Dušan Ostojić (22) iz Kragujevca boluje od naslednog i idiopatskog oboljenje živaca i za njegovo lečenje i oporavak u inostranstvu neophodno je 230.000 evra.
Od pre desetak dana taj neizvesni i mučni put je za barem 30 kilometara bliži. Naime to je razdaljina od Rače do Kragujevca koju su želeći da skrenu pažnju na Dušanove zdravstvene tegobe i promovišu sakupljanje novca za njegovo lečenje istrčala sedmorica „humanih trkača“ iz Jagodine i Kragujevca.
Čitavu akciju ovog, kako sami učesnici kažu „humanitarnog treninga“ pokrenula je Jelena Rašković, Kragujevčanka koja trenutno živi u Vrbasu i koja je poznata po organizovanju sličnih trka poput one kada se za lečenje male Minje sakupljalo 2,5 miliona evra.
Na stazu dugu 30 kilometara „odazvalo“ se sedmoro učesnika: braća blizanci Nemanja i Nikola Milošević iz Jagodine (osvedočeni humanitarci) i profesionalni maratonci i polumaratonci i Kragujevčani Dejan Petrović, Nemanja Tanasković, Ivica Radivojević, Branimir Pešić i Milan Simić.
Novac za kupovinu i štampanje majica sa apelom za Dušanovo lečenje i brojevima za SMS poruke na kojima mu se može pomoći (sa sajta „Budi human“) obezbedili su advokati Nemanja Janićijević i Aleksandar Stevanović iz Kragujevca.
– Ovo nije bila trka jer cilj nije da se mi trkamo i neko pobedi već je smisao ove akcije da što više ljudi čuje za Dušanovu bolest i uključi se u prikupljanje novca za njegovo lečenje – kaže Branimir Pešić, jedan od sedmorice „humanih trkača“ i učesnika akcije.
On, kao rekreativac, već četiri godine učestvuje i sličnim akcijama i ističe kao najsvetliji primer braću Milošević iz Jagodine, koji obavezno učestvuju u ovakvim humanitarnim manifestacijama.
– Oni na svakoj akciji guraju u kolicima druga koji je oboleo od cerebralne paralize i tako zajedno sa njim ulaze u cilj i završavaju svaki maraton i polumaraton, naglašava on.
Njega lično na ovu trku za Dušana dodatno je motivisala baš jedna rečenica Nemanje Miloševića.
– Trebalo je organizovati i uklopiti termin koji bi odgovarao svim učesnicima. Neko je mogao u subotu a neko u nedelju, jednima je odgovaralo ujutru a drugima uveče. Dogovoreno je da trčimo u nedelju u tri po podne, a tog dana temperatura je bila 30 stepeni, a asfalta (što nije zanemarljivo prilikom ovakvih poduhvata) preko 35 Celzijusa. Nemanja je presekao jednom rečenicom: „Kada može Dušan svaki dan da trpi bolove i neizvesnost – da li će uopšte da preživi i kakav je život sa takvom bolešću… Pa, možemo svi mi da izdržimo i istrčimo ta tri sata.“ I nikakva dilema više nije postojala – prenosi nam Branimir.
Inače njih dvojica Nemanja i Nikola su da bi još više u okviru ove akcije skrenuli pažnju na prikupljanje sredstava za Dušanovo lečenje istrčali još dodatnih 50 kilometara od svoje Jagodine do Rače Kragujevačke pre početka same akcije.
Nedavno su takođe trčali humanitarni maraton od 107 kilometara na relaciji Jagodina Niš, koji je održan u spomen pokojnom niškom doktoru Miodragu Laziću, preminulom od posedica kovida u aprilu prošle godine.
– Sunce je bilo jako. Dan je bio vreo. Jedan od njih tokom trčanja od Rače ka Kragujevcu imao je problem sa potencijalnom sunčanicom. Kada smo mu predložili da odustane i sedne u kola, lakonski je odgovorio: „Ili do crte ili pored puta!“, tolika je posvećenost braće Milošević humanitarnim ciljevima – priča naš sagovornik.
Baš tu rutu, tih 30 kilometara od varošice Rača do kragujevačkog stadiona „Čika Dača“ odabrali su ciljano jer je poprilična a ipak nije preterana i „dostupna je“ i rekreativcima, jer većina učesnika trčanja za Dušanovo lečenje nisu profesionalci a imalo je i njih i u „ozbiljnijem“ životnom dobu.
Naravno pored samih učesnika tu je bila i njihova logistika na drumu u kolima sa „okrepom“ kako se kaže prilikom ovakvih poduhvata.
Čitava akcija trajala je oko četiri sata jer kako Branimir ponavlja cilj nije pobeda već animiranje javnosti. On je nedavno učestvovao u sličnoj akciji trčanja za malog Gavrila Đurđevića kada je istu relaciju (samo u obrnutom smeru) prevalio za dva sata i 20 minuta. Svojim trčanjem animirali su medije, društvene mreže, javnost…
– Svako od nas poslao je koliko je ko mogao SMS poruka za Dušanovo lečenje, potom je svako iz ove grupe poslao poruku na po 20 adresa sa molbom da ih svako ko ih dobije pošalje na po još 20 i da se na taj način proširi priča i promoviše ackcija za Dušanov oporavak. Objašnjavam ljudima koji po Fejsu lajkuju ovakve stvari da meni lajk ne znači ništa a njemu SMS mnogo – objašnjava on.
Po završetku akcije učesnicima se preko njenog inicijatora Jelene Rašković zahvalila porodica Ostojić. Ali, ova ekipa humanih trkača se na tome ne zaustavlja. Planiraju sledeću akciju sličnog tipa.
Trka će biti realizovana od podnožja Adžinih livada u okolini Kragujevca (početak Gledićkih planina) pa do Manastira Svetog Dimitrija (ktitora Tomislava Nikolića) u Bajčetini. Relacija, na prvi pogled „samo“ 12 kilometara izuzetno teška zbog velikog uspona, što je automatski smešta u kategoriju ekstremnih trka. Datum još nije određen (do tada će se pobrinuti za podršku grada i blagoslov crkve), verovatno na jesen ali se već zna da će imati humanitarni karakter.
Za kraj Branimir Pešić je skeptičan da će se i do tada sakupiti sredstva za Dušanovo lečenje (vidi antrfile) a ako bude ono što naš narod kaže „daj Bože“, lako će se pomoć nameniti za nekog drugog kome je već potrebna jer se kod nas ljudi leče mahom ovakvim akcijama i SMS porukama.
Matične ćelije zadnja nada
Dušan Ostojić je rođen 16. maja 1999. godine u Kragujevcu kao zdravo dete. Po podacima sa sajta „Budi human“ sa osam meseci starosti, doživeo je febrilne konvulzije „dečji fras“ (najčešći neurološki poremećaj u ranom detinjstvu uzrokovan visokom temperaturom) i od tada kreću njegovi zdravstveni problemi.
Neurološki poremećaj koji Dušan ima uzrok je nepravilnog razvoja mišića, spuštanje stopala, deformaciju kostiju, pojave nevoljnih pokreta, nestabilan hod, nepravilan rad srca, otežan govor, loši refleksi, izrazito slaba koncentracija i memorija. Dušanovo lečenje svih ovih godina se svelo na fizikalne terapije i banjsko lečenje, što nije bilo dovoljno. Zadnja nada da bi se zaustavila progresija bolesti je transplantacija matičnim ćelijama koja se radi u inostranstvu. Dušanu su sredstva potrebna za specijalističke preglede, transplantaciju matičnim ćelijama, rehabilitaciju, fizikalne tretmane, banjsko lečenje, ortopedska pomagala, troškove apoteke kao i za putne troškove i smeštaj.
Novac za njegovo lečenje prikuplja se već duže vreme. Po gradu su kutije za pomoć sa njegovim likom, organizovano je više akcija poput ove a pre neki dan je kragujevački „Abrašević“ za pomoć Dušanu organizovao humanitarni koncert na Zlatiboru.
Međutim po podacima sa sajta u ovom trenutku od 230.000 evra neophodnih za njegovo lečenje sakupljeno je tek nešto malo više od trećine novca, 35 posto.
https://www.danas.rs/drustvo/za-lecenje-od-race-do-cika-dace/