Kud plovi ovaj brod “kapitalnih investicija“: Šta je sve Kragujevčanima obećavano prošle godine

Početak 2021. godine je obećavao. Bar kada su kapitalne investicije u pitanju ili bar kada o istim slušate pomoćnika gradonačelnika za realizaciju kapitalnih projekata, Aleksandra Miloševića.

Ima taj međ’ redakcijama običaj da se na kraju godine sumira prethodna, ali isto tako i da se ‘’prodiskutuje’’ o novoj godini. Godinama unazad Radio televizija Kragujevac (RTK), sa gradskim čelnicima prozbori koju o tome šta sve grad čeka dok se zemlja još jednom obrne oko Sunca iliti u narednih 365 dana.

I kada onako, naivno, gotovo dejče pristupite slušanju tih razgovora pomislite da nam ide nikad bolje, jer ekonomski tigar i ostale zverke, no držaćemo se ovih lokalnih zverčica.

Dakle, na početku svake godine ide nam bolje nego ikad, mnoštvo projekata, mnoštvno planova, još više otvaranja, a najviše svršetaka. I tako svake godine. I to je super. Što bi deca rekla. Još bi više super bilo kada bi svi ti projekti bili i novi projekti, čisto da ne planiramo, otvaramo i svršavamo (da prostite), sa istima svake godine.

JEZERO ‘’BUBANJ’’

U intervju s početka prošle godine, koji je pomoćnik gradonačelnika za realizaciju kapitalnih projekata i saradnju sa Vladom Republike Srbije, Aleksandar Milošević, dao RTK, stoji upravo to. Kragujevac čeka godina kapitalnih investcija.

Prva pomenuta takva investicija trebalo je da bude izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa na Jezeru “Bubanj“. Urbanistički plan koji je bio ponuđen Kragujevčanima na uvid na zvaničnom sajtu grada za ovo područe, prošao je gotovo nezapženo, te su, malo je reći Kragujevčani ostali u čudu kada su saznali da na jezeru mogu očekivati novo naselje, ubrzo prozvano ‘’Kragujevac na vodi’’.

Vlasnici parcele d.o.o. „Just naturale d.o.o.“, sa matičnom firmom iz Novog Sada, „Novograp“ d.o.o., od samog upita novinara rešili su da budu saradljivi.

• Ovo objašnjavamo kako bismo izbegli spekulacije u javnosti u vezi sa vlasničkom strukturom i opovrgli glasnine tipa „ako je projekat na vodi, sigurno je sličan sa Beogradom ili Novim Sadom“, a koje su već počele da kruže u javnosti.

U celu priču ubrzo su se uključili ekološki aktivisti, protiveći se takvoj gradnji i zahtevajući da se Jezero “Bubanj“ proglasi zaštićenim područjem gradskog parka, kao područje od lokalnog značaja.

I grad je čini se, imao sluha, pa se od gradnje stambeno-poslovnog kompleksa odustalo već u maju, sa najavom izrade novog Plana detaljne regulacije za Jezero ‘’Bubanj’’. Nošeni time, pred kraj godine, tačnije u oktobru, preduzeće ‘’Just invest’’ ponudilo je gradu razmenu zemljišta, a početkom ove godine saznajemo i da je Turistička organizacija Kagujevca raspisala tender za izgradnju zabavnog parka.

Budući kompleks trebalo bi da ima mini-golf, dečji avantura park, mini zip lajn i platformu za sankanje gumama na sintetičkoj podlozi iliti tjubing, prenosi eKapija. Tako je Kragujevac od kapitalne investicije stambeno-poslovnog kompleksa došao do turističke atrakcije iliti zabavnog parka. Al’ bitno da se gradi.

PALATA PRAVDE

Druga pomenuta kapitalna investicija s početka 2021. iliti kapitalna investicja na koju su svi od grada do države ‘’posebno ponosni’’ jeste Palata pravde. Biće završena u 2021. godini, čuli smo krajem 2020., a onda slušali i u prvoj polovini 2021. Završetak radova čak 6 meseci pre roka, što priznaćete retko se dešava u Srbiji generalno, a onda svečano otvaranje u prvoj polovini godine.

• Ostaje nam još da taj deo koji je preostao završimo u naredna dva meseca i spojimo sa ovim delom koji je uradio grad i da to bude gotovo do 1. maja. Što se tiče samog objekta, planiramo da ga tokom maja predamo investitoru kako bi otpočelo opremanje nameštajem i potrebnom opremom za rad.

I tako i bi. Donekle. Ako ćemo baš da cepidlačimo, Palata pravde zavšena je u prvom mesecu druge polovine godine, odnosno u julu. Ali je kod početka rada Palate, čini se malo zapelo.

• Palata pravde, u prisustvu kompletnog državnog rukovodstva, biće predata na upotrebu krajem oktobra.

Bile su reči ministarke, prilikom, kako je i sama naglasila, nenajavljene posete. A ako bude u oktobru, biće u novembru, u novembru biće u decembru, reči su jednog popularnog pop hita nove generacije, te tako i Palata pravde u Kragujevcu gotova još od jula, zvrji prazna. Ili bar bez funkcije. Međutim, kako dolikuje novoj godini (mislimo na 2022.), premijerka najavljuje novo otvaranje.

• Ove godine biće otvorena i Palata pravde u Kragujevcu.

POČINJE ZAMENA KOTOLOVA

Jedna od najvećih vesti, bar kada je zaštita životne sredine u pitanju, a ujedno i sledeća u nizu najavljenih kapitalnih investicija, bila je početak zamene kotlova. Istu je kao zacrtani cilj odmah na početku godine požuti da istakne i sam gradonačelnik. Najavljujući prvog dana nove godine da će preduzeće “Energetika“, već od sledeće grejne sezone, umesto uglja kao energent početi da koristi gas. A sve to potvrdio je još jednom, samo koji dan kasnije.

• Ono što je najvažnije, 2021. konačno će biti rešen problem aerozagađenja u gradu, koji datira iz 1975. godine prelaskom Gradske toplane sa uglja na gas, zahvaljujući sredstvima iz republičkog budžeta u iznosu od 12,5 miliona evra. 

U martu pak od Dašića saznajemo da postoje i konkretni rokovi, ali i da isti možda i nisu toliko verovatni.

• Jasan rok koji smo dobili od predsednika Vučića za realizaciju tog projekta jeste novembar ove godine. Iskren da budem, sam rok je, uzimajući u obzir procedure i obim radova, jako ambiciozan, ali ostvariv.

Zamena kotlova u Kragujevcu startovala je u sred srede što bi rekli, ili da budemo korektni, na početku grejne sezone. Kako je tada najavljeno, radovi će biti završeni do kraja grejne sezone, a kotlovi na gas će se postepeno uključivati u sistem daljinskog grejanja kojim je obuhvaćeno ukupno 22.300 potrošača. Predsdnicae Vlade Ana Brnabić je nakon obilaska radova rekla i da je Kragujevac bio jedan od prioriteta za sanaciju kotlarnica, jer se nalazi među gradovima koji imaju najveći stepen aerozagađenja u Srbiji, upravo zbog daljinskog grejanja na ugalj.

O rokovima je premijerka govorila i početkom godine i u Narodnoj skupštini, rekavši tada da će priključak na gas širom mreže, omogućiti i izgradnju gasovoda ‘’Balkanski tok’’.

• Do kraja mandata ove vlade stare kotlarnice na mazut i ugalj biće zamenjene u mnogim gradovima u Srbiji.

Do kraja mandata, ove vlade, ostalo je nešto više od tri meseca.

SISTEM PREČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODA

Sledeću kapitalnu investiciju, pomoćnih gradonačelnika za kapitalne investicije, Aleksandar Milošević, najavio je u sklopu ekološkog delovanja grada, nakon kojeg će u Lepenici teći čista voda. Izgradnja novog Sistema za prečišćavanje otpadnih voda planiran je, kako je naveo pored postojećeg, u Cvetojevcu, a novac od 54 miliona evra već je opredeljen.

Mesec dana kasnije saznajemo da je planirana izgradnja za kraj godine, a u martu slično tvrdi i gradonačelnik.

• Programom su definisana dva kapitalna projekta za grad Kragujevac, a to je zamena postojeće kanalizacione mreže i izgradnja nove mreže u delovima grada koji je nemaju, kao i instalacija novih sistema za prečišćavanje otpadnih voda u Cvetojevcu i Stragarima.

Ipak, do kraja godine o postrojenju za prečišćavanja, javno, više ni reči. Da bi nas na poslednjoj sednici Skupštine grada Kragujevca u 2021. sačekala vest da su odbornici Skupštine grada usvojili predloge iz oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, među kojima je i PDR „Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda „Stragari – Kotraža“.

Da će ekologija i briga o istoj, još dugo čekati na redu može možda da posvedoči i to da se o sistemu za prečišćavanje otpadnih voda govorilo još pre 3 godine. Tačnije, 2019. kada je u maju predstavljen Nacrt Studije izvodljivosti za prečišćavanje otpadnih voda grada.

• Saradnjom grada Kragujevca sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, a uz podršku Vlade Švedske, realizovaćemo veliki infrastrukturni projekat koji će obezbediti čiste reke, zdravu životnu sredinu i zdravlje građana. Sistem za prečišćavanje otpadnih voda u Cvetojevcu pušten je u rad pre skoro tri decenije i od tada nije bilo ozbiljnijih ulaganja u revitalizaciju i modernizaciju. Studija će omogućiti Kragujevcu da kroz program pretpristupne razvojne pomoći IPA obezbedi bespovratna sredstva za realizaciju tog velikog projekta.

REKONSTRUKCIJA FASADA

Kapitalna investicja, kako je nazvana od strane pomoćnika gradonačelnika, Aleksandra Miloševića, rekonstrucija gradskih fasada, jedan je od projekata za koje se, po sopstvenom priznanju zalagao i sam gradonačelnik Dašić.

Nakon novogodišnjeg intervjua za RTK, Miloševića, sledeći put o velikoj rekonstruciji čućemo takođe u intervjuu za RTK, ali od gradonačelnika Dašića.

• Rekonstrukcija neće biti jeftina, jer je naša želja da izborom materijala i arhitektonskim rešenjem ne narušimo izgled zgrade Suda. S obzirom na to da su nam fasade u centru grada u potpuno zapuštenom stanju, sredstva ćemo uložiti i u njihovu adaptaciju. To će morati da rade projektanti i firme koje imaju odgovarajuće licence i da ih urade onako kako je bilo u originalu i da pre svega traju. Nadam se da će ove godine biti urađene fasade sa desne strane od Pešačke zone do Pionira.

Mesec dana kasnije, čini se da se priča malo konsolidovala, te smo saznali da je verovatnije da se uradi nešto manje od polovine fasada.

• Odlučili smo da u ovoj godini izdvojimo oko 100 miliona dinara kako bi konačno krenuli u ulepšavanje grada. Mislim da je bilo krajnje vreme za taj posao. U prvoj fazi, od ukupno 22 fasade, očekujemo da završimo 9 u ovoj godini. Tri najveće su zgrada sa atlasima preko puta Spomenika Štafeti, zgrade poznate kao Prosveta i Peko, kao i još šest ka Pioniru sa te strane ulice. Za te objekte smo od resornog ministarstva dobili saglasnost odnosno strateljstvo za sporovođenje mera zaštite fasada u prostorno kulturno – istorijskoj celini Staro gradsko jezgo.

A rekonstrukcija je krenula tek krajem decembra 2021. Sa 22 početne spalo se najpre na 9 fasada, da bi se u novembru krenulo sa rekonstrucijom tri zgrade u strogom centru.

I TAKO DALJE …

Za kapitalnu investiciju rekonstrukcije Trga Radomir Putnik, mnogi Kragujevčani čuće tek sredinom godine, kada su priču, žargonski rečeno, “pokupili“ nacionalni mediji. Slika uređenog Trga kod Suda, stvoriće donekle i zabunu, jer se o zatvorenom delu pešačke zone kod Suda, nije govorilo još od vremena priče o podzemnoj garaži kod Suda. Tada je, moramo napomenuti, ceo projekat aktuelna vlast, doduše u malo drugačijoj garniturI, kao ljuta opozicija kritikovala narušavanje vizuelnog i funkcionalnog identiteta ovog dela Kragujevca.

Govoriće se još i o regionalnoj deponiji koja će se u naredne tri godine graditi u Jovanovcu, ali i u par navrata bojažljivo pomenuti autobuska stanica i dugogodišnja boljka – Severna obilaznica. Priču o gradskoj Tržnici i Vojno tehničkom zavodu posebno smo obrađivali i iscrpno pratili tokom 2021. A bilo je i par skandala.

PRIČALO SE I O …

Skadar kod Batočine, odnosno magistrala kod Batočine, dugačka 25 kilometara, građena i pripremana 16 godina, doživela je dva meseca funkcionisanja, pre nego što se cela jedna traka obrušila. Nije se čekalo 16 godina na sanaciju, ali se nije ni žurilo nadležnima, te je deo puta koji se urušio, saniran tek krajem maja, početkom juna.

Član Gradskog veća Kragujevca za investicije i upravljenje projektima, Vladimir Dobi, podneo je ostavku nakon što ga je kragujevački ogranak Narodne stranke, optužio da je tokom boravka u SAD-u, hapšen zbog krađe, ali i činjenice da je u biografiji na zvaničnom sajtu gradske uprave naveo da je u Americi radio u kompanijama kojih, nema u evidenciji tamošnjih saveznih država.

Ispostaviće se početkom ove godine, da je Dobi sve vreme i dalje tu. Naime, kako je Glas Šumadije pre izvesnog vremena preneo, Skupština je 26. marta prošle godine „konstatovala“ prestanak funkcije Vladimiru Dobiju, ali je istim zaključkom utvrđeno da na tom mestu ostaje do izbora novog člana Gradskog veća. Kako novi gradski funkcioner još uvek nije izabran, Vladimir Dobi je skoro godinu dana i daleko od očiju javnosti, i dalje na istom mestu.

Na sednici Skupštine grada, sazvanoj po hitnom postupku, već početkom januara 2021., odbornici su smenili direktora JP „Urbanizam Kragujevac“, Dragana Dunčića. Zbog toga što, kako je tada predsednik Skupštine, Miroslav Petrašinović, naveo „ne dolazi redovno na posao, jer je Novosađanin, ne izvršava odluke Nadzornog odbora preduzeća, a budžetski inspektor je našao nepravilnosti u direktorovom radu“.

Potom je, kao prvi u Srbiji, Kragujevac rešio da proveri diplome svojih funkcionera i zaposlenih u gradskoj upravi. Od gradonačelnika do portira tvrdilo se.

Na proveru verodostojnosti u februaru je otišlo gotovo 700 diploma, a prvi rezultati stigli su u julu, kada je utvrđeno da je od 290 diploma, 8 bilo lažnih, te je radni odnos za te zaposlene, odmah prekinut.

Početkom februara ostavku je podneo i gradski urbanista, Ivan Marković, koji je na toj funkciji bio kraće od tri meseca, a nakon što je Narodna stranka zatržila proveru verodostojnosti njegove potvrde o random iskustvu.

A onda su dve službenice gradske uprave podnele krivičnu prijavu za seksualno uznemiravanje, protiv zamenika predsednika Skupštine grada, Zorana Mladenovića. Mladenović je optužbe negirao, gradonačelnik pružao podršku, ali pozivao na pretpostavku nevinosti. Tužilac je optužbu prosledio sudu, a sud je posle gotovo 10 meseci, rešio da optužbe odbaci.

Saznali smo tako i da se četvrti po veličini grad u Srbiji prema novom Prostornom planu Srbije, nalazi u rangu sa Leskovcem, Suboticom, Zrenjaninom, tačnije da će nas zaobići sve što nas može zaobići.  

• Osovina razvoja znači da tuda ide krupna infrastruktura, autoputevi… Kada te nema u planu, nema te nigde. Nismo bili u planu 2010. godine, nismo ni sada. Investicije prate krupnu infrastrukturu: kad investitor dođe u Beograd i pogleda mapu, svi putevi idu u Čačak, ni jedan u Kragujevac. I šta će da radi – otići će u Čačak, ocenio je tada kragujevački urbanista, Veroljub Trifunović.

Ovo čini se i nije posebno uznemirilo, baš nikoga.

SVAŠTA, A NIŠTA

Bili su to još i Vojna parada na kojoj je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić prisustvovao rekordnih 30 i nešto minuta, a direktori škola pozivali učenike da istoj prisustvuju pod moranjem. Izmeštanje Muzeja žrtava racije i činjenica da pola Kragujevca nije znalo da taj muzej postoji, a druga polovina je mislila da je reč o Muzeju 21. Oktobar. Prvi festival nakon godinu i po dana potpunog izostanka koncertnih dešvanja, održan je upravo u Kragujevcu, ili što bi zli jezici rekli Kragujevčani iArsenal Fest bili su pokusni kunići. Naravno korona i svi oni koji su nas zbog korone napustili.

A kada je reč o kapitalnim investicijama s početka priče i godini kapitalnih investicija odnosno 2021., ako vam se kojim slučajem učinilo da smo nešto propusili, ne brinite, tu je 2022. i godina razvoja. Ako je verovati novogodišnjim najavama gradskih čelnika.

Piše: Katarina Vasiljević Siročić