KRAGUJEVČANKA U BORBI ZA PRAVA STARIJIH ŠIROM SVETA

Sedamdesetdvogodišnja Miroslava Matić iz Kragujevca, profesorka engleskog jezika u penziji i volonterka Crvenog krsta Srbije, danas će se u Ujedinjenim nacijama u Njujorku ponovo boriti za poboljšanje kvaliteta života starijih širom sveta i njihova ljudska prava.

• To mi je drugi put da idem u Ujedinjene nacije. Prvi put kada sam bila pozvana da govorim u Ujedinjenim nacijama u okviru desetog sastanka Otvorene radne grupe za starenje, smatrala sam da je to čudo, nešto što se dešava jednom u životu, zahvaljujući slučajnosti. Sada, pak, moram da kažem da sam izuzetno počastvovana ovim pozivom, i da zahvaljujući organizaciji Help Age International imam priliku da ponovo predstavljam Crveni krst Srbije, priča Miroslava za Danas.

Ponosna je kaže, što je starija od Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, a i dalje aktivna.

• To je upravo ono na šta želim da se usredsredim u svom obraćanju: neophodnost da se bude aktivan u starijem životnom dobu. Hajde da mi učinimo sve što možemo za sebe, a možda će to pomoći i drugima, ističe Miroslava.

Pripada generaciji rođenoj odmah posle Drugog svetskog rata u zemlji teško razorenoj, gde se kako kaže tokom ratovanja i u tim prvim posleratnim godinama stanovništvo trudilo da zemlju izgradi i stvori uslove za rad.

• Bile su nam potrebne fabrike, kuće, škole, bolnice, drumovi… U takvim okolnostima mi nismo mnogo razmišljali o konceptu ljudskih prava. Bili smo usredsređeni na preživljavanje. U svakom slučaju imali smo pravo na rad, pravo na obrazovanje, imali smo zdravstvenu zaštitu, imali smo pravo glasa bez obzira na pol. Moja generacija je sa ponosom govorila da smo mi prva generacija bez rata. Verujem da je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima podigla ljudsku svest i doprinela opštoj borbi za toleranciju i mir, navodi naša sagovornica.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima usvojena je 1948. godine, dve godine nakon njenog rođenja. Kako kaže, zajedno su rasle i ostarile.

• Kada sam ja rasla, država u kojoj sam živela se, posle Drugog svetskog rata, trudila da razvije društvo jednakosti za građane oba pola, mada sa promenljivim uspehom. Društvo koje je izgrađeno bilo je u harmoniji sa principima Univerzalne deklaracije i sa drugim modernim vrednostima, mada to možda nije bilo vidljivo u svakodnevnom životu. Tokom godina je pristup zasnovan na ljudskim pravima postajao sve važniji a promenljiva priroda ljudskih prava pokazala nam je da Univerzalnu deklaraciju treba proširiti, ističe ona.

Došlo je do usvajanja Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije nad ženama, zbog svih posebnih izazova sa kojima se ove grupe suočavaju. Miroslava navodi da vidi sličnosti između ovih procesa i procesa zagovaranja za Novu konvenciju UN o pravima starijih osoba kako bi se uklonile prepreke u ostvarivanju prava na koje starije osobe nailaze svuda u svetu.

Izvor: Danas