Kragujevčani počinju sa reciklažom baterija i sijalica

Potrošene baterije i sijalice u Kragujevcu više ne moraju da završavaju u komunalnom otpadu, jer će posude za sakupljanje ovog opasnog otpada od danas biti dostupne na čak sedam lokacija u gradu, najavljeno je na konferenciji povodom početka realizacije projekta „Povećanje stope reciklaža baterija i sijalica“.

Inicijativu su u saradnji sa Gradskom upravom Kragujevca, pokrenuli NALED i partneri iz reciklažne industrije, uz finansijsku podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, kako bi se sprečilo dalje širenje opasnih materija na deponijama i zagađivanje zemljišta i voda.

Govoreći o značaju projekta za grad Kragujevac, Stefan Nikezić, član Gradskog veća za unapređenje i zaštitu životne sredine Grada Kragujevca je naglasio da je gradskim vlastima očuvanje životne sredine među najvišim prioritetima.

„Kragujevac je među prvim opštinama u Srbiji dobio 150 kontejnera za odlaganje staklene ambalaže u okviru projekta ‘Upravljanje staklenom ambalažom’. Danas, krećemo u odlučnu inicijativu da smanjimo i količinu opasnog otpada i omogućimo građanima efikasan i lak metod kojim mogu da recikliraju istrošene baterije i sijalice. Pozivam sve građane da odgovorno recikliraju”, izjavio je Stefan Nikezić.

On je dodao da građani mogu da pronađu posude u zgradi Gradske uprave, na Upravnom mestu Stanovo, u JKP „Vodovod i kanalizacija“ i na naplatnim mestima JSP „Kragujevac“ u naseljima Pivara, Aerodrom, Erdoglija i Dom samoupravljača.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji se godišnje reciklira između 70 i 100 tona sijalica, što je manje od 10% ukupne količine uvezenih sijalica. Kada su u pitanju baterije, procena je da svaki građanin godišnje iskoristi kilogram baterija, dok je prošle godine na reciklažu u Nemačku izvezeno tek malo više od 17 tona otpadnih baterija.

„Jedan od glavnih ciljeva projekta jeste da se poveća količina sakupljenih baterija i sijalica za 20% i na bazi prikupljenih informacija planira dalji razvoj sakupljačke mreže za ove tokove otpada, uz obezbeđivanje podsticajnih sredstava za izvoz baterija na dalji tretman i reciklažu. . Postrojenja za reciklažu baterija su neisplativa za mala tržišta, zbog čega moramo nastaviti da radimo na izvozu ovog otpada, ali s obzirom na njegovu cenu, bez određene državne pomoći, najverovatnije je da će i on dalje u najvećoj meri završavati na obližnjim deponijama“, izjavila je Sanja Knežević Mitrović, koordinatorka za regulatornu reformu u NALED-u.

Sanela Veljkovski Mandić, menadžerka projekata u GIZ-u, istakla je da se program sprovodi u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom develoPPP, a koji finansira Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj. „Ovakvi projekti daju značajan doprinos naporima Srbije da svoje razvojne politike uskladi sa zahtevima za pridruživanje EU, naročito nakon otvaranja poslednjeg klastera, u kome se nalazi i ključno Poglavlje 27“, izjavila je Sanela Veljkovski.

Nikola Egić, direktor reciklažnog centra „Božić i sinovi“ navodi da u Srbiji ne postoji dovoljno razvijen sistem sakupljanja sijalica, uprkos činjenici da postoji reciklažni centar. „Pregorele sijalice i dalje završavaju u kantama sa komunalnim otpadom, a potom i na deponijama, gde je šansa da ugroze lokalnu floru i faunu izuzetno visoka. Toksične materije iz sijalica mogu lako da pronađu put i do lanca ishrane, čime se dovodi u opasnost i zdravlje naših građana. Ovaj projekat nam daje način da sprečimo zagađenje naše prirode“, izjavio je Nikola Egić.

Marija Pivnevi, direktorka kompanije „E-reciklaža Beograd“, osvrnula se na priliku koju ovaj projekat pruža Srbiji da unapredi sakupljačku mrežu za baterije. „Danas zajedno činimo veliki korak ka proširivanju sakupljačke mreže za baterije u Srbiji, koja je trenutno gotovo nepostojeća. Spremni smo da doprinesemo razvoju te mreže kroz postavljanje kontejnera, edukaciju i podizanje svesti o opasnom otpadu. Pozdravljam inicijativu Kragujevca da se na jedan progresivan način bavi podizanjem stope reciklaže baterija, kao i informisanjem građana“, izjavila je Marija Pivnevi.