- Imali smo nedavno štrajk upozorenja, čekamo 15.septemabn, da vidimo da li ćemo da primimo plate. Ako ih ne bude, moraćemo nešto da preduzmemo, upravo je za list DANAS i Glas Šumadije Branko Petrović, predsednik Sindikata u valjevskom „Krušiku“, jednoj od vodećih fabrika grupacije Odrambena industrija Srbije (OIS), koja je, do skora, bila jedna od najvitalnijih domaćih industrijskih grana, i koja je, od davne 1853., kad je u Kragujevcu osnovana Topolivnica, preživela sve ratove i okupacije…
Krušik trenutno, prema sindikalnoj informaciji, radi tek sa 20 odsto kapaciteta, dok je poveriocima, pre svega dobavljačima , dužan oko 40 miliona evra, koji više neće da isporučuju repromaterijal na veresiju. Dug je, kažu u valjevskoj fabrici, nastao u prethodne dve godine, u vreme direktorovanja Mladena Petkovića koji je, krajem 2019., iz Krušika prekomandovan u kragujevačku Zastava oružje, gde je, ako je suditi prema informacijama iz te fabrike, nastavio sa praksom neplaćanja repromaterijala , alata i druge robe te kadrovskog mešetarenja, oličenog u neobrzloženim smenama vodećih rukovodilaca i stručnjaka.
Sindikat Krušika upravo je od Ministarstva odbrane zatražio da uposli fabriku, dok se, zbog „katasrofalne situacije u preduzeću“, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću obratio još pre deseta dana. Vučić se, do juče, povodom situacije u Krušiku nije oglasio. Sindikalci poručuju da čekaju 15. septembar.
Podsetimo da su list Danas i Glas Šumadije još krajem prošle godine, neposredno nakon promene na čelu Zastave orzužja, kada je dotadašnjeg generalnog direktora te fabrike pukovnika Milojka Brzakovića, bez ikakvog oficijelnog obrazloženja, zamenio dodatašnji „prvi čovek“ Krušika, pisali da ima indicija da je Petkovvić u Kragujevac doveden kako bi i plasman Zastavinog oružja bio staviljen pod kontrolu domaćih trgovaca oružjem bliskih državnom vrhu i vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci.
Prema informaciji Balkanske istraživačke mreže (BIRN), koja je istraživala poslovanje Krušika, ta fabrika je, tokom prošle godine, kupcima iz Saudijske Arabije minobacačke mine i dalekometne rakete prodavala posredstvom firme GIM, u vlasništvu Gorana Todorovića, a u kojoj je angažovan i otac ministra policije Nebojše Stefanovića – Branko ( Stefanović). Podaci pokazuju, preneo je BIRN, da je GIM imao povlašćeni položaj u Krušiku, te da je pojedine proizvode, mine, na primer, kupovao znatno jeftinije i od državnog prodavca oružja – kompanije Jugoimport SDPR .
Uporedo sa ovom, u Kragujevac su, zajedno sa Mladenom Petkovićem, iz Krušika, posredstvom društevnih mreža, stigle i informacije o kadrovskim premetačinama u valjevskoj fabrci u vreme Petkovićeve vladavine, o neplaćanju repromaterijala i ostale robe i o počecima proizvodno-poslovne krize u preduzeću, koja je ovih dana kulminirala do mere da su zaposeni zatražili urgentnu pomoć od Ministarstva odbrane i predsednika Srbije.
U Prvom partizanu iz Užica koji je do skora više od 90 odsto proizvedene municije izvozio u Ameriku, situacija je, kako tvrde u fabričkom Sindikatu, dobra, ali „nije sjajno kao što je bilo ranije“. „Nešto se dešava“, kažu predstavnici zaposlenih u užičkoj fabrici. To nešto je, pojašnjavaju, da je kompanija Partizan TEK (u vlasništvu najpoznatijeg srpskog trgovca oružjem Slobodana Tešića) „zapao u krizu i ne plaća preuzetu municiju“, usled čega mu „poslovodstvo više ne isporučuje robu“.
DANAS i Glas Šumadije saznaju da je, u meuvremenu, Tešićev Partizan TEK postao jedan od ekskluzivnijih kupaca i proizvoda valjevskog Krušika. Naši izvori tvrde, nadalje, i da Slobodan Tešić, sa direktorom BIE Bratislavom Gašićem, stoji iza prošlogodišnje smene na čelu Zastave oružja i dovodjenja Mladena Petkovića iz već „osvojenog“ Krušika u kragujevačku fabriku, čiji je dug, prema dostupnim informacijama, premašio 16 milijardi dinara, u kojoj su gotovo zaustavljeni razvoj i investicije, i u kojoj je mesecima već na delu „kadrovska vrteška“, sa koje su,kao što je naš već pisao, otpali brojni istaknutiji rukovodioci i stručnjaci.
Tešić i Gašić su, ističu dobri poznavaoci domaćeg i svetskog oružarskog biznisa, gotovo u potpunosti preuzeli kontrolu nad kadrovanjem i plasmanom srpske vojne industrije. I dok je bivši ministar odbrane i sadašnji šef BIE Bratislav Gašić vrlo dobro znan i najširoj domaćoj javnosti, Slobodan Tešić je poznat tek u krugu boljih poznavalaca trgovine oružjem.
Doduše, bio se, 2003., proslavio i u široj javnosti, i to kao akter čuvene afere „Orao“, u kojoj je deo domaćeg oružja namenjenog Nigeriji, prethodne 2002., završilo u Liberiji, koja je, početkom 2000-tih, bila pod sankcijama Ujedinjenih nacija. Skadnal je bio toliko veliki da je Bi-Bi-SI o njemu snimio dokumentarni film, Tešić i njegova tadašnja firma TEMEX namah su se, 2003., našli na „crnoj listi“ Ujedinjenih nacija, a na stubu srama našli su se i Zastava oružje i njen tadašnji menadžment…
Slobodan Tešić je, krajem prethodne decenije, pokušao da kontingent Zastavinog pešadijskog naoružanja, u vrednosti od oko 30 miliona dolara, proda u Libiji, ali je taj poslovni aranžman sa Gadafijem zaustavljen intervencijom države. Krajem 2017. , predsednik SAD Donald Tramp je Slobodana Tešića, pisala je Politika, stavio na “crnu listu” Bele kuće i zabranio mu ulazak u Ameriku, “zbog kršenja ljudskih prava i korupcije”.
U poslednjih šest – sedam godina, oružje ponovo izvozi legalno, s time što, kako tvrde naši izvori, od poslovdstava domaćih vojnih fabrika redovno traži povlašćeni položaj, odnosno isporuke robe po nižim cdenama, ili „na poček“ ( bez plaćanja i uplate avansa), zbog čega mu poslovodstvo Prvog partizana navodno više ne isporučuje robu.
Piše: Zoran Radovanović