Kragujevčani na letovanju u Neumu – „Avantura” koja se isplatila

Zbog pandemije korone u trenutku kada su tadicionalne turističke destinacije na kojima naši ljudi vole da letuju mahom „nedostupne” iskrsla je nova mogućnost za odlazak na more – bosansko primorje i Neum. Jedna od prvih, pa, može se reći pionira primorskog turizma u Bosni je naša sagovornica, Kragujevčanka Slađana Vlajović, doktorka u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć koja je sa porodicom provela letovanje na ovoj kod nas, do skora potpuno „zapostvaljenoj” (može se reći – nepoznatoj) lokaciji.  

Ona se početkom avgusta vratila sa letovanja u bosanskom Neumu i puna je pozitivnih utisaka koje je „podelila” sa čitaocima „Glasa Šumadije”.

• Odluku da letujemo tamo doneli smo porodično i u dogovoru sa porodicom suprugovog brata. Otišli smo svi zajedno, jer je to bilo jedino mesto gde smo ovog leta uopšte „vidimo more i slanu vodu”, (za)počinje priču Slađana „priznajući” da ih je na taj put ohrabrila činjenica da je granica sa Bosnom bila potpuno otvorena i da u ulazak u ovu zemlji nije bio neophodan test za korna virus niti bilo kakve druge „tehnikalije” (poput karantina i slično…).

• Prolaz je bio slobodan. Na bukingu je mogao da se (pro)nađe smeštaj i rezerviše. Obzirom da smo se za letovanje u Neumu, bukvalno odlučili što se kaže „danas za sutra” pronašli smo dva slobodna, dostupna smeštaja koja su još bila „u ponudi” jer su već prošlog meseca gotovo svi tamošnji kapaciteti bili popunjeni i rasprodati što je dokaza koliko je letovanje danas tamo aktuelno, kaže ona.

I zaista, što se tiče samog puta nije bilo nikakvih problema.

• Potpuno je bezbedno, u svakom smislu. U pitanju je regija koja je višenacionalna sama po sebi pa i povodom tog „pitanja” nema nikavih problema, tvrdi naša sagovornica dodajući da su njihova iskustva sa ovog porodičnog letovanja „zaista fenomenalna” i da su iskreno oduševljeni tamošnjim gostoprimstvom jer gde god da su svratli svuda je bilo „sve super”.

Oni su u Neumu proveli devet noći (od 23. jula do 1. avgusta). Kada su Vlajovići (raz)gledali ponude na internetu u ponudi je bio hotel „Zenit” u kome su cene (na bazi polupansiona) bile za naše uslove zaista pristupačne ali su se ipak (posle pregledanih foruma na kojima su pisalji ljudi koji su već letovali u Neumi) opredelili za apartmane u privatnom smeštaju.

• Svi komentari koje smo pročitali hvalili su ne samo gostoljubivost domaćina već i sređenost njihovih objekata a i higijena nam je bila visoki prioritet obzirom da na „koronu ipak nismo zaboravljali”. Pošto smo sa sobom vodili i decu to nam je bilo zaista veoma važno. Zbog toga smo iznajmili apartmane u objektima čiji vlasnici imaju ne samo smeštaj već i svoje restorane i privatne plaže što nam je izgledalo bezbednije, objašnjava ona uz „dodatak” da su domaćini iznajmljivali i ležaljke za plažu i suncobrane tako da su potpun konfor (ali i bezbednosno-epidemilološka situacija) „totalno zaokruženi”.

Pravo mesto za odmor i opuštanje

• Tokom dana na plaži koja je privatna nismo bili u gužvi. Takođe, tamošnja obala je veoma razuđena pa i nije moguće da se okupi (pre)velika masa ljudi na jednom mestu ili plaži. Ova rivijera je zbog konfiguracije terena „razbijena” na mnoštvo malih kejova, ploča koje uranjaju u more, pontova… tako da si mahom na njima sam, „isturen” u more sa svojom ležaljkom, objašnjava nam Slađana „priznajući” da su po našim, ovdašnjim preporukama sa sobom poneli asepsol i svakog jutra prskali i dezinfikovali ležaljke (čisto, eto – onako) iako su tih deset dana na tom mestu boravili samo oni njih šestoro bez okruženja drugih ljudi. Dakle, mogli su da se potpuno opuste bez ikakvog izlaganja gužvama i potencijalnim opasnostima od infekcije.

Što se cena tiče po njenim rečima zakup trokrevetnog apartmana za devet noćenja izneo ih je nešto više od 500 evra. Pak cena hrane i pića Slađana „raportira iz prve ruke” da su u Neumu kao kod nas, čak i jeftinije.

• Postoji veliki broj restorana, pekara i njihovih tradicionalnih prodavnica pita i tradicionalnih bosanskih specijaliteta tako da za ishranu i uživanje u tamošnjoj gastronomiji nije bilo nikakvih problema, što je po njenim rečima doprinelo da se „krajnje opušteno letuje”.

Cenovnik letovanja u Neumu bi po njenom izveštaju izgledao ovako: iznajmljivanje ležaljke dva i po evra, piće u kafiću i restoranu do evro – evro i po (do dve KM – konvertibilne bosanske marke), obrok u restoranu do pet evra.

• Ništa nije preskupo, ono „papreno” i „turistički”. Konkretno ručak u restoranu za nas šestoro iznosio je oko dvadesetak evra, navodi naša sagovornica.

Ipak, bili su skeptični kada se pojavila mogućnost ovog i ovakvog letovanja.

• Prvo, uopšte na Jadranskom primorju nismo bili baš dugo a, konkretno o ovom mestu u Bosni nismo znala ama baš ništa. Dok smo se spremali na „tjubu” smo videli jednu reportažu koju su nedavno snimili njihovi turistički radnici i u kojoj su opisivali grad, njegovu okolinu i potencijale za letovanje. To je jedino sa čime smo se „upoznali” u vezi Neuma pre polaska. Otišli smo što naš narod kaže „na blef”, iskrena je Slađana Vlajović.

Kada su stigli tamo iznenadilo ih je što je voda izuzetno čista a poslužilo ih je i vreme da svih deset dana uživaju u letovanju.

• Jako je čisto što je prvi ali ne malo važan utisak. Same plaže su kamenite i možda nisu baš za malu decu koja traže pesak kao zabavu i pristup u more na taj način jer nema klasičnog plićaka već odmah „ide” duboka voda, što po njoj nije nikakav problem za nešto starije klince ili one koji su već plivači.

Iz video-internet pregleda pre polaska na ovo „avanturističko” letovanje u sećanju joj je ostalo samo impresivno šetalište u Neumu.

• Zaista je u pitanju veliko šetalište, najveće u tom delu primorja uz samu obalu dugačko šest kilometara. Bilo je veoma prijatno svake večeri se (pro)šetati njime. Duž same trase ima delova sa (pre)punim kafićima i restoranima, terasama i baštama sa muzikom i gužvama kao u svakom turističkom mestu ali do samog pojedinca je da izabere da li će da „učestvuje” u svemu tome ili ne, ne zaboravlja naša sagovrnica kao iskusna zdravstvena radnica da podseti na obaveznu socijalnu distancu i tokom provoda na letovanju.

Iznenadilo ih je da je kada su stigli u Neum koliko je ljudi već bilo tamo na letovanju.

• Očigledno je da to nije urađeno samo za ovu godinu kada su druge popularne turističke destinacije nedostupne (ili bar teško dostupne) jer po kapacitetima i turstičkim objektima kojima raspolažu i kako su sređeni, vidi se da imaju gužvu svake sezone. To su nam potvrdili i meštani i domaćini sa kojima smo razgovarali. Ima puno i privatnog i hotelskog smeštaja ali su trenutno svi kapciteti popunjeni, tvrdi naša sagovornica čiji je savet da pre polaska ipak izvršite rezervacije preko bukinga na netu.

Što se tiče zabave, kao i svuda ima mesta, barova i bašti sa laganom muzikicom, igrališta za decu ali im to s obzirom na pandemijske okolnosti nije toliko bilo „atraktivno”.

• Samo mesto je u brdu, na planinskoj strani gde baš i nije moguće šetati gore-dole. Nema nekih velikih tržnih centara i nekog naročitog šopinga kao ni akva parkova i sličnih „ponuda”. Znači, klasično primorsko turističko mesto koje je baš za odmor i opuštanje. Za mir i svoju dušu, tvrdi Slađana Vlajović.

Kada su oni stigli u Neum već je bila gužva, mahom turista iz Bosne a onda je počela navala ljudi i iz Srbije.

• Iz dana u dan smo viđali sve više naših registracija i naših ljudi, priseća se ona.

Atraktivne i druge destinacije

Tokom odmora interesovalo ih je i da li ima još nekih zanimljivih, turističkih destinacija da se vidi i obiđe u okolini. I, bilo je.

• Na 30 kilometara od Neuma je prelep vodopad Kravica, po mnogima najlepše mesto u BiH, visok 25 metara sa predivnim jezerom u podnožju. Nalazi se na reci Trebižat koja je pogodna i poznata po splavarenju i vožnji kanua i kajaka. Pošto smo bili sa decom nismo se opredelili za ekstremne sportove i avanturističke polovidbe već smo uživali u zaista neverovatnim prizorima netaknute prirode, prepričava naša sagovornica ne zaboravljajući da doda da je na vodopadu Kravica snimljen nekadašnji omladinski hit film „Orlovi rano lete”.

• Što se tiče letovanja u Neumu, naša porodična iskustva su fenomenalna i preporučila bih ovakav odmor zaista svima, naročito onim porodičnim ljudima koji zaista žele da se odmore i koji su željni onog letovanja „da odmore dušu”.

Po njoj to je retka prilika da se i ovako leto obeleženo koronom ipak provede na moru.

• Da nije bila ovakva epidemiološka situacija pošteno da li bi i nama ikada palo na pamet da provedemo odmor i letujemo na ovakvoj destinaciji, ali jesmo i posrećilo nam se. Ja sam lično ljubitelj, kada su godišnji odmori u pitanju, stalnog istraživanja nekih novih destinacija i ovog puta se to isplatilo i ispalo je baš dobro, iskrena je naša sagovornica.

Imali su čak i dve posete prijatelja, a za drugu je vezana anegdota (pa, gde ima letovanje bez anegdota) koja svedoči da su naši Kragujevčani Vlajovići ispali ne samo pioniri neumskog turizam u nas već i u samoj Bosni i promovisali ga Bosancima u sopstvenoj zemlji.

• Prvo su nas obišli prijatelji koji su bili u Trebinju u akva parku pa su „skoknuli” do nas na dva dana i iskreno se oduševili. Posle njih došli su nam drugi prijatelji iz Sarajeva da iskoristimo ovu priliku da se vidimo i sa njima. Oni su Bosanci iz Sarajeva koji nikada do tada nisu letovali u Neumu. Zanimljivo je da one noći kada smo „prelomili” odluku da li da idemo u Neum ili ne, pozvali smo ih telefonom i pitali i njih za mišljenje i iskustva a oni su nam odmah odgovorili: „Ma, gde tamo?!” ali ih na sreću nismo „poslušali”. A, oni sami kada su nas obišli, toliko im se svidelo da su ostali četiri dana i baš smo zajedno uživali, kroz smeh prepričava Slađana Vlajović.

U povratku sa mora su svratili do Trebinja i proveli dva dana u akvaparkovima kompleksa „Grad sunca” ali i uživali u domaćoj kafici u hladu čuvenih platana i ambijentu Starog grada gde su snimane scene iz serije „Ranjeni orao”, obilasku memorijala Jovana Dučića kao i čarima i mirisima i ukusima ponude sa čuvene trebinjske pijace.

• Bosna je jednostavno takva da je puna mesta za koja nismo znali ili nikada nismo imali vremena i ideja da ih obiđemo. Jedno od njih je Bilećko jezero koje je prelepo, prečisto i ima neverovatnu boju vode kao more sa sređenom plažom za kupače, navodi ona još jednu destinaciju do koje su „skoknuli” u povratku.

Što se puta tiče zbog planisnke konfiguracije terena u Bosni (kao i „kvaliteta” pojedinih puteva) do Neuma treba po njenoj (pr)oceni jedno osam-devet sati lagane vožnje. Ali, nešto se promenilo od odlaska do povratka sa samo malo više od desetak dana.

• U odlasku granični prelaz je bio potpuno prazan. Te noći kada smo išli ka Neumu na prelazu nije bilo apsolutno nikog. Ali, u povratku nas je sačekala suprotna slika, kilometarske kolone turista koje hrle na bosansko primorje čekale su preko dva sata da pređu granicu jer se pročulo da je letovanje u Neumu prava atrakcija. Ljudi su se izgleda očigledno „opustili”, raspitali i poput od nas odlučili i poželeli da skoknu do mora i odmore, završava priču sa letovanja Kragujevčanka Slađana Vlajović pionir i promoter neumske rivijere u srcu Šumadije.

Kako se situacija danas odvija Slađana i članovi njene porodice evidentno su bili među prvim turistima sa ovih prostora na bosanskom primorju ali definitivno do kraja sezone neće biti jedini. Daleko od toga.

Piše. Zoran Mišić

Foto: Slađana Vlajović (privatno-porodična arhiva)