KRAGUJEVČANIN U LONDONU NEBOJŠA JOCIĆ – FILOZOF I BODIBILDER

Na letnjoj sceni SKC-a ovog meseca doktor filozofije Nebojša Jocić održao je dva posećena i zapažena predavanja na teme „Niče o istini i lažima” i „Multikulturalizam i liberalne vrednosti” koje su bile i predmet njegovih izučavanja prilikom izrade magistarskog i doktorskog rada.

Jocić već skoro 30 godina živi i radi u Londonu a iz Kragujevca je „otišao” pre gotovo četiri decenije. Njegova pojava ne samo da je zatalasala ovdašnju „filozofsku scenu” (koja gotovo i da ne postoji) već je izazvala i interesovanje kod brojnih naših sugrađana (pa i naših čitalaca) koji jednostavnu nisu znali da postoji tako zanimljiv Kragujevčanin. I zaista, naš sagovornik je ne samo uspešan sportista (višestruki šampion u bodibildingu) i doktor filozofije, već i školovani klinički nutricionista koji se godinama bavi aktivnim propagiranjem zdravog i pravilnog načina života, uspešan poslovni čovek… i još mnogo toga.

Rođen je 1. februara 1962. godine u Skoplju gde je tada njegov otac Mile igrao fudbal u „Vardaru” (kasnije poznati sportski i tursitički radnik) a majka Nada (profesorka engleskog) bila košarkašica „Rabotničkog”.

Već naredne godine porodica Jocić je ponovo u Kragujevcu gde Nebojša završava Osnovnu školi „Stanislav Sremčević” i maturira u kragujevačkoj Gimnaziji kao poslednja generacija po klasičnom sistemu pre takozvanog „usmerenog” obrazovanja.

– To je bio mnogo bolji obrazovni sitem. Obrazovanje bi trebalo u svom procesu da od ljudi stvara linosti, jer ličnost se ne rađa nego se stvara. To je  komlikovan proces koji je u današnje vreme totalno i globalno zanemaren. Posledica tog su ljudi ograničenih intelektualnih i duhovnih kapaciteta, ističe naš sagovornik.

Kao i svi tadašnji njegovi vršnjaci odslužio je vojsku pa upisao fakultet ali, prvo likovnu akademiju.

– Vrlo brzo sam uvideo da to nije za mene. Počeo sam da čitam filozofsku literaturu i shvatio sam da bi me slikarstvo ograničilo i ne bi mi „dozvolilo” da se razvijem kao potpuna ličnost već samo kao slikar, tvrdi on.

„Umetnik u mediju „sopstvenog tela”

Upisuje fakultet u Skoplju, gde je imao tetku (poznatu slikarku) i poznavo puno ljudi.

– Voleo sam taj grad i tamo sam se osećao kao kod kuće. Beograd me nikada nije privlačio, kao neka „druga država”, podseća se Jocić svojih studentskih dana na odseku za filozofiju skopskog univerziteta gde su mu predavali izuzetni profesori poput: Ferida Muhića, Mitka Ilijevskog, Jončeta Josifovskog…

Još pre studija toga počeo je aktivno da se bavi bodibildingom i „vežbao” kao gimnazijalac fasciniran fotografijom Petra Čelika.

– Sa 16 ili 17 godina video sam u novinama njegovu sliku. Tada nisam mogao da verujem da čovek, i to naš – ne tamo neki Amerikanac, može tako da izgleda, po meni perfekcija fizičkog postojanja. Za mene je to bilo otkrovenje, kao kada sam čitao Aristotela, Kanta, Ničea… Napisao sam mu pismo i on mi je ne samo odgovorio već i poslao neke časopise od kojih nisam mogao da se odvojim. Nisam mogao da verujem da ljudi mogu „tako da izgledaju”. Ali moj motiv za bavljenje ovim sportom nikada nije bio da budem najveći i najači već način kako neko može da to savršenstvo postigne sa svojim telom a ne da ja budem „najveći biceps u selu ili najjači frajar u gradu”, ističe on svoj jedinstven stav i među bilderima i među filozofima.

Počinje da izučava fiziologiju, anatomiju, pravilne načine ishrane, biomehaniku, biohemiju… da bi postepeno, obrazujući se u i tom pravcu uspeo da se približim nekim svojim estetskim idealima i čak i „sebe ugradi” u taj neki sopstveni „estetski san”.

U njegovom slučaju sve to je „pokrenuto” filozofijom.

– Po Aristotelu estetika (uz politiku) je deo etike, podseća Jocić koji je predano nastavio sa fizičkim i intelektualnim usavršavanjem koji su po njemu „apsolutno nerazdvojni”, i dan danas radi „paralelno oba” sa istim zanosom i istom motivacijom.

Od 1985. godine (premijerno u Srebrenici) počinje njegova aktivna takmičarska karijera, ovenčana sa preko 40 titula domaćih (dugogodišnji reprezentativac SFRJ) prvak Jugoslavije, mister Srbije, Hrvatske… i međunarodnih. Maksimalno se angažovao na promociji ovog sporta, tada u začecima kod nas, izučavao i učio od majstora iz Francuske, Engleske… bugarskih dizača tegova – olimpijskih pobednika… Pisao članke i prevodio tekstove za stručne časopise „Fleks” i „Karate bilder”… U to vreme objavljuje i dve knjige iz te oblasti, snima video i audio kasete sa upustvima za pravilno vežbanje.

Takmičenja su se nizala do 1992. na ovim prostorima a potom nastavila u Britaniji i svetu…

– Ona su bila neverovatno iskustvo. Proputovao sam svet, upoznavao ne samo ljude već i druge kulture, stekao mnogo prijatelja, seća se on.

Istovremeno završava fakultet 1989. godine, ima teretanu u Skoplju a otvara i prvu teretanu u Kragujevcu. Diplomirao je sa tezom „Fenomen volje kod Šopenhauera i Ničea”, kod čuveng profesora Ferida Muhića.

– Za mene on je bio i ostao mnogo više od profesora i dan danas smo odlični prijatelji. Profesor Muhić je izuzetan um i jedan od najvećih filozofa današnjice, kaže Nebojša.

Bio je student generacije sa prosekom 9,85 i ponuđeno mu je mesto asistenta ali…

– Uslovili su me da postanem član partije. Ne da sam imao ja imao nešto protiv nego me to uopšte nije zanimalo. Takođe ne volim i ne pristajem na bilo kakva uslovljavanja, sumira Jocić svoju „univeritetsku karijeru” koja je okončana i pre nego što je počela.

Pionir na polju personalnog treninga

Vodio je posao sa teretanama, proširio ga na prodaju i nabavku mašina za vežbanje, sportske opreme, proteina… Kao gost često je boravio u Zagrebu, kao promoter i višestruki prvak države, imao je ideju da posoa sa teretanama započne i tamo.

– Počele su devedesete i „došlo vreme da se rastajemo”, duhovito pojašnjava to verem naš sagvornik.

Ekomija počinje da odumire i on pre skoro tri decenije odlazi za London u kome je već preko bodibildinga poznavo puno ljudi i od 1993. godine se nastavlja njegova takmičarska priča na „Ostrvu”.

– Konkurencija je bila izuzetno jaka jer su britanska prvenstva kao svetska. Došao sam do momenat kada sam morao da odlučim i presečem, stavim na kocku da li da se isključivo posvetim samo takmičenjima i eventualno odem za Ameriku. Bila bi to riskantna odluka i ne bi mi (pre)ostalo veremena za bilo šta drugo, procenio je Jocić.

U to vreme bio je pionir u poslu personalnog trenera, prvi u Londonu koji je podigao to zanimanje na viši nivo (dok su mu se smejali čak i ljudi iz same struke govoreći da tako nešto „postoji samo u Holivudu”) a danas spisak njegovih klijenata izgleda impresivan jer je trenirao sportske zvezde kao što su: Jan Rajt, Mark Bosnić, Džo Kol, Džonatan Ris Majers, Lenoks Luis, Dvejn Čejmbers… i čitavu plejadu britanskih profesionalnih boksera, rvača, MMA boraca i maratonaca.

Radio je mnogo, a kada mu se proširila porodica: ćerka Nikol (1997. godine) i sin Miloš (2000.) radio je danaonoćno. Usavršavajući se na tom polju 2005. godine upisao je i diplomirao u Engleskoj na fakultetu za kliničke nutricioniste. U međuvremenu je objavio i sedam knjiga (štampanih i elektronskih izdanja): „Optimalna ishrana” (većina prevedena i kod nas), „Trenig snage”, „Gubljenje masti”, „Trening za celo telo”, „Trening za noge i ruke”, „Promena načina života”… i godinama držao predavnja o ovoj temi po čitavom svetu, kao na primer u Los Anđelesu pred pet hiljada slušalaca.

Niče „otvorio” najbitnije probleme današnjice

Filozofiju „samo čita” ali se njome ne bavi aktivno.

– Konačno sa uspeo da (po)stignem da mogu da odvojim svakoga dana tri-četri sata dnevno da se ponovo aktivno bavim filozofijom, seća se Jocić. 

„Vraća” joj se i 2010. godine magistrira na odseku Političke filozofije (područje i oblast mahom britanskih i američkih filozofa) u Engleskoj sa tezom „Multikulturalizam i liberalne vrednosti”.

– Sve nas u nekim godinama života zainteresuje ta – politička filozofija, odnosno, život polisa, i pitanja kao što su: moj odnos prema državi i drugima, da li ja i kako imam udela u svemu tome, da li se slažem sa unitrašnjom ili spoljnom politikom… To je ono u „čemu živimo” svaki dan, tvrdi on.

Doktorira, takođe u Britaniji, početkom ove godine sa tezom „Svet kao estetski fenomen – Osnova Ničeove etike”.

– Doktorat nije nešto što je onako „tek reda radi” već mora da bude želja i „proziđe” iz sebe samog. Opet ja „nazad u Ničea” kao nesicrpni izvor duhovne inspiracije. Po meni najvećeg filozofa bez konkurencije, najorginalnijeg, najproblematičnijeg, najkontraverznijeg… a u isto vreme „oca” liberalizma, liberalne demokratije, femnizma, multikukturalizma, egzistencionalizma… Sva ta „vrata” je baš on „otvorio” svetu i uputio čovečanstvo na te „probleme” kao najbitnije. Niče je kao nekakav „svetionik” negde daleko u mraku prema kome mi kao leptri letimo trudeći se da spoznamo te liberalne vrednosti: slobodu, jednakost i autonomiju, smatra Nebojša Jocić.

Takođe, ostvaruje i svoju višegodišnja želja i prošle godine, osniva svoju filozofsku grupu „Filozofija je važna – Ujedinjeno Kraljevstvo” („Philosophy Matters U.K.”) koja od njegovog prvog predavanja u avgustu prošle godine okuplja po nekoliko stotina ljudi. Predavanja drži svakog meseca a gostuje kao predavač i u drugim filozofskim grupama po Londonu od kojih su neke sa vekovnom tradicijom poput „Aristotelovo društvo za sistematski studij filozofije” („The Aristotelian Society & the Mind Association”) osnovanog još davne 1880. godine i koje broji preko deset hiljada članova. Kao nekada u oblasti personalnog treninga danas je pionir u Evropi u oblasti „filozofskog konsaltinga” koji za sada postoji samo u SAD.

U Kragujevcu je prvo svoje predavanje održao krajem 2019. godine u Klubu kluture „Artium” a potom na istom mestu još jedno u februaru ove baš pred početak pandemije.

Ovog meseca ponovo je u SKC-u održao dva predavanja posećena i zapažena uprkos pandemiji, maskama, izolacijama, protestima…

– Diskusije su posle predavnja bile sjajne, zadovoljan je Jocić kome to i jeste koncept da se posle njegovog uvodnog dela razvije što veća, šira i plodonosnija diskusija i debata.

Ne krije da mu je želja da narod što više zainteresuje za ono što se izvorno zove „ljubav prema mudrosti”, podsećajući na Kantovo učenje da nam: „Nauka pomaže da organizujemo znanje a da nam mudrost pomaže da organizujemo život”.

U subotu, 25. jula vraća se u London, posle tačno dva meseca Kragujevcu ali planira ne samo da nastavi sa predavanjima već i da ih izdigne na još viši novo. U planu ima i predavanja u Beogradu, Novom Sadu, Nišu… u opticaju je i Zagreb kao i serija predavanja po Skandinaviji. Doviđenja do sledećeg Jocićevog filozofskog iznenađenja.