- Želim da verujem da su zaključci Vlade Srbije za unapređenje izbornih uslova odgovoran korak, izjavio je u intervjuu FoNetu programski direktor organizacije CRTA Raša Nedeljkov, ali je ukazao da bi „sve trebalo da zabrine što mi u 2019. godini razgovaramo o osnovnim stvarima za koje smo mislili da smo ih prevazišli posle izbora 2000. godine“.
U serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet, on je ocenio da će Vladini zaključci „imati značaj tek ako budu primenjeni, u čemu je najveća odgovornost na vlasti“.
Nedeljkov smatra da su na njih uticali mnogi činioci, počev od međunarodne zajednice, građana na ulicama i organizacija civilnog društa, do dijaloga opozicije i vlasti.
Kako je rekao novinarki Danici Vučenić, „slobodni i fer izbori su stub demokratije i proces u kojem ne bi trebalo konstantno da se vraća pitanje o poštovanju zakona“.
Govoreći o dijalogu vlasti i opozicije u Skupštini Srbije, uz evropsko posredovanje, Nedeljkov je preneo saznanja „da će organizacije civilnog društva biti pozvane da prezentuju nalaze u oblastima kojima će se dijalog baviti“.
Kako je precizirao, reč je o medijima, pritscima na birače, biračkom spisku i drugim temama, o kojima će izneti i svoje preporuke.
Rekao je i da teme o poboljšanju izbornih uslova, „iako su u javnosti prisutne, nisu do kraja razjašnjene, naročito ne šta je vlast od svega prihvatila ili je spremna da prihvati, već šta je spremna da sprovede“.
Nedeljkov je saglasan sa ocenom da je uspeh nevladinih organizacija (NVO) u razvoju demokratskih procesa upitan, imajući u vidu sadašnje stanje.
Prema njegovom stavu, „celo društvo je apsolutni gubitnik, jer se danas priča o izborima vratila na elementarne teme koje se odnose na slobodne i fer uslove“.
To, ipak, ne znači da ne treba „davati podršku onima koji žele da grade insntitucije“, naglasio je Nedeljkov, koji nije mogao da kaže kako će se u predstojećim razgovorima rešiti to što „aktuelni sastav parlamenta ne odgovara poltičkoj stvarnosti“.
aročito kada je reč o opozicionim partijama i savezima, ali ima informacije „da se traže načini da u razgovoru učestvuju sve relevantne političke strane, dakle i one organizacije koje nisu zastupljene u parlamentu“.
Za Nedeljkova je pitanje da li će ti razgovori u Skupštini biti uspešniji od onih na FPN, za koje je rekao da su bili „izuzetno frustrirajući“.
Kako je objasnio, pokazalo se da nema „osnovnog poverenja među sagovornicima i da je manje bilo interesa da se razgovara o unapređenju izbornog procesa, a više da vlast pokaže kako je za dijalog, a opozicija da potvrdi odluku o bojkotu izbora“.
Upitan da li su nedemokratski izborni uslovi posledica manjakvosti izbornih propisa, odsustva dijaloga vlasti i opozicije ili odgovornosti vlasti, Nedeljkov je odgovorio da je to „kompleksno pitanje i da je vlast najviše odgovorna“,
Kako je ukazao, ima i odgovornosti opozicije koja, na primer, u Lučanima nije imala ni jedan jedini zvanični prigovor na rad biračkih odbora ili sam proces.
Sve dok nema konsekvenci za bilo koje nezakonite radnje, od sitnih prekršaja, do ozbiljnih krivičnih dela, Nedeljkov predviđa da će svako pokušavati da zloupotrebi svoju poziciju i da lični ili interes svoje stranke dovede u prvi plan.
Zbog toga je bitno da institucije rade svoj posao i da poštuju zakone, obrazložio je on i poručio da je važno i da građani dignu glas i ne ćute, ako REM ne radi svoj posao.
- Videćemo šta će se dogoditi povodom širenja mržnje protiv profesora Univerziteta Danijela Sinanija, jer ako ne budu primenjene nikakave mere protiv Hepi televizije, to onda znači da je takvo ponašanje dozvoljeno, ocenio je Nedeljkov.
On ne očekuje da će izborni uslovi posle razgovora u parlamentu „biti fenomenalni“, ali se nada da će „biti bolji“.
Nedeljkov obrazlaže da je „iz godine u godinu izborni proces sve gori i da tome doprinosi nerad REM“.
On smatra da je „možda i bolje da REM ovakav kakav je i ne postoji i da se pravi nova institucija koja će raditi svoj posao i štititi javni interes“.
Govoreći o medijima, primetio je da su u zaključcima Vlade Srbije o izbornim uslovima „mediji jedva pomenuti“, mada je to oblast u kojoj nema nikakvog napretka, niti je on najavljen.
Prema oceni Nedeljkova, birače „najviše muče pritisci, ali je veliki problem i funkcionerska kampanja za koju i u ovom trenutku postoji ozbiljan zakonski okvir“.
Na pitanje da li će novi zakonski okvir onemogućiti džipove ispred biračkih mesta, „bugarske vozove“ ili kopije biračkih spiskova, on je odgovorio da je najvažnije delovanje institucija.
Nedeljkov „lično veruje da bi nezakoniti postupci u tom slučaju bili onemogućeni“ i objašnjava da bi za dobre izborne uslove bilo dovoljno da postoji ozbiljna politička volja i sloboda državnih službenika u državnim insititucijama da rade svoj posao.
Osvrćući se na atmosferu u društvu u kojoj se, u kontekstu predstojećih izbora, više „krivi“ opozicija zbog najavljenog bojkota, nego vlast odgovorna za urušavanje izbornih uslova, Nedeljkov je rekao da je razlog i situacija u medijima.
Uglavnom za sagovornike imaju predstavnike vlasti, primetio e on i naglasio da je „bojkot legitimno pravo opozicije“.
Važno je, međutim, pitanje da li su partije koje su se opredelile za bojkot napravile analizu efekata takvih koraka i da li vode računa o svim poslediciama, smatra Nedeljkov.
On je saglasan sa konstatacijom da je bojkot, ne samo politički, već i „građanski stav u smislu borbe za politička i građanska prava“, mada i riskantan potez, ali negira da NVO svojim angažmanom oko izbornih uslova daju legitimitet vlastima.
On ne vidi zašto NVO time što posmatraju rad insitucija „daju legitimitet bilo čemu“ i obrazlaže da su one „treća strana u političkim procecima“, a ne politička stranka.
- U našem kvazidemokratskom društvu zajednički stav i partija na vlasti i u opoziciji je da je onaj ko nije sa njima po definiciji protiv njih, predočio je Nedeljkov.
I vlast i opozicija, kako je primetio, gledaju na sličan načn i pokušavaju da nas svrstaju na ovu ili na onu stranu, zavisno od toga šta govorimo i koja je tema u pitanju.
Nedeljkov zato tvrdi da se ne treba mnogo oslanjati na „principijelnost političkih aktera, držanivštvo, moralnost i političku mudrost, jer se oni često vode svojim interesima i tu nema mesta za preterani optimizam“.
Govoreći o radnoj grupi koja bi trebalo da uradi reviziju biračkog spiska, u kojoj je i CRTA, on je konstatovao da, za razliku od tvrdnji vlasti, „mi ne znamo kakav je taj birački spisak“.
Zato je, prema njegovim rečima, važno da se uradi analiza na osnovu međunarodne metodologije i da se jednom za svagda na to pitanje stavi tačka.
Rekao je i da je „veliki problem građana koji žive u inostranstvu, a kojih prema nezvaničnim procenama ima više od milion“.
- Čini mi se da smo daleko od političke klime da uopšte pričamo o toj temi, jer ona podrazumeva utvrđivanje broja tih ljudi, adrese boravišta, glasanje elektronskim ili putem pisma, u čemu je još veća mogućnost zloupotrebe, rekao je Nedeljkov.
Ako mi 2019. u Srbiji pričamo o „bugarskom vozu“, olovkama koje u sebi imaju kameru ili fotografisanju glasačkog listića, Nedeljkov može samo da zamisli koliki je prostor za manipulaciju i zloupotrebu glasanja u inostranstvu.
- Moramo da savladamo neke početne lekcije, pa da onda otvorimo javnu debatu o pravu glasa ljudi koji nemaju prebavilište u Srbiji“, naglasio je Nedeljkov, koji se „nada da ćemo posle izbora 2020. pričati o tim sistemskim promenama.
FoNet / Aleksandar Barda