Kragujevčanka K. S. u braku je bila od 2018. godine do marta ove godine, a od trenutka kada je saznala da je u drugom stanju kreću maltretiranja, prvo psihička, a potom i fizička. Dete sada ima šest godina, do nedavno je viđala oca po dogovorenom modelu viđanja, a sada je to prekinuto, nakon incidenta sa paljenjem automobila.
Naime, K. S. je zapaljen auto u dvorištu roditeljske kuće u kojoj živi nakon razvoda, auto je zapalio bivši muž, a krivicu ubrzo priznao. Njemu je izrečena zabrana prilaska i za počinjeno delo će odgovarati.
K. S. u svojoj priči govori kroz šta je sve prošla i koliko je bilo teško odlučiti se i prekinuti takav odnos, želeći da svojim primerom podrži druge žene koje trpe nasilje, da ih podstakne da prijavljuju nasilnke, da nisu jedine i da uvek imaju kome da se obrate za pomoć.
Sagovornica ističe da je najveći problem njeng bivšeg supruga bio alkohol, te da je po prestanku rada, u alkoholisana stanja zapadao sve češće.
- Nekada je i po sedam dana provodio u krevetu sa sve alkoholom, odlazivši samo do toaleta, navodi ona.
Prvo je krenulo psihičko maltretiranje, pa K. S. kaže da je nekada pomišljala kako bi joj bilo lakše da pretrpi batine, pa da legne da spava.
- Mnogo je teško kada ujutru radite, a neko vas maltretira celu noć, a taj neko sedi kod kuće, pije i ne radi ništa.
Naglašava da se borila da očuva svoj brak, da dete ima oba roditelja pored sebe, pokušavala je da supruga navede da ode na lečenje, da prizna da ima problem i da mu se pomogne, ali je on sve to odbijao.
- Tražila sam pomoć, trpela u nadi da će biti bolje. Iz tog razloga nisam odmah prijavila nasilje.
Još jedna „kočnica” u neprijavljivanju nasilja bila je i osuda sredine, plašila se „statusa razvedene žene”.
Kako je i dete prisustvovalo scenama u kojima je njen otac nasilan prema majci, K. je pokušavala na razne načine da objasni kako je to igra, a odluka da napusti porodični dom i takav odnos, usledila je kada je primetila promene na svom detetu i posledice koje je imala.
- Ja sam to njoj u nekim momentima predstavljala kao igru, ali ona je rasla i kada je porasla i počela sve da oseća, a onda da ispoljava na takav način, odlučila sam da je sklonim. Videla sam da njemu ne mogu da pomognem, ali sebi i detetu mogu, kaže sagovornica.
Nakon odlaska, radi sve da pomogne svom detetu i sebi, te je zatražila stručnu pomoć.
Nakon incidenta sa paljenjem automobila, K. S. kaže da je „klupko” počeo da se odmotava, te da je okolina, koja je znala za nasilje, koje je trpela ne samo ona, već i njegovi roditelji, počela da govori, te napominje da ne bi trebalo žmureti na tako nešto, već učiniti ono što treba.