Voda na jezeru u Šumaricama ispravna je za kupanje, pokazuju analize Instituta za javno zdravlje Kragujevac. I pored toga, tokom julskih dana koje su obeležile temperature od preko 35 stepeni, na jezeru se može videti svega par kupača. Čini se da je problem sa izlivanjem otpadnih voda, na koji su ekološki aktivisti i građani ukazivali prethodnih godina, rasterao posetioce, ali očigledno nije uticao na nadležne da pronađu rešenje i zaštite jedno od retkih kupališta u gradu od blizu 180.000 stanovnika.
„Kragujevačko more”, kako mnogi nazivaju jezero u Šumaricama, godinama je bilo glavno mesto za odmor i uživanje tokom letnjih dana. Vremenom običaj je postao i da đaci upravo tu proslavljaju završetak škole. Međutim, iz godine u godinu sve je manje onih koji su spremni da se u jezeru rashlade ili zaplivaju, pošto je kupanje, izgleda, postalo neki vid rizika koji na sebe preuzima svaki od nevelikog broja kupača. O tome svedoči i tabla sa natpisom „Kupanje na sopstvenu odgovornost”, koja je prošle godine, tokom čitavog leta, bila vidno istaknuta na jezeru, a na istom mestu dočekala je posetioce i ove sezone.
Međutim, krajem juna iz Instituta za javno zdravlje Kragujevac saopštili su da je voda na jezeru u Šumaricama ispravna za kupanje, što je pokazala analiza kvaliteta vode izvršena desetak dana ranije. Inače, prema ugovoru između kragujevačkog Instituta za javno zdravlje i Sportsko- privrednog društva Radnički, koje upravlja kompleksom Šumaričkog jezera, analize se vrše tokom kupališne sezone, to jest u junu, julu i avgustu, i to: fizičko-hemijska analiza jednom, a mikrobiološka analiza dva puta mesečno, na jednom mestu. Prethodni nalaz, koji datira iz avgusta 2023, takođe je ukazivao da jezero može da se koristi za kupanje i rekreaciju. Na osnovu izveštaja o ispitivanju površinskih voda i stručnog razmatranja ispitivanih mikrobioloških parametra, analizirani uzorak vode odgovarao je III, odnosno II klasi, navode u Institutu za javno zdravlje.
I dok nadležni za kontrolu ispravnosti vode ukazuju da je jezero bezbedno za kupanje, puno je Kragujevčana koji smatraju da rizik ipak postoji zbog fekalija koje se slivaju direktno u vodu, jer se kanalizaciona cev i šaht nalaze u šumi, 80 metara iza betonskog keja. Takvom stavu verovatno doprinosi i intezivna gradnja stambenih i ugostiteljskih objekata oko jezera.
Građani koje smo zatekli u šetnji komentarišu da voda nije prikladna za kupanje i napominju da su čuli navode o tome da se fekalije slivaju u jezero. Zato bi se, kažu, radije kupali u bazenu ili moru, a u ovaj deo grada dolaze samo zbog šetnje ili izleta. Pojedine sugrađanke koje su uživale u sunčanju na obali, takođe, ističu da u vodu uopšte ne ulaze.
U SPD Radnički objašnjavaju da je nalaz Instituta za javno zdravlje osnovni uslov koji određuje otvaranje kupališne sezone ili zabranu kupanja. Kažu da su zbog pritužbi građana, ali i ličnog uvida, razgovarali sa nadležnim komunalnim službama o izlivanju fekalija, te da očekuju poboljšanje uslova.
,,Naglašavamo da je nadležnost SPD Radnički vezana samo za precizno određen i ograđen deo obale jezera, a da samim jezerom upravljaju Srbijavode”.
Iz tog javnog vodoprivrednog preduzeća, pak, odgovaraju da kontrolu kvaliteta vode vrši Zavod za javno zdravlje Kragujevac i napominju da predmetno jezero nema funkciju vodosnabdevanja, te nisu određene zone sanitarne zaštite.
Kada je reč o spasiocima na jezeru, čije bi prisustvo trebalo da bude neizostavno kada ima kupača, za to je nadležan ,,Radnički”.
Ukoliko je voda ispravna i plaža otvorena tokom letnje kupališne sezone, angažovan je adekvatan broj spasilaca, srazmerno površini ograđenog prostora kupališta, koja je međusobno povezanim bovama odvojena od ostatka vodene površine. Kada analize pokažu da voda nije pogodna za kupanje, jasno se naznači da plaža ne radi, i organizuje se dežurstvo angažovanjem jednog, najviše dva spasioca, navode u SDP ,,Radnički”.
Da najveći pretnju po kvalitet vode u Šumaričkom jezeru predstavlja ulivanje otpadnih voda kroz Sušički i nekoliko potoka otpadnih voda koje u jezero dospevaju zbog zapušenih kolektora ili nelegalnih priključaka na kanalizaciju, godinama unazad upozorava udruženje Ekomar. Ekološki aktivisti koji su od 2015. posvećeni zaštiti životne sredine u Kragujevcu, često su ukazivali na stanje Šumaričkog jezera i predlagali konkretne mere da se nekada omiljeno kupalište Kragujevčana sačuva i unapredi.
,,Ovaj problem je aktuelan od 2019. godine, a možda i duže. Mi smo kao udruženje, a činila su to i druga udruženja i građani, više puta prijavljivali ovaj problem, ali do danas nije rešen. Ukoliko bi se ovaj problem rešio, jezero praktično ne bi imalo nikakvih značajnih zagađivača,” napominju iz Ekomara.
Dodaju još i to da zbog dotoka otpadnih voda i organskih materija, povremeno dolazi do cvetanja cijanobakterija.
,,Monitoring jezera vrši Institut za javno zdravlje samo u toku letenje sezone, rade mikrobiološke i fizičko-hemijske parametre dok se analiza cijanobakterija ne radi”, kažu u ovom udruženju.
U njihovom ,,Izveštaju o biološkoj analizi fitoplanktona akumulacije Šumarice i oceni ekološkog potencijala akumulacije”, kao jedan od najznačajnijih faktora ugrožavanja navedene su već spomenute otpadne vode koje se Sušičkim potokom ulivaju u akumulaciju. “Uzvodno uz potok je naselje sa delimično regulisanom kanalizacionom mrežom. Na delu kanalizacione mreže u neposrednoj blizini jezera je kolektor, koji često nije u funkciji. Naročito je to izraženo posle velikih kiša”, piše u izveštaju.
Pored toga navedeno je i da se na levoj obali, na kojoj je veliki broj ribolovaca, uočava povećana količina komunalnog otpada, kao i da ribolovci i turisti ubacuju veliku količinu hrane za ribe i ptice (patke) u jezero. Faktori koji ugrožavaju kvalitet vode su i neadekvatno rešena kanalizacija u individualnim domaćinstvima i ugostiteljskim objekatima u neposrednoj blizini akumulacije, potoci u koje se uliva kanalizaciona voda, ali i nekontrolisana seča šume na levoj i desnoj obali koja može da pospeši eroziju zemljišta i zamuljivanje akumulacije.
Bilo kako bilo, čini se da je puno toga na odluci pojedinaca, i to ne samo u vezi sa kupanjem u jezeru, već i stavovima koje se tiču brige o prirodi i rešenosti da učestvuju u važnim pitanjima za njihovu sredinu. Naravno, presudna je odluka nadležnih da pristupe rešavanju problema koji ugrožavaju Šumaričko jezero i tako omoguće da ono ponovo postane ,,Kragujevačko more”.
Autorka: Sandra Solujić
Tekst je nastao kao deo aktivnosti koje Res Publika sprovodi u okviru inicijative Media Hub Kragujevac, koju podržava Ambasada Kraljevine Holandije kroz program Matra.