Darinka je bila dobrotvorka i humanitarka koja je imala misiju da pomagne srpskoj ratnoj siročadi tokom Prvog svetskog rata među kojima je ostala poznata i kao Mama Grujić.
I ne čudi. Ova žena je spasila hiljade mališana bespoštedno se zalažući za njihovu sreću, obrazovanje i stasavanje u dobre a pre svega zbrinute ljude.
Dvorska dama koja otvara Domove za nezbrinutu decu
Rođena je 1878. godine u Kragujevcu u uglednoj porodici Radović. U Beogradu je završila Višu devojačku školu i zatim postala dvorska dama kraljice Natalije (Obrenović).
Pre početka Velikog rata emigrirala je u SAD. Njen humanitarni rad počinje u organizaciji Srpska žena koja je sarađivala sa američkim Crvenim krstom.
Na njenom čelu upoznaje Džona Frotingama koji tada daje svoju prvu donaciju za Srbiju. Darinka će se naći na čelu ekspedicije Džona Frotingama u pratnji medicinskog materijala i opreme koji je nekoliko puta slat za Beograd, u organizaciji ovog dobrotvora.
Po završetku rata Darinka Grujić dolazi u Vranje gde osniva Dom za nezbrinutu decu, a potom u Beograd.
Ona je u dogovoru sa Džonom Frotingamom odredila da će Dom za nezbrinutu decu raditi sve dok i poslednje dete iz njega ne izađe zbrinuto. Novcem ovog dobrotvora, ona kupuje dvorac Marcibanji-Karačonji u Sremskoj Kamenici i tu dom pronalazi više od 2.500 mališana.
Skupljala je siročiće rata po celoj Srbiji
Darinka započinje turneju po Srbiji, mališane je pronalazila na svakom koraku, po gradovima, varošima, spaljenim i uništenim selima, kraj puteva gde su završavala nakon pogibije roditelja.
Koliko god je to bilo moguće, sklanjala je decu na sigurno. Darinka je decu udomljavala najpre u beogradskoj opštini Mladenovac, nakon toga se upućuje u Niš.
Krajem 1915. godine, Darinka kreće put Skoplja, gde uspeva decu smestiti u prostorije jedne škole. Potom nastavlja ka Bitolju i Đevđeliji.
Ovo je samo mali deo priče o Darinki, koja se upokojila 1958. godine, sahranjena na beogradskom Novom Groblju. Ipak, lokacija njenog groba još uvek se ne zna.