Uspešnom akcijom i marketinškom propagandom, specijalni izaslanik predsednika SAD Ričard Grenel stvara „element nade“ da se problem Beograda i Prištine može rešiti dijalogom, izjavio je u intervjuu FoNetu direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.
U serijalu razgovora Kvaka 23, Janjić je novinarki Danici Vučenić rekao da je, „posle odumiranja dijaloga, što je proizvelo njegovu kliničku smrt“, sada vidan napor EU i SAD da se „pacijent oživi“.
On je Grenelovo upozorenje premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju u vezi sa taksama uporedio sa košarkaškom utakmicom u kojoj je posao igrača da igraju i poštuju pravila, a „arbitra da sudi“.
Janjić smatra da je Grenel istovremeno „upozorio i drugu stranu da neće biti malih sitnih podmetačina“ i da će se „problem 50 sertifikata rešavati sa njim“, a ako je dogovor da se takse ukinu, onda „imaju biti ukinute“.
Prema njegovom tumačenju, ovo je znak i da „Beograd, izjavom o nameri ili na drugi način, mora da odsutane od akcije Ivice Dačića da delegitimtizuje priznanje nezavisnosti i tek tada se ispunjavaju uslovi za dijalog“.
Pošto su reakcije EU na nameru Kurtija da takse ukida fazno i uslovno potpuno drugačije od jasnog Grenelovog stava, Janjić smatra „da se neko u PR odeljenju u Briselu tek probudio i dao tehničku izjavu dok ne vidi šta misle glavni politički igrači“.
Podseća, međutim, da tu nema spora, jer su zemlje Kvinte „odavno za ukidanje taksi“ i objašnjava da će Grenel voditi proces „uslovno tehničkih rešenja, a više pragmatičnih“.
S druge strane, „EU će voditi politička pitanja, uz prisustvo SAD, koje će da uteruju ritam““, predvideo je Janjić i podsetio da Brisel i Vašington imaju usaglašenu platformu.
Kako je predočio, reč je o punoj normalizaciji odnosa i stavu da nema promena granica, što je okvir pregovora, „a Grenel neće dozvoliti da se oni razvuku“.
Prema Janjićevim rečima, „Grenel jako dobro zna da će Srbija, zbog izbora, brzo ući u status tehničke vlade i ne želi da igrama sa Kurtijem da alibi Vladi Srbije da ne promeni neke svoje uredbe“.
Kako je precizirao, Grenel ne želi da Kurti, urušavajući njegov autoritet i autoritet Kvinte, stvori prostor da Beograd produži „igre oko taksi“.
Janjić je primetio i da Kurti ima „isti problem kao Vučić, jer neće valjati koje god rešenje da prihvati“.
To se, prema njegovom objašnjenju, vidi upravo po reakcijama na najavu da će fazno da ukine takse, zbog kojih je „optužen da služi Srbiji i Rusiji i da je izdajnik“.
Vučićevu poruku da će nam biti ponuđeno nešto što ćemo teško moći da odbijemo, a nećemo smeti da prihvatimo, Janjić je protumačio rečima „može da bidne, ne mora da znaći“.
Polazeći od pretpostavke da „predsednik države zna mnogo više od njega“, rekao je da mu je „ono što čita i sluša dovoljno da zaključi da neće biti ponuđen nikakav plan Ahtisari plus, plus, već sveobuhvatni sporazum o normalizaciji“.
U tom sporazumu, prema mišljenju Janjića, „neće biti razgraničenja, jer je to još 2004. rekla Kontakt grupa, gde je i Rusija, i neće biti konačnog punog priznanja od Srbije“.
„Ali, a to ali sreću kvari“, smatra Janjić, „biće rešenje koje je priznaje da postoji Republika Kosovo“.
Kako je precizirao, „to neće biti sporazum Beograda i Prištine, već Republike Srbije i Republike Kosovo i to je nastavak priče za koju se Vučić sprema“.
Upitan zašto Vučić ubacuje temu Ahtisarijevog plana, ako to nije na dnevnom redu, on je odgovorio da je „Ahtisari delimično ugrađen u Ustav Kosova“.
Jedan deo tog plana je posvećen Zajednici srpskih opština, ali je, prema stavu Janjića, najvažniji deo Apendiks 5, koji se odnosi na zaštitu kulturnih i verskih dobara i ti se delovi „ne mogu odbaciti“.
Upitan da li će pregovori Beograda i Prištine biti nazvani pregovorima Srbije i Kosova, on je prevideo da bi „ta retorika mogla da se pojavi već u Parizu, na samitu o Kosovu koji je Makron spreman da organizuje, ali da će se ona pojaviti kada bude usaglašen tekst sporazuma“.
Prema rečima Janjića, taj sporazum i ne mora Vučić da potpiše, već to može da potpiše i onaj ko tada bude bio predsednik.
Kako je objasnio, „polazeći od pretpostavke da na nekim izborima neće pobediti ovi što bi silom da vraćaju Kosovo, Poglavlje 35 kaže da Srbija, od momenta potpisivanja pravno obavezujećeg sporazuma, ima još dve godine da ga primeni“.
Ako se sporazum potpiše do 31.decembra 2023.godine, to znači da predstoje još dve godine da se primeni, što je krajnji rok, ukoliko Srbija želi 2025. u EU, obrazložio je Janjić.
On napominje i da mogu biti raspisane „dve verzije“ referenduma, jedna „koja bi bila raspisana po ugledu na Miloševića da se odbaci bilo kakav sporazum, što bi bila katastrofalna greška, i druga, da se prihvati sporazum kroz neku vrstu ustavnih promena“.
Osvrćuči se na tvrdnje predsednika države i drugih političara da „nikada neće priznati Kosovo“, Janjić je ocenio da je „sada stvar jako sužena“.
Sa sigurnošću može da kaže da će „sporazum ili biti potpisan ili ćemo svi biti u problemu, i Srbija i Kosovo, i niti će Srbija biti samostalna država, niti će Kosovo napredovati“.
Janjić prognozira da će se sve dešavati u „nekoliko koraka“ i da bi prvi korak mogao biti po modelu dve Nemačke, gde se pominje Republika Kosovo, što je, po njemu, već činjenica priznanja, ali bez razmene ambasadora.
Ponavlja da razmene teritorija neće biti, što ne znači da neće biti demarkacije granica „u rasponu od desetak hiljada hektara“.
- Sve u svemu, nema tačke koju Vučić ne može da predstavi kao svoju pobedu, smatra Janjić, koji misli i da je Grenel u pravu što ovu situaciju vidi kao dobitnu za obe strane.
On ističe i da bi za američkog predsednika Donalda Trampa, uoči novembarskih izbora, bila „dovoljna izjava o namerama da se postigne sporazum, pa da ih primi u Beloj kući“.
- Amerikanci imaju filozofiju upravljanja krizom, što znači da neće biti insistiranja na potpisivanju pune normalizacije pre izbora, ali će upravljati procesom, naglasio je Janjić.
On je odbacio tezu desničarskih krugova u Srbiji da se „ono što je oteto na silu, može sutra i vratiti na silu“ i konstatovao da je „to poznata mantra srpskih rodoljubaca – udri u tuđa leđa i u tuđe glave“.