Građani ne bi trebalo da budu zavarani lepim vremenom i izlaze u šetnju uz misao „neće valjda mene“, jer takvo pravilo u medicini ne postoji, izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik Crvenog krsta Srbije (CKS), profesor dr Dragan Radovanović, koji smatra da bolesni samo imaju želju da ozdrave, ali da se posle vraćaju starim navikama.
Razgovarala Danica Vučenić.
- Ljudi kada su bolesni imaju samo želju da ozdrave, a kada ozdrave, onda zaborave sve prioritete u svom životu i vraćaju se starim navikama, objasnio je Radovanović u serijalu razgovora Kvaka 23.
Govoreći o poukama krize sa epidemijom korona virusa, on je novinarki Danici Vučenić izjavio da je CKS već „mnogo naučio iz katarstrofa kroz koje smo prošli, poput poplava“.
U analizi „slabih tačaka došao je do zaključka da je psihocijalna pomoć građanima od izuzetne važnosti“, rekao je Radovanović i ocenio da je taj segement sada razvijen, primenjuje se planski i uz angažman velikog broja ljudi.
Prema njegovom tumačenju, „u ljudskoj je prirodi se da brzo zaborave katastrofe, ali nam profesionalna savest nalaže i obavezuje nas da iz ovoga izvučemo pouke i budemo spremniji za sledeći izazov“.
Kako je istakao, u ovom trenutku prioriteti CKS su „stariji ljudi koji ne mogu da napuste svoje domove, a imaju potrebu za hranom, lekovima, sanitetskim sredstvima“.
Oni se ili preko kol centara CKS ili pozivanjem kriznih štabova javljaju da bi im pomogli mobilni timovi, objasnio je Radovanović, hirurg u bolnici „Dragiša Mišović“, koja je sada jedan od centara za lečenje od Covida 19.
Od početka krize, do 28.marta, kako je istakao, 1.633 volontera i 548 profesionalaca CKS dostavili su pomoć za 31.970 ljudi i, pri tome, prešli 43.180 kilometara.
Prema rečima Radovanovića, prednost CKS je veliko iskustvo koje ima u odnosu na druge humanitarne organizacije, jer više od 140 godina, u skladu sa striktnim procedurama i planovima, deluje u različitim krizama i katastrofama.
Crveni krst u vanrednoj situaciji deluje na lokalnom i na nacionalnom nivou sa „160 lokalnih timova u opštinama i gradovima, četiri regionalna tima na Kosovu i Metohiji i tri nacionalna tima“, naglasio je Radovanović.
Ističući da je angažovano ukupno između dve i dve i po hiljade ljudi, on je napomenuo da je, uprkos krizi, od velike važnosti da se zadrže i postojeći programi, poput narodnih kuhinja.
Narodne kuhinje su neophodne za život ljudi u 77 sredina sa 33.000 korisnika, precizirao je Radovanović, ističući važnost i programa podrške starim licima, ali i dobrovoljnog davanja krvi, koje funkcioniše i u ovom uslovima.
Kada je reč o delovanju u vremenu krize, pored pomoći penzionerima, on je naglasio da CKS priprema pakete pomoći obezbeđuje humanitarne donacije za neformalna naselja, koja su u najvećem broju mesto stanovanja pripadnika ekstremno ugrožene romske zajednice.
Upitan o sudbini beskućnika, koji sada dodatno trpe posledice usled vanrednog stanja i ograničene slobode kretanja, Radovanović je odgovorio da CKS pomaže i njima.
To je započeto i ranije, kroz poseban program posvećen ovoj grupi građana, mada su oni, kako je ukazao, „prilično zatvorena grupa“, a neretko i odbijaju pomoć.
Uprkos tome, Radovanović je upozorio da su oni, u odnosu na način života, zdravstveno stanje i imuni sistem, „u ovoj krizi izuzetno izloženi i ranjivi“.
Uveren da u društvu „postoji solidarnost“, on je podsetio da smo to pokazali više puta u prošlosti, što se videlo i pre nekoliko godina u načinu na koji smo dočekali hiljade migranata, „za razliku od brojnih drugih zemalja“.
Radovanović, međutim, osuđuje stigmatizaciju raznih društvenih grupa, uključujući i povratnike iz inostanstva, i poručuje da je „ona nedopustiva“, ali misli da „većuna građana to ne podržava“.
- Naravno da se ljudi vraćaju, ovo je njihova zemlja, istakao je on, „ali je važno i da se pridržavaju pravila koja su propisana“.
- Da ne ugrožavaju druge proslavama koje su izvor opasnosti za čitavu zajednicu“, predočio je predsednik CKS, uz konstataciju da „svi građani moraju da poštuju uvedena pravila“.
Upitan da li je kriza i profesionalni i humanitarni izazov, Radovanović je uzvratio da je celog života, kao hirirg i lekar, suočen sa izazovima, uključujući i naviku da nosi hirušku masku.
Kako je opisao, njegova profesionalna karijera je takva „da se suočava sa borbom između života i smrti, sa borbom da pacijent ne umre, ali i da živi sa tim da nekada porodici moda da saopšti tragičnu vest“.
Zato sada, uprkos velikoj krizi, Radovanović „nije zbunjen, jer ga je profesija lekara naučila da, kada postoji bolest, ona mora da se reši“.
Ali, za razliku od hirurgije kojom se bavim, koja je najegzaktnija grana medicine i funkcioniše prema svim pravilima dobre prakse, „u ovome sada nemamo iskustvo i ne možemo u potpunosti da primenimo dobru praksu“, rekao je Radovanović.
Mnogo je nepoznatih, „ali ipak imamo neki plan i borimo se“, naglasio je on i pozvao se na procene epidemiologa da su „neka četvrta, peta i šesta nedelja ključne, kada će se pojaviti najveći broj zaraženih, pa i smrtnih slučajeva“.
Zato je važno da se striktno pridržavamo propisanih mera, ponovio je Radovanović i podsetio da lekari znaju kako da se bore protiv bakterija, jer za njih postoje antibiotici, dok za viruse nema leka i „jedini način da se sa njima izborimo je preventiva.
Kako je napomenuo, zdravstveni sistemi mnogo bogatijih zemalja od naše „skoro su se slomili pod pritiskom broja zaraženih ljudi, jer nisu na vreme bile uvedene preventivne mere“.
Govoreći o prizorima vojničkih kreveta na Beogradskom sajmu, ocenjuje da je to „privremena bolnica velikog kapaciteta, za loš slučaj da u jednom trenutku imamo mnogo ljudi koji su inficirani, a ne smeštaj prema kriterijumima hotela“.
To je, tvrdi Radovanović, „urađeno prema savetima i iskustvu kineskih lekara, koji su uspeli da suzbiju zarazu ograničavanjem kretanja i izolacijom inficiranih“.
Kako je procenio, „najgori scenario bio bi da se pojavi veliki broj slučajeva za kratko vreme, veliki broj zaraženih sa kliničkom slikom i veliki broj najtežih slučajeva koji zahtevaju mehaničku ventilaciju“.
On se, ipak, nada da se to „neće dogoditi, jer propisane mere, za sada, sprečavaju eksponencijalni rast koji se dogodio u Italiji i koji se trenutno događa u pojedinim gradovima Sjedinjenih Američkih Država“.
Građani, međutim, ne bi trebalo da budu „zavarani lepim vremenom i da izlaze u šetnju uz misao ‘neće valjda mene’, jer takvo pravilo u medicini ne postoji“, zaključio je Radovanović.
Fotografije: Fonet, Ognjen Stevanović
Pritisak na naš sistem „sada je veći nego pre sedam dana, ali zabrana kretanja starijima od 65 godina daje rezultate, jer se na primeru Italije vidi da je skoro 80 odsto preminulih starije od 70 godina“, obrazložio je Radovanović.
Upozorava, ipak, da je svaki organizam poseban i da ga treba tako i posmatrati, kao „crnu kutiju“, budući da prema nekim parametrima možemo biti zdravi, ali svako ima nekakve predispozicije.
One se, prema objašnjenju Radovanovića, „možda nisu ispoljile, a mogu da smanje imuni odgovor, što važi i za mlade i zato treba biti oprezan“.