Kragujevac je svojevremeno imao slogan „U svemu prvi“, a Kragujevčani poznati po svom lokal-patriotizmu neretko na tome i insistiraju.
Pitanje je da li nas tako doživlјavaju i gosti sa strane. Prvi put u Kragujevcu u ponedeljak je boravio ambasador SAD Kristofer Hil, pa smo razgovor sa gospodinom Hilom počeli i pitanjem – kakve utiske nosi iz našeg grada.
- Kragujevac je poprilično poznat grad. Za Kragujevac sam čuo mnogo puta, ali često u vezi sa nekim situacijama. U vezi sa veoma teškom istorijom, masakrima koji su se ovde dešavali tokom Drugog svetskog rata. Dakle doći ovde i, naravno, odati poštu žrtvama masakra, ali i imati priliku za razgovor sa nekim vašim mladim lјudima, kao što sam to učinio pre samo sat vremena, kao i priliku da posetim neka preduzeća, posebno Državni centar za upravljanje i čuvanje podataka – Data centa , su prava inspiracija. Tako da mislim da odlazim iz Kragujevca sa velikom dozom optimizma u pogledu njegove budućnosti.
Sa kim ste se susreli u Kragujevcu?
- Susreo sam se sa gospodinom Dašićem, vašim gradonačelnikom, i sa lјudima koji vode državni Data centar. Takođe sam se susreo sa dosta studenata od kojih je većina sa Univerziteta u Kragujevcu.
Šta je bila tema razgovora?
- Pa, bilo je mnogo različitih tema u data centru. Razgovarali smo o raznim investicijama i planovima za proširenje, a posebno o ulozi američkih kompanija kao što je Oracle u Kragujevcu i njihovom osećaju zadovolјstva jer je ovo dobro mesto za Data centar i dobro mesto za njihove investicije.
- Sa studentima smo razgovarali o raznim stvarima koje bi želeli da rade, o zajedničkom prijavljivanju za program malih grantova američke ambasade. Sa gradonačelnikom smo razgovarali o svemu u Kragujevcu, uklјučujući i planove za rešavanje fiskalnih problema, ali i planove za razna renoviranja koje će biti moguće izvesti u budućnosti.
Ekonomski razvoj i strane investicije su važni za naš region. Šta se u Kragujevcu može unaprediti da se privuče više ovakvih investicija i pobolјša njegova ekonomska perspektiva i stvore nove mogućnosti za zapošlјavanje?
- Mislim da je za Kragujevac veoma važno da privuče lјude da dolaze ovamo. A jedna od stvarnih prednosti Kragujevca je što je veoma blizu Beograda. Trebalo mi je nešto više od sat vremena da ovde dođem vozeći se najmodernijim putevima koje sam video do sada. Kragujevac zaista ima potencijala da privuče lјude da dolaze ovde. Znate, ako živite u Beogradu pa dođete u Kragujevac i vidite sva ta lepa valovita brda i shvatite da je tu sva ova priroda koja je vrlo blizu.
- Mislim da Kragujevac treba da nastavi da razvija dobar odnos sa prirodom. I kada uradite sve te stvari i imate dobru infrastrukturu, uklјučujući širokopojasni internet, mislim da ćete privući mnogo preduzeća.
Na samo 30 km odavde građani su se pokrenuli da spreče veliku međunarodnu kompaniju da istražuje i potencijalno iskopava litijum. Kakvo je vaše mišlјenje o iskopavanju litijuma u Srbiji i projektu Rio Tinto?
- Pokušavam da sarađujem sa Vladom Srbije na tome. Trudimo se da podržimo Rio Tinto, koji je delom, iako ne u potpunosti, američka kompanija, ali delimično jeste. Mislim da je za Rio Tinto važno da lјudi shvate da ovo nije samo rudarski projekat. Ovo nije samo projekat u kome se nešto vadi iz zemlјe i izvozi dalje. Ovo je projekat koji će imati veze sa modernom ekonomijom. Na kraju će se ovaj litijum koji se izvadi iz zemlјe koristiti za proizvodnju baterija koje će se ugrađivati u električna vozila.
- Tako da mislim da svi koji su uklјučeni u ovaj projekat moraju da poštuju životnu sredinu, a to je pravilo broj jedan. Treba da se potrudimo da ukažemo građanima na potrebu da ih ovaj projekat poveže sa zelenom agendom, zelenom ekonomijom jer tu pripadaju. To nije kao iskopavanje uglјa iz zemlјe i transport uglјa, ovo je nešto sasvim drugo. Dakle, znam da je to veoma složeno pitanje i ne želim da se njime bavim. Očigledno je da njime treba da se bave lјudi koji žive na ovim prostorima. Ali siguran sam da će sve biti u redu ako svi rade zajedno i imaju na umu potrebe u budućnosti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa premijerom Kosova Alјbinom Kurtijem danas u Briselu. Nedavno ste izjavili da ste zadovolјni načinom na koji Srbija rešava pitanje Kosova. Koje su to velike stvari koje Srbija može da očekuje kada se postigne dogovor oko Kosova?
- Mislim da u velikoj meri, pre svega, poštujem stavove svih po ovom pitanju. To nije lako pitanje, zahtevaće kompromise sa obe strane, zahtevaće dosta dobre pripreme lјudi koji budu dolazili na pregovore. Rekao sam to u prošlosti i ponoviću još jednom. Mislim da se srpska strana veoma dobro priprema za ove pregovore.
- Na kraju, to će zahtevati proces kojim možemo da postignemo neku vrstu normalizacije regiona, u procesu normalizacije odnosa Prištine i Beograda i pronalaženju normalnog načina da se stvari pokrenu napred, da se obezbedi da se srpsko stanovništvo na Kosovu, koje ipak tu živi dugi niz vekova, ne oseća neprijatno u pogledu toga kako će izgledati budućnost. Mislim da onda zaista možemo da pređemo na suštinski zadatak da pokušamo da spojimo region, da obezbedimo da sve zemlјe u regionu imaju dobre odnose, da omogućimo da automobili ne čekaju u redovima na granici da neko dođe i lupi pečat u pasoš ili slično. I inače da se postaramo da ove granice, kojih ima mnogo na Balkanu, budu granice koje spajaju region, a ne one koje ga dele. Tako da mislim da je Kosovo veoma važan korak u ovom procesu, ali lјudi treba da imaju na umu šire pitanje, a to je kako doći do bolјe budućnosti u regionu, i na kraju, mislim da je ovo veoma važno, kako da se sve završi tako da Srbija ne bude pored Evropske unije, već unutar Evropske unije.
Glas Šumadije smatra da slobodni i nezavisni mediji čine temelј zdravog demokratskog sistema. Zahvalni smo USAID-u i američkom narodu što podržavaju naše napore da postanemo održivi. Kako gledate na trenutno stanje nezavisnog novinarstva u Srbiji?
- Pa, pre svega, potpuno se slažem sa Glasom Šumadije i vašim uverenjem da je to neophodno za dobro funkcionisanje demokratije. Jasno je da tu ima posla. Ne želim da kažem da Srbija treba više da radi na tome od drugih zemalјa. Mnoge zemlјe moraju da rade na tome, a kada govorimo o demokratiji, kada govorimo o ulozi slobodnih medija, to nije zadatak koji se može obaviti i onda preći na sledeći. Ovo je zadatak na kome svi moramo da radimo svaki dan. Dakle, mislim da Srbija treba da radi na tome, to je nesumnjivo. Kao što sam rekao, moja zemlјa, svaka zemlјa treba da radi na tome. Ali, mislim da, zahvalјujući Glasu Šumadije, postoji tračak nade, pravi znak napretka u svemu tome. Kada pomislim na to koliki ste put prešli za nekoliko godina to me inspiriše. Svako ko dođe u ovaj studio i vidi kako radite posle samo nekoliko godina i kada shvati kroz šta ste sve prošli i koje su vam ambicije za budućnost to je inspiracija za sve nas.
Gospodine Hil, hvala vam na poseti i što ste govorili za Glas Šumadije.
- Hvala, bilo mi je zadovolјstvo.