Politikolog Boban Stojanović smatra da je ideja o smanjenju izbornog cenzusa sa pet na tri odsto „dokaz nemoći“ Aleksandra Vučića da, uprkos bojkotu, „obezbedi legitimitet ili privid slobodnih izbora“ i zato predviđa da će „izborni dan biti kulminacija jedne krize i početak nove“.
On je, u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet, novinarki Danici Vučenić rekao da se „predsednik igra sa svima nama i sa izbornim pravilima“.
Stojanović je uveren da je Vučić, „čitajući istraživanja, razmišljajući o taktikama i opcijama, shvatio da mu je jeftinije da smanji cenzus, nego da oslobodi medije i da više prostora opoziciji“.
Prema njegovoj oceni, reč je istovremeno i o „očajničkom potezu“, ali i pokazatelju da Vučić sve što želi može da uradi, jer tema cenzusa godinama nije na dnevnom redu.
- Teško će time uspeti da spreči bojkot, s jedne strane, ali je i pitanje koga će od opozicionih aktera izvući na izbore sa nižim cenzusom, smatra Stojanović.
Kako je objasnio, veliki deo stranaka koje su najavile učešće na izborima ne mogu se smatrati relevantnim po bilo kojem kriterijumu, „jer gotovo ni jedna nije ni postojala u istraživanjima javnog mnjenja“.
Kada je reč o legitimitetu izbora, drugačija je slika kada u izbornoj noći „imate rezultate po kojima su samo vladajuće stranke osvojile mandate od one kada, pored vladajućih lista, u parlament uđu i tri opozicione“, obrazložio je Stojanović.
On, ipak, ostavlja šansu i odluci da cenzus ne bude ne bude smanjen, imajući u vidu da su „Tanja Fajon i Vladimir Bilčik prilično osuđujuće postavili svoje stavove u odnosu na taj predlog“.
Ako realizuje tu ideju, kako je Stojanović ocenio, to Vučića može da pretvori u „nekooperativnog lidera i biti čin samodeligitimizacije pre izbora, u smislu gubljenja podrške tih evroparlamentarca“.
Stojanović misli da oni neće moći da zatvore oči pred promenom izbornih pravila tri, četiri meseca pre izbora, uz dodatak da nisu ispinjene ni dogovorene mere tokom dijaloga u parlamentu.
Iako izbori u „normalnim okolnostima predstavljaju, između ostalog, i demokratski mehanizam izlaženja jedne zemlje iz neke krize“, on predviđa da će „ovde izbori biti kulminacija krize koja je počela 2019.godine“.
- Izborni dan će biti kulminacija jedne krize i početak nove i pitanje je kako će se opozicija ponašati, šta će da radi, koliko ljudi će izaći na izbore, kakvi će biti rezultati, šta će se dalje dešavati i na koji način bi se zemlja mogla uvući u neke normalne tokove, objasnio je Stojanović.
Član ekspertskog tima „1 od 5 miliona“ prgnozira i da, „posle ovih izbora i usled političkih okolnosti, više niko neće moći da kaže da je Vučić faktor mira i stabilnosti“.
Prema mišljenju Stojanovića, opozicija bi odmah trebalo da traži politički dogovor o izbornim uslovima, sa rokom koji bi možda trebalo da bude i duži od devet meseci.
Govoreći o nedovoljnoj moći opozicije da artikuliše opoziciono orijentisane građane, kojih je, prema istraživanjima više nego što pokazuju rejtinzi stranaka, Stojanović je ukazao „da su mediji ključni problem“.
On je skrenuo pažnju i na strah građana da se politički opredele i daju podršku bilo kome, zbog mogućnosti gubitka posla ili bojazni od posledica po njih same i njihovu decu.
Sa druge strane, kako je predočio, veliki je broj građana koji su ubeđeni da se ovde nikada ništa ne može promeniti.
Zato je veliki broj apstinenata, objasnio je Stojanović, koji smatra da opozicija mora da „uđe“ i u apstinente, ali i u deo biračkog tela Srpske napredne stranke (SNS) i Socijalističke partije Srbije (SPS).
On veruje da je Vučićeva vlast uzdrmana, „ali ne do mere da gubi glasove, jer SNS ima sigurnu bazu glasača“.
- Čak i da su mediji slobodni, teško bi u ovom trenutku neko drugi pobedio, rekao je Stojanović, ali je ponovio da „oni“ jesu uzdrmani, jer se prvi put nalaze u okolnostima koje nisu redovne.
Kako je podsetio, na svim prethodnim izborima znalo se da se ide na izbore kako bi se pobedilo u prvom krugu na predsedničkim izborima ili uzelo što više mandata na parlamentarnim. Sada su, prema tumačenju Stojanovića, „okolnosti drugačije i zbog veoma ozbiljnih afera, koje se internacionalizuju i zato što prvi put imamo vlast koja se dovodi u vezu sa trgovinom oružjem i narkoticima“.
Ukazujući i na „vrlo verovatne sukobe na relaciji nekoliko najmoćnijih ljudi“, on je napomenuo „da smo prvi put saznali da nije ovde sve u rukama Vučića“.
- Postoje jako moćni pojedinci, poput Stefanovića i Malog, ocenio je Stojanović, „jer da Vučić ne zavisi od Malog i da on ne radi važan posao za njega lično i za stranku, odavno bi bio smenjen zbog doktorata, kao i Nebojša Stefanović“.
- Očito je da jedni o drugima previše znaju, dodao je on, ističući da je za građane „dobra vest“ što će u nekom trenutku „to morati da ispliva“.
- Brod je dosegao maksimum i krenuće da pada, koliko brzo ne može se proceniti, ali da ste me pitali pre godinu dana, ja bih rekao da će Aleksandar Vučić biti na vlasti dok sam živ, a sada verujem da će pad početi i to u skorije vreme, predvideo je Stojanović.
Kao pristalica smene vlasti na izborima, on ne veruje u nasilne promene, niti da bi one mogle da se dogode. Prema njegovom stavu, ključno je pitanje „kako doći do iole poštenih i fer izbora u zemlji koja nije ni potpuno autoritarna, ali ni demokratska“.
Smatra da je bojkot izbora dobra odluka i da je važan i za građane koji su do sada „bili razočarani i činjenicom da se na izborima nije dešavala promena“.
Sada imaju šansu da ne budu razočarani, već da ih bojkot mobiliše da se bore za buduće izbore na kojima bi vlast mogla da bude smenjena, zaključio je Stojanović.