- Srbija je kao i 2000. godine u stanju da bira između nečega što je daleko od dobrog, neko bi rekao čak i zlo, i nečega što bi trebalo da bude dobro, izjavio je u intervjuu FoNetu predsednički kandidat opozicione koalicije Ujedinjena Srbija Zdravko Ponoš i najavio izbornu pobedu, uprkos predvidjanju da će „režim pokušati da krade“.
- Posle 10 godina vlasti, niko više nema pravo da se poziva za krivicu neke druge vlasti, napomenuo je Ponoš u serijalu razgovora Kvaka 23 i ocenio da je sve što valja i ne valja uradila ova vlast, „a previše je toga što ne valja“. Propovedam istinu i ono u šta verujem, istakao je on, opisujući sebe kao nadstranačkog kandidata, i dodao da će se truditi da bude ubedljiv, dok „oni koji su sada vlast moraju da farbaju“.
- Iza sebe imam biografiju, mislim da je kredibilna, ali će biti problem da građani širom Srbije čuju ono u šta verujem i šta zagovaram, ukazao je Ponoš u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.
Prema njegovim rečima, predsednik ima ogromnu snagu izgovorene reči, jer je direktno biran, ali da bi ta reč imala težinu, to mora da bude neko kome ljudi veruju, ko ih nije lagao.
- Sada imamo predsednika koji je uglavnom radio suprotno od onoga što je propovedao, koji je često puta prevario ovaj narod, predočio je Ponoš, uveren da će njegova reč imati težinu da ljudi u nju veruju.
- Pozivaću na jedinstvo, najavio je on i poručio da glasači Srpske napredne stranke (SNS) nemaju čega da se plaše kada se u Srbiji promene stvari.
- Ako su činili krivična dela, ako zaslužuju da budu lustrirani, to je druga stvar, ali to je nešto o čemu oni treba da misle. Ja svakako neću pozivati, i odbijam svaku pomisao na osvetu, istakao je Ponoš.
Kako je objasnio, „država treba da bude država svih svojih građana, bez obzira na bilo kakvu pripadnost većini, manjini ili orijentaciju bilo koje vrste“.
Upitan o napadima kojima je izložen, Ponoš je odgovorio da je to „to dobar znak“, jer pokazuje da su vlasti procenile da je on „kandidat koji bi mogao da dobije izbore i zato su krenuli da napadaju iz svih oružja“.
Kada je reč o implikacijama ishoda izbora na medjunarodnom planu, on misli da Srbija nema jasnu spoljnu politiku, jer sa „ovakvim rukovodstvom stalno igra onu igru muzičke stolice“.
Naš spoljnopolitički prioritet svakako je da budemo u saglasju sa ambijentom u kojem država egzistira, a taj ambijent je Evropa, istakao je Ponoš i podsetio da je Srbija u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom (EU), a ne sa Rusijom, Amerikom i Kinom.
- To ne znači da treba bespogovorno da radimo sve ono što rade članice EU, jer još nismo tamo“, rekao je Ponoš i konstatovao da je prošlo vreme četiri stuba spoljne politike Srbije, jer ona treba da ima jedan stub – „srpski nacionalni interes“.
Na direktno pitanje da li podržava članstvo Srbije u EU, Ponoš je uzvratio da „eksplicitno podržava put Srbije ka članstvu u EU, ali da to ne zavisi samo od nas, zato što se razmak između Srbije i EU ne smanjuje, nego se povećava“.
Srbija jeste na tom putu, ali se vozi u suprotnom smeru. Uprkos tome, treba da idemo tim putem, jer nam treba kao vrednosni orijentir i institucionalni orijentir, to je dobro uređenje, rekao je on, ali je dodao i da ne treba žrtvovati naše specijalne odnose sa Moskvom i Pekingom.
Na kraju će građani na referendumu odllučiti o članstvu u EU. Neće odlučiti predsednik koga će zvati „šefe“, naglasio je Ponoš, ali se istovremeno izričito usprotivio članstvu Srbije u NATO savezu.
Za to postoje jako dobri razlozi, to nije samo bezbednosno pitanje. Na kraju krajeva, NATO i nije samo vojna, nego je vojno-politička organizacija, ocenio je on i podsetio na traumatično iskustvo kada je NATO bombardovao Srbiju.
Članstvo u NATO u ovom momentu nije prihvatljivo, ni vrednosno, ni emotivno, a drugo je pitanje šta će neke nove generacije odlučiti, da li će tada postojati NATO ili će postojati nešto drugo, rekao je Ponoš.
On je zagovornik teze da generacija koja sada živi i odlučuje, ne treba da pokušava da popravi istoriju, jer je to zaludan i rizičan posao, ali ni da „zakiva“ alternative i sužava manevarski prostor generacijama koje dolaze.
Svako ko misli da će za vreme svog mandata drastično promeniti istorijski tok, „to ne prođe dobro ni za njega, ni za njegovu naciju“, upozorio je Ponoš.
On se zalaže za vojnu neutralnost, ali i najbolje moguće odnose sa okruženjem, „ako je naše okruženje mahom NATO, onda najbolji mogući odnosi“.
Upitan o rešavanju problema Kosova, Ponoš se izjasnio za opciju „odmrznutog mira“, protiveći se zamrznutom konfliktu i brzom rešenju, „jer će brzo rešenje biti kuso“.
Svako ko je to pokušao brzo da reši, samo je stvari učinio gorim, ukazao je on i objasnio da „ne treba da probamo da nađemo konačno rešenje, već da tražimo dobra rešenja i da svako naredno bude sve bolje“.
Pre svega, u interesu ljudi koji tamo žive i svih nas koji za to imamo interes, bez obzira da li je identitetski i istorijski, da li je racionalan, iracionalan ili ekonomski, rekao je Ponoš.
Kako je napomenuo, „tamo imaju interes i Albanci, ne samo koji žive na Kosovu, nego i Albanci koji žive u Albaniji, ali svakako Srbi i te kako imaju interes šta se tamo dešava, pre svega da naši sunarodnici tamo budu zaštićeni, da mogu da budu građani Srbije, a sad to ništa nemaju“.
- Albanci koji misle da su dobili svoju državu, nisu dobili državu. Oni se plaše toga što su dobili. Da im je dobro, ne bi se Kosovo tako brzo praznilo, rekao je Ponoš, koji procenjuje da „više građana odlazi u Švajcarsku, nego što ih se na Kosovu rodi“.
U svakom slučaju, kako je ukazao, rešavanje problema Kosova ne sme da bude „privatno“, jer to nije privatna stvar, to nije stvar nijedne vlade, nijedne partije, nijedne generacije.
On je uveren da iskorak neće moći da naprave sadašnje vlasti, ni ovde, ni i u Prištini, koja je isključiva, šalje nepomirljive poruke i odbija da ispuni svoje obaveze, „čak ni iz tako mršavog Briselskog sporazuma“.
S druge strane, „ovi ovde se sada žale da Priština nije uradila ništa, a da su oni uradili sve, što je u stvari tačno“. Beograd je uradio sve na šta se obavezao, ocenio je Ponoš.
Prema njegovom shvatanju, time je sebi dozvolio da bude predmet podsmeha u međunarodnoj politici, jer se postavljaju pitanja „kako si ti uradio sve, a druga strana nije ni tu jednu malu stvar, kome se žališ, kako si to pregovarao, kako si sprovodio nacionalni interes?“
Na pitanje o tome kako shvata koncept „srpskog sveta“, on je odgovorio da je to farsa, jer to „niti je srpski, niti je svet“, već služi da stvori famu među Srbima koji žive van granica Srbije da oni imaju „jednog gazdu“.
- To služi za zaluđivanje i instrumentalizaciju tih ljudi. Ovi sad pokušavaju da nam pokažu i dokažu da je ’ovaj čovek’ srpski svet. Nije on srpski svet. On je službenik koji radi neko vreme taj posao, sutra će raditi neko drugi i to je to. On treba da je u službi naroda, on nije šef narodu, poručio je Ponoš.
On smatra da se Banjaluci adresa za rešavanje problema BiH nalazi u Sarajevu, a ne u Beogradu, jer narodi i entiteti koji žive na prostoru te države „moraju da nađu način da rešavaju probleme koji je izjedaju“.
Srbija i Hrvatska su garanti, faktor koji bi trebalo da pomogne da stvari ne odu u pogrešnom smeru, ali te stvari moraju da se rešavaju među njima u BiH, rekao je Ponoš.
Ako to ne može dobro da se rešava u Sarajevu, „a iskustvo je takvo da to dosta loše ide“, onda je, prema njegovim rečima, pomoć „sa strane dobrodošla, ali ne pomoć, kao što je bilo do sada, preko nekoga ko arbitrira i menja zakone, to neće pomoći“.
Ako to ne može da se reši u tom dvorištu, onda bi verovatno moglo u „malo širem dvorištu koje bi se zvalo Evropska unija“, smatra Ponoš.
Osvrćući se na odnose Srbije i Hrvatske, on je rekao da se i jedna i druga strana kriju iza nekih nerešenih pitanja i naglasio da ne zna šta je sporno u tome da se reše pitanja nestalih i poginuih.
Ne vidim koji su to problemi, koji su toliki lanci oko vrata, da ne bismo mogli da idemo napred, rekao je Ponoš i ocenio da su ti odnosu i išli napred, ali „najednom smo ponovo došli u situaciju da je tu neka drama“.
Kako je ukazao, „nije ni čudo kada je sa srpske strane čovek koji je zadužen za regionalne odnose, a posebno za odnose sa Hrvatskom, Aleksandar Vulin koji očigledno rešava neke svoje dečačke frustracije“.
- Naravno, i u Hrvatskoj se u toku svakog izbornog ciklusa nađu oni koji misle da je najvažnija tema da se razlikuju od Srba ili Srbije i da Srbija bude neprijatelj. U tom političkom ribnjaku malo će se ribe upecati, smatra Ponoš.
Prema njegovom mišljenju, obostrano je potrebna je dobra volja, jer je sitan ćar da se u svojoj kući pravi politički rezutat tako što se loše govori o drugoj strani.
Ovo jeste problem i krvavih događaja u našoj prošlosti pre 25 godina, kao i sredinom prošlog veka, u Drugom svetskom ratu. Ali, ako budemo stalno gledali na to, ako na tome budemo gradili naše odnose, nigde nećemo stići, izjavio je Ponoš.
On je konstatovao da u Srbiji imamo vlast koja se trudi da nas posvađa, ne samo sa svetom i svojim okruženjem, nego i unutar samih sebe.
- To je način vladanja koji su oni nasledili od onih od kojih su nastali, od radikala. Ništa se to nije promenilo. Uvek mora da postoji neki neprijatelj, tumači Ponoš.
Upitan o tome da li će, posle aprilskih izbora, adresa njegovog radnog mesta biti na Andrićevom vencu ili negde drugde, on je odgovorio: „Mislio sam da se naravno podrazumeva da ću biti predsednik Srbije“.
Što se tiče reguarnosti izbora, upozorava da će biti „pokušaja krađe“, ali veruje da će opozicija sačuvati izbornu volju gradjana, imajući u vidu da se formira jedan ozbiljan opozicioni front koji će na tome sarađivati.
- Naravno da je veliki rizik ako rezultat bude vrlo tanak, oko 50 odsto, onda su razne stvari moguće, ali najveću odgovornost ima režim, kaže Ponoš.
Prema njegovom stavu, „režim je taj koji može da zloupotrebi ulicu ili ukrade toliko da narod mora da brani svoju izbornu volju na ulici“.
- Na njima je najveća odgovornost. Ja svakako nisam neko ko priželjkuje takav scenario i apelujem na sve da po svaku cenu tako nešto izbegnemo, zaključio je Ponoš.