odbora i imitiranje Vučićevog ponašanja prema SNS, jer se u DS tako ne ponaša, poručio je Mićunović
On ne misli „da je Lutovac kao Vučić, jer i nije takav čovek, niti bi to moglo da prođe u DS“, ali napominje da su u strankama, „pored biografije, važni i autoritet i poverenje ljudi“ .