Zastava kamioni naredne sedmice definitivno odlazi u stečaj
Od nekada tri ključna proizvodna programa kragujevačkih zavoda Crvena Zastava (docnije Gr upa Zasatava): proizvodnje automobila, kamiona i oružja, opstala su dva (automobili i oružje). Proizvodnja automobila o(p)stala je zahvaljujući Fijatu koji se 2008. faktički vratio u Kragujevac, a oružja zahvaljujući, pre svega, žestokoj borbi Sindikata i radnika Zastave oružja da sačuvaju tu delatnost i za naredne generacije šumadijskih trudbenika, mada je bilo ozbiljnih nastojanja i u zemlji, a još više iz inostranstva da se izrada oružja u Zastavi, ako ne ukine u potpunosti, a ono barem svede na simboličan nivo. Javna je tajna da su pojedini inostrani zvaničnici relativno do skora otvoreno govorili svojim srpskim kolegama i čelnicima Zastave da Srbiji “više ne treba proizvodnja oružja, nego budaka“. Srećom, pa tako nije bilo.
Proizvodnja kamiona u Zastavi, uprkos nastojanjima poslovodstava i radnika kragujevačke fabrike, te potpisivanim memorandumima sa italijanskim IVEKOM, kineskim vodećim kompanija Jak motors i Huang hai, kontaktima sa ruskim GAZ-om …, sada je već sasvim izvesno, neće moći da opstane, barem ne u onom obliku kakva je ovde organizovana od davne 1939. (kad je u Vojnotehničkom zavodu za potrebe Vojske Kraljevine Jugoslavije sklopljeno 400 teretnih vozila marke “Ševrolet”), a posebno od kraja 60-tih prošloga veka, kad je u Zastavi, uz pomoć italijanskih kompanija, startovala moderna proizvodnja lakih i srednjih kamiona (do pet tona nosivosti), ili(ti) privrednih vozila, kako se, u to vreme, i zvala Zastavina fabrika za njihovu proizvodnju.
U kragujevačkom Privrednom sudu, naime, za sredu, 19. septembar, zakazano je ročište na kojem će se razmatrati inicijativa Ministarstva finansija za otvaranje stečaja u Zastavi kamionima koja je trenutno u predstečajnom postupku, i iz koje je, početkom meseca, otišlo i poslednjih desetak administrativnih i režijskih radnika. U prvoj polovini 2016. iz fabričkih pogona, uz neku od opcija iz ponudjenog socijalnog programa, otišli su i poslednji proizvodni radnici koji već tri meseca, zajedno sa svojim kolegama koji su ranije na isti način napustili svoja radna mesta, organizuju svakonedeljne proteste u centru Kragujevca, zahtevajući da im se isplate zaostale zarade i poveže radni staž za period od 2010.do početka te 2016.godine. Još početkom 90-tih prošloga veka desetkovana proizvodnja kamiona, krajem 2015. konačno je, nakon gotovo dvopodecenijskog tavorenja fabrike – obustavljena.
Tokom perioda tavorenja, posebno od 2008., pa do kraja te 2015., bilo je više pokušaja da se Zastava kamioni, jedina fabrika za proizvodnju lakih i srednjih kamiona od Torina do Bliskog istoka, spasi od definitivne propasti. Najpre je u seprembru 2008., prilikom potpisivanja ugovora tadašnje Vlade Srbije sa Fijatom o formiranju zajedničke automobilske kompanije u Kragujevcu, sa italijanskim IVEKOM koji je bio strateški partner Zastave kamiona sve do maja 1992. , odnosno do uvodjenja medjuna rodnih sankcija Miloševićevoj SR Jugoslaviji, verifikovan memorandum o razumevanju, koji he podrazumevao skor ašnji povratak te kompanije u Kragujevac. Taj izgledni i obećavajući poslovni arnžmanje sprečila je, medjut im, svetska finasijska i ekonomska kriza koja buknula sledeće 2009., i koja je, kad je metalski komplesk u pitanju, ponajviše pogodila upravo kamionsku industr iju. IVEKO je, u takvim okolnostima, najpre odložio, a potom i potpuno odustao od povratka u Zastavu.
Potom su poslovodstva Grupe zastava vozila i fabrike kamiona, posredstvom državnog vrha, tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, pre svih, stupila u kontakt sa Kinezima i 2014. i 2015. Potpisala memorandume o saradnji sa vodećim kineskim kompanijama za proizvodnju teretnih i terenskih vozila, privatnom Huang hai i državnom JAK motors. Oba memoranduma podrazumevala su izgradnju zajedničke fabrike za proizvodnju kineskih kamiona u Kragujevcu, sa jednom od kompanija iz Kine…Ali, ni memorandumi sa kineskim kompanija nisu rezultirali oživljavanjem proizvodnje kamiona u centru Šumadije. Naprotiv, Kinezi su nestali bez tr aga i glasa, a jedna italijanska kompanija je, u leto 2016., podnela predlog za otvaranje stečajnog postupka u Zastavi kamionima koju je tada od stečaja spasilo Ministarstvo odbrane, zvaničnim dopisom sudu da je ta fabrika predvidjena za vojnu proizvidnju.
Ministarvo odbrane je, u medjuvremnu, u Zastavi kamionima preuzelo pogone i opremu za svoje potrebe i lane, u Kamionima, formoiralo novu fabriku za proizvodnju (ne)borbenih vojnih vozila Zastava terenska vozila, ili Zastava TERVO. Postojanje Zastave kamiona, fabrike bez proizvodnje i radnika, tako je izgubilo svaki smisao, te je Mnistarstvo finansija letos podnelo predlog za pokretanje stečaja u Kamionima.
Doskorašnji direktor Zastave kamiona Milan Rihterović koji je, posle odlaska i posledjne grupe zaposlenih, u statusu o “dgovornog lica“ u toj firmi, kaže da je račun Kamiona u blokadi već tri godine, i to „na iznos duga od čak 3,3 milijarde dinara“, te da je, ovoga puta, za razliku od pre dve godine, stečaj fabrike „sasvim izvestan“. Ističe, pritom, da je preostala imovima Kamiona procenjena na devet miliona evra. Medjutim, imovina u vrednosti od pet miliona evra je pod hipotekama banaka, dok je ostatak „predmet potraživanja dobavljača, bivših radnika i drugih poverilaca“… Rihterović ipak smatra da izgledni stečaj kragujevačke fabrike ne mora da označi i kraj osam decenija duge proizvodnje lakih i srednjih kamiona u Kragujevcu i Srbiji.
On veruje da je proizvodnju te vrste kamiona moguće organizovati u novoformiranoj fabrici Zastava terenska vozila (Zastava TERVO), koja je upravo u pogonima Zastave kamona nedavno započela proizvodnju neborbenih vojnih vozila, te oklopnih kupola za borbena vojna vozila. O obnavljanju proizvodnje i komercijalnoih teretnih vozila u Zastavi, prema Rihterovićevim rečima, pregovara se sa nadležnim državnim organima, pošto je Zastava TERVO u ingerenciji Ministarstva odbrane na čiju inicijativu je ta fabrika lane i formirana.
Proizvodnja kamiona u Srbiji je, inače, i započeta pod ingerencijom vojnih vlasti, i to daleke 1939. kad je u kragujevačkom Vojno-tehničkom zavodu, posle rata nazvanom Zavodi „Crvena zuastava“, montirano 400 teretnih vozila marke „Ševrolet“ za potrebe ondašnje jugoslovenske vojske. Posle Drugog svetskog rata, u Zastavi je startovala i proizvodnja kamiona za civilno tržište, koja je, pre tri godine, ponovimo, i definitivno obustavljena…Medju poznavaocima ove problematike malo je onih koji dele optimizam bivših zastabvinih direktora da će u Kragujevcu (i Srbiji) ponovo biti pokrenuta ozbiljna proizvodnja kamiona kako onih teških koja je ugašena u FAP-u, tako i onih lakih I srednjih u Kragujevcvu koja se ovih dana i zvanično gasi u Kragujevcu.
Proizvodnja vojnih terenaca u TERVU koja je, prema informacijama iz te novoformirane fabrike, uspešno starovala, ipak je limitirana skromnim vojnim budžetem i još skromnijom potrebama Vojske Srbije. Jedina šansa za ozbiljniju proizvodnju je izvoz, zahvaljujući kojem opstaje i ostatak srpske vojne industrije. Da li će Zastavina fabrika na svetskim tržištima,ako uopšte i stigne do njih, moći da se nosi sa moćnim inostranim, odnosno američkim, finskim, ruskim, britanskim i inim proizvodjačima, ostaje da se vidi.
MALVERZACIJE SA IMOVINOM KAMIONA?
Uporedo sa aktivnostima vezanim za otvaranje stečaja u Zastavi kamionima, traju i svakonedeljni protesti nekadašnjih radnika te fabrike koji, podsetimo, traže isplatu zaostalih zarada i uplatu doprinosa za penzijsko -invalidsko osiguranje . U organizacionom odboru protesta bivših radnika poslednjih dana tvrde i da su došli do dokumenata, medju kojima je Iizaključak Vlade Srbije od 29. septembra 2016. o formiranju Zastave TERVO, iz koje se vidi da je bilo malverzacija sa imovinom Kamiona, te da ima nepravilnosti i u doskorašnjem poslovnom odnosu TERVA prema Zastavi kamionima, zbog čega su, kako navode, pozvali nadležne državne organe da reaguju.
Nov protest nekadašnjih radnika Kamiona zakazan je za ponedeljak, i na njemu će, kako najavljuju, izneti i nove dokaze o zloupotrebama u raspolagamnju imovinom te fabrike. Šredsednik organizacionog odbora protesta Milojko Popović smatra i da su nejasnopće vezane zap reost alu imovinu Zastave kamiona razlog što je prošlog ponedeljka u kraguijevačkom Privrednom sudu odloženo prvo ročište na kojem je trebalo da bude razmatran predlog zap ok retanje stečaja u toj fabrici. Predsednik Privrednog suda Branislav Jovović tvrdi, medjutim, da će tek u stečajnom postupku moći da se utvrdi stvarna vrednost imovine Kamiona, kao i to da li je eventualno bilo nepravilnosti i nezakonitosti u raspolagamnju tom imovinom.
Piše: Zoran Radovanović