Kada je Kragujevac 1818. godine postao prestonica Srbije, počeo je brzo da se širi i razvija i da od male klasične turske kasabe postaje varoš – moderna za ono vreme. Gde će se šta graditi i kako će se prostorno granati određivao je lično knez Miloš Obrenović, tako da se on može nazvati, današnjim žargonom, prvim urbanistom grada.
Prvo je za dvorski kompleks odredio prostor na blagoj uzvišici uz levu obalu Lepenice, potom nekoliko stotina metara niže, oko današnjeg trga kod Krsta, razvijena je zona poslovanja, kako bismo danas rekli, i tu su otvarali radnje zanatlije, trgovci, kasnije kafedžije i drugi, a direktna veza između ove dve celine bila je Ulica kneginje Ljubice.
Iako nepismen, Miloš je imao dobru viziju prostornog razvoja Kragujevca, pa je placeve za gradnju privatnih kuća svojih saradnika i bliskih ljudi besplatno delio, severno od kompleksa dvora, na oko dvesta metara, u današnjoj Ulici Svetozara Markovića, i nešto manje na početku naselja Palilule.
- Knez Miloš prvo je naložio svom sekretaru Simi Miloševiću Paštrmcu da sazida kuću na početku Ulice Svetozara Markovića, a vojvodi Petru Tucakoviću na početku Palilula (u današnjoj Ulici kneza Miloša broj 11) i tako su postavljeni temelji starog Kragujevca, piše u studiji kragujevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Obe ove građevine sačuvane su do danas.
Potom je, posle 1820. godine, podignuto još kuća na istim potezima, ali danas postoje još četiri i sve su u Svetozara Markovića. Dakle, skoro dvesta godina preživelo je ukupno šest porodičnih zdanja iz vremena vladavine Miloša Obrenovića i sva su kao kulturna dobra proglašena za spomenike kulture, što znači da su pod zaštitom države, ili bi tako trebalo da bude.
Uzgred, iz Miloševe ere očuvani su još samo Amidžin konak nekadašnjem dvorskom kompleksu (građen između 1818. i 1822.) i Stara crkva, koja je završena 1820, a 1829. godine potpuno je uređen enterijer sa ikonostasom.
Posle kuće Sime Milosavljevića Paštrmca u Ulici Svetozara Markovića koja se nekada zvala Paštrmčeva, na broju 9 je kuća dr Ilije Kolovića, poznatog lekara i narodnog poslanika koji je umro početkom Prvog svetskog rata, u 63. godini, u velikoj epidemiji tifusa, međutim ona je dosta stradala u požaru pre dve godine. U Zavodu za zaštitu spomenika kulture kažu da je njena obnova moguća, urađen je i projekat za to, međutim za vraćanje kuće u autentično stanje neko mora da da novac.
U istoj ulici na broju 17 je još jedna gradska kuća iz vremena Miloša Obrenovića koja i danas služi za stanovanje, ali nema podataka koje bio njen graditelj i prvi vlasnik.
Odmah do ove je kuća Nedeljka Stojkovića Dene (zato se i danas u narodu zove „Denin konak”), koji je bio poznati javni radnik na dvoru kod Miloša. Ona je u relativno dobrom stanju, stariji Kragujevčani prepoznaju je po nekadašnjoj kafani u podrumu „Kod dve babe”, a danas je u ovoj kući poznati restoran „Lovac”.
Peta u ovom nizu na broju 23 je takođe kuća iz prve polovine 19. veka, a ona je poznata po tome što je u njoj od 1873. do 1875. godine živeo osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji Svetozar Marković. U njoj je bila smeštena i Kragujevačka društvena štamparija, gde su štampani listovi „Javnost” i „Oslobođenje”, koje je Marković pripremao i uređivao. Sedamdesetih godina prošlog veka kuća je detaljno sanirana i tada je u nju smeštena etnografska postavka kragujevačkog Narodnog muzeja (koji je i korisnik objekta), kao i deo postavke posvećen Svetozaru Markoviću. U dvorištu je i njegova bista , a na kući spomen ploča.
Objekti su u katastrofalnom stanju svi, uključujući i Amidžin konak kojim se „hvalimo“! Čak ni osnovno održavanje oko konaka se ne upražnjava, otemeljenje od kamena je zaraslo u travu, a to ne bi smelo, dvorište i prilaz konaku su prljavi, neograbljeni i smetljivi. Lepo je što pišete o nasleđu, ali bi trebalo da akcentujete i stanje u kojem u ti objekti
Pa to verovatno kad vredni radnici muzeja nemaju vremena da rade svoj posao od pisanja tuzbi i sindikalnih aktivnosti.
Iz kog veka je autor ovog teksta. Bista Svetozara Markovica vec 15 godina vise nije u dvoristu kuce. Mislio sam da ste ozbiljni medij.
Zna se da je bista Svetozara Markovića je sklonjenja isključivo uz dogovor i na zahtev Saše Milenić (predsednik Skupštine grada Kragujevca ) i Aleksandra Stamenković (direktor Narodnog Muzeja) koji su bili kadrov tada u Kragujevcui vladajuće stranke Zajedno za Šumadiju–URS ! U njihovom mandatu su i ta, ali i sve biste heroja antifašista sklonjenje iz Velikog Parka !!! Kakva bolesna ekipa ! Sada je taj dvojac tamo gde im je mesto…. na djubrištu političkog života Kragujevca i Srbije !
Treba ukloniti sve spomenike komunista bez obzira gde se oni nalazili. Čitava ta komunistička istorija tobožnje velike borbe protiv fašizma je samo jedna velika prevara i ništa više. Istina je da su Srbiju posle fašista okupirali Rusi, da bi posle svog odlaska vlast predali Titovim komunistima (treba reći da su komunisti za svog jedinog i pravog vođu, pre i u toku rata, priznavali samo Staljina i divili se njegovom komunističko-fašističkom načinu vladanja koji je za posledicu imao milione pobijenih Rusa). Komunisti su poklonjenu vlast iskoristili za obračun sa četničim antifašističkim pokretom i za pogrom velikog broja srpskih domaćina i intelektualaca koji su voleli kralja i otadžbinu. Najveći broj tih komunističkih (partizanskih) koljača su, na žalost, činili Srbi, tako da smo na kraju rata imali tragičnu situaciju da braća (koja su se pridružila crvenoj Sotoni) ubijaju braću kojoj je Kraljevina Srbija bila i ostala u srcu. Posledice toga se osećaju i danas. Zbog toga treba izbrisati svaki trag postojanja komunističke pošasti u Srbiji. Šteta što Saša Milenić nije uspeo da do kraja ostvari svoj naum i izbriše sva komunistička obeležja u Kragujevcu i okolini.