Kragujevac šezdesetih godina već ima razvijenu automobilsku industriju. Raste, naglo se razvija. Nešto slično događalo se i u drugim gradovima tadašnje Jugoslavije. U takvim okolnistima nastaje potreba i za ustanovom koja će urbanistički oblikovati razvoj grada.
Urbanizam Kragujevac danas obeležava 60 godina postojanja, što je povod za razgovor sa dugogodišnjim direktorom te firme, koja se u njegovo vreme zvala Direkcija za urbanizam – Veroljubom Trifunovićem.
Trifunović podseća na vreme osnivanja, najpre Zavoda za urbanizam:
- Neki odgovorni i mudri ljudi zaključili su da im treba institucija koja će brinuti o razvoju grada. Znači, zaključili su da je to potrebno gradu, da će se grad razvijati na duge staze. I zato je osnovan Zavod za urbanizam. Pamtim da je tada predsednik opštine Kragujevca bio Blagoje Kojadinović, predsednik sreza Velja Marković, i prvi predsednik Upravnog odbora Milan Đoković, jedan od retkih legendarnih gradonačelnika Kragujevca. Oni su bili neki inicijatori, pa je kasnije osnovana ta institucija.
Zavod počinje sa radom 1. aprila 1962. godine, sa glavnim zadatkom da radi na razradi Generalnog urbanističkog plana Kragujevca, da proučava urbanističke probleme grada i ostalih naseljenih mesta u okruženju i da predlaže osnivaču njihovo praktično rešavanje izradom studija, analiza, planova, programa i drugih elaborata.
I nakon 60 godina, ovaj Zavod za urbanizam i dalje postoji. Godinama je menjao ime, od Zavoda za urbanizam, preko Direkcije, i na kraju Javno preduzeće Urbanizam.
Zavod za urbanizam
Prvih deset godina, institucija je radila kao Zavod za urbanizam. Za to vreme imala je period stabilizacije, pa primanja kadrova, pa razvoja, tako da je ’70 pa nadalje već počela da preuzima poslove velikog kalibra. Do tada, za Kragujevac, urbanizam su radile beogradske institucije. A onda, ’70 godina, Zavod za urbanizam u Kragujevcu već je stasao da može samostalno da nosi takve zadatke, a umešao se i u planiranje Srbije. Tada je rađen i prvi prostorni plan Srbije, a kragujevački zavod je pokazao da svojim kadrovima može da doprinese Kragujevcu i Srbiji.
Direkcija za urbanizam i izgradnju.
- Stekla je neki ugled u gradu, republici, ali i Jugoslaviji. Opet, odgovorni i mudri ljudi ’73 odluče da osnuju direkciju, na taj način da spoje preduzeće urbanizma sa Zavodom za komunalne delatnosti, priča Trifunović.
I tako je u lepo 1973. počela sa radi institucija koja se zvala Direkcija za urbanizam i izgradnju.
- To je bila poslednja decenija Titove vladavine, kada je bilo dosta investicija u Jugoslaviju uopšte, i kada su se osnivale institucije te vrste, koje su pored crtanja planova i istraživanja razvoja grada se i direktno bavile pripremom i realizacijom velikih projekata: vodovoda, postrojenja za prečišćavanje, saobraćajnica… Znači svi gradaki programi su prolazili kroz tu instituciju.
Da je Direkcija za urbanizam i izgradnju bila korisna pokazalo je i to što su se sa početkom krize ’90 i raspadom Jugoslavije, sve institucije tog tipa raspale, dezintegrisale. Ono što je bilo integrisano sedamdesetih kada je zemlja bila u usponu, kad je došla kriza – dezintegrisalo se.
Trifunović ocenjuje da je Direkcija za urbanizam i izgradnju uspela u tom periodu da opravda postojanjd i čak gradi neke velike objekte i planira velike poteze, uprkos krizi koja je vladala u celoj zemlji.
- U to vreme, mi smo smatrali da je Generalni urbanistički plan najvažniji planerski akt u gradu, i trudili se da Kragujevac uvek ima aktuelni generalni plan. Generalni urbanistički plan se donosi za period od nekoliko decenija, 30 do 50 godina, ali ne može se predvideti budućnost, promene dolaze stalno, i mi smo uspevali da svakih nekoliko godina renoviramo taj plan, tako da je Kragujevac imao Generalni plan u skladu sa svojim problemima i šansama.
Kada je 1.aprila 1962. godine osnovan Zavod za urbanizam, Kragujevac je imao oko 60.000 stanovnika. U periodu osnivanja, u grad je došlo preko 100.000 stanovnika.
- Kada smo počeli da radimo jedan od najvećih problema bio nedostatak stambenog prostora, kaže Trifunović i dodaje da je od tada do ’91 izgrađen veliki broj stanova u gradu, što privatnim što društvenim sredstvima i Kragujevac je rešio stambeno pitanje veoma brzo.
Kragujevac je u to vreme bio poznat i po problemu vodosnadbevanja, podseća arhitekta Trifunović, ali dodaje da je u periodu rada Direkcije rešenje i to pitanje izgradnjom Moravskog sistema, nadgradnjom Grošničkog i izgradnjom Gružanskog sistema. Čak tri sistema izgradila je komunalna i urbanistička otganizacija.
- Tada smo se čak i osilili i dobili daha da prvi učestvujemo u izgradnju sistema za odvođenje i prečišćavanja otpadnih voda, pre recimo svih drugih gradova u Srbiji. To smo uradili ’90 godina u doba najveće krize, ali naravno uz veliku pomoć države, jer velikih projekata nema bez države.
U međuvremenu je osnovan je Univerzitet, pa za njega rađen prostorni plan, razvijen je Medicinski centar…
- Direkcija je kroz sve izazove istrajala, i u jednom periodu imala je 120 zaposlenih. Svi najbolji inženjeri, ekonomisti, pravnici su želeli da rade u direkciji.
Nakon 2005. dva su događaja značajna u životu Trifunovića, ali i Direkcije za urbanizam: Arhitekta odlazi u penziju a Direkcija se deli na dva preduzeća- Javno preduzeće urbanizam i Preduzeće za izgradnju.
Bespravna (divlja) gradnja
Trifunović ocenjuje da bespravna gradnja nije izum vremena današnjeg. Po njemu, najvećim delom odigrala se početkom i tokom šezdesetih, kada ljudi dolaze u Kragujevac napuštajući poljoprivredu, i počinu da rade u auto i drugim industrije Kragujevca. U tom periodu, Kragujevac je udvostručio teritoriju.
- Taj momenat ma i pozitivnu i negativnu stranu. Pozitivna je što su došli mladi ljudi u Kragujevac i grad je imao biološki potencijal za sve što je došlo posle. To je jedno bogatstvo Kragujevca koje se sad urušava odseljavanjem.
Za to vreme doseljavanja velikog broja ljudi u Kragujevac, Direkcija za urbanizam i izgradnju imala je ulogu da što pre to zatečeno stanje prokrije planovima, a ‘1970. godina direkcija je radila 500 hektara planova za naselja godišnje, u uslovima kada u drugim gradovima to nije rađeno.
- Oni su gradili svojim sredstvima, prodavajući imovinu negde gde su prethodno živeli, a naš zadatak je bio da sve to što grade dovesemo u planski red. Zato je Kragujevac poznat po toj bespravnoj gradnji. Ali ja lično mogu da vam kažem da su ta naselja postala bolja naselja u Kragujevcu – Bresnica, Stanovo, tu su kvalitetni objekti.
Urušena Tržnica
Jedna od najlepših zgrada napravljenih u Kragujevcu, Gradska Tržnica, napravljena je u periodu između dva rata, a projektovao je Georgije Kovaljevski, ruski emigrant, koji je vodio Generalni plan Beograda, a izvela je strana firma.
- Ispao je najbolji objekat te vrste u Jugoslaviji. Dobio je najbolju lokaciju, na Miloševom vencu, u centru grada uz mali park koji je bio centar Miloševe države, uz spomenik palim Šumadicnima, a zgrada Tržnice činila je da se spomenik ističe, a malo je takvih slučajeva – dobar odnos palate, spomenika i parka, objašnjava Trifunović.
- Začuđujuće je da toliko dugo ne radi, to urušavanje i prepravljanje, to nije dobro ništa. To građevinski nije komplikovana stvar, ali se u to ušlo bez smišljanja i predugo traje.
Devastirani Knežev arsenal
- Zašto je devastiran? Pa nema funkciju, kratko je rekao Trifunović.