Po drugi put kragujevački Univerzitet našao se na listi najboljih svetskih univerziteta objavljenoj u prestižnom britanskom časopisu Times Higher Education, koji se bavi temama iz oblasti visokog obrazovanja. On na listi zauzima mesto između 501. i 600, najbolje je rangiran od svih univerziteta u Srbiji, a zanimljivo je da ima lošiji rezultat u odnosu na prošlu godinu, kada se prvi put našao na toj listi između 401. i 500. mesta. Univerzitet u Beogradu je rangiran između 801. i 1.000. i zadržao je prošlogodišnju poziciju. Novosadski univerzitet je još slabije rangiran i nalazi se na 1.501. mestu. On je u odnosu na prošlu godinu spao za čak 200 mesta.
Najbolji univerzitet na svetu, prema ovoj listi, je Oksford i na vrhu je već sedmu godinu zaredom. Slede Harvard, Kembridž, Stanford, MIT….
Inače, ovom rang listom je obuhvaćeno oko 1.800 univerziteta iz 104 zemlje, a temelji se na 13 pokazatelja uspešnosti u oblasti podučavanja, istraživanja, prenosa znanja i međunarodne perspektive.
Jedan posto od Fonda za nauku
Rangiranje svetskih univerziteta, prema kome kragujevački poprilično prednjači ispred beogradskog i novosadskog, za mnoge je bilo veliko iznenađenje, ali ne i za rektora Nenada Filipovića. On je za „Kragujevačke” potvrdio da je Univerzitet i prošle godine bio rangiran i to na boljoj poziciji od sadašnje i tada je bio ispred ostalih srpskih visokoškolskih institucija, a da je 129. na listi Mladih univerziteta.
• Dobra vest je da smo rangirani na svetskoj rang listi, gde su najbolji svetski univerziteti. Prilikom ocenjivanja podaci se izračunavaju automatski i nema fingiranja, kaže Filipović uz napomenu da je Univerzitet u Kragujevcu ne samo ispred ostalih u Srbiji nego je bolje rangiran i od univerziteta u LJubljani (800 do 1.000) i Zagrebu. (1.200 do 1.500).
Ono po čemu je Univerzitet došao na ovo visoko mesto je, pre svega, citiranost u međunarodnim časopisima i od 100 poena dobijeno je čak 96. Poređenja radi, čuveni Oksford ima 99, koliko i Harvard i očigledno je, kaže Filipović, da smo po tome jako blizu vrhu. Ovo je veliki skok u odnosu na univerzitete u regionu, ali to je rezultat rada u nekoliko prethodnih godina.
• Nekoliko je naših značajnih, vrhunskih naučnika doprinelo ovom plasmanu i ovo je pokazatelj da se nauka u Kragujevcu odvija na visokom nivou. Međutim, Nacionalni fond za nauku to nije prepoznao, o čemu govori podatak da smo za četiri projekta od ukupnih sredstava dobili samo jedan procenat, što je jako malo. Sve ostalo – 98 posto otišlo je u Beograd i Novi Sad. Ukazali smo nadležnima u Fondu i Republici na to, pogotovo što smo prepoznati u svetskoj javnosti daleko više nego ovde i očekujemo da će to uzeti u obzir, kaže rektor kragujevačkog Univerziteta.
Na pitanje kako objašnjava činjenicu da je Univerzitet „pao” na ovogodišnjoj listi u odnosu na prethodnu, Filipović kaže da – ili su opali produkcija i kvalitet radova, ili smo, jednostavno, ostali na istom nivou, a prestigli su nas neki koji su bolji od nas. U svakom slučaju, mora da se nađe način da se to poboljša. Najvažnije je da se radi, da se dobijaju međunarodni projekti, nada se i nacionalni i da se punom parom nastavi sa istraživanjima.
Filipović podseća da je od njegovog dolaska na čelo Univerziteta 2018. godine uvedeno niz internih projekata, koji su nazvani Projekti za mlade, kako bi svi oni koji žele naučili kako da pišu projekte, kako da ih vode finansijski i naučno. Nedavno su odobreni projekti u pet disciplina – tehničko-tehnološkoj, prirodno-matematičkoj, medicinskoj, društvenoj-humanističkoj, a iako je predviđena i umetnost, nije bilo prijavljenih.
Uvedene su i nagrade po oblastima za najveću citiranost i broj objavljenih radova za trogodišnji period, što ima stimulativni karakter za mlade naučnike.
Tehničko-tehnološke nauke su vrlo atraktivne za studente, o čemu svedoči i povećani broj upisanih studenata na fakultete iz ovih oblasti, dok sa druge strane društveno-humanističko polje je u zaostatku u odnosu na vreme kada je bilo i po nekoliko hiljada studenata na Ekonomskom, Pravnom i Filološkom fakultetu.
• Pokušavamo da nađemo oblasti koje mogu da se kombinuju, na primer, umetnost, informacione tehnologije i inženjerstvo, medicinu i inženjerstvo. S tim u vezi bitno je da uvodimo nove programe, čak i kratke programe koji ne podležu nacionalnoj akreditaciji, završavaju se na nivou Univerziteta i posvećeni su nekoj od tema koje su atraktivne. Tako, recimo, napravili smo karatak program za testiranje softvera jer smo prepoznali potrebu tržišta za ovim profilima. Ovo radimo isključivo u saradnji sa firmama, što je, takođe, doprinelo da dobijemo značajan broj bodova na svetskoj listi u oblasti transfera znanja i saradnje sa industrijom, objašnjava rektor Filipović.
Samo nebo je granica
Kragujevački univerzitet je prema broju fakulteta najmanji od četiri državna univerziteta u Srbiji. U svom sastavu ima 12 fakulteta u šest gradova, a rektor Filipović ocenjuje da je na najnovije rangiranje uticala velika međunarodna saradnja i rad na zajedničkim projektima sa prestižnim evropskim i svetskim univerzitetima.
Dodaje da imaju uspešnu saradnju i zajedničke projekte sa univerzitetima u Bolonji, Atini, Engleskoj, Nemačkoj, Španiji, Americi. Naši studenti danas rade u vodećim svetskim laboratorijama, farmaceutskim kućama, Majkrosoft razvojnim centriima u Evropi i Americi i njihovi rezultati su u velikoj meri doprineli da se nađemo na ovoj listi.
Prema njegovim rečima, Univerzitet u Kragujevcu, u svetskim naučnim okvirima, prepoznat je naročito u oblasti biomedicinskog inženjeringa i informacionih tehnologija, upravo zahvaljujući tim međunarodnim projektima.
Da ugled Univerziteta u Kragujevcu na globalnoj sceni nije došao preko noći, potvrđuje i rangiranje na čuvenoj Šangajskoj listi, gde je godinama prisutan u oblasti matematike, i kliničke medicine, što je, između ostalog, i odraz kvalitetnog rada sa studentima.
Rezultati bi višestruko bili bolje da su Centri izvrsnosti završeni u predviđenom roku, ali i ovaj posao se privodi kraju. Očekuje se da će do kraja ove ili početkom naredne godine objekat biti završen, ali je problem oprema. U međuvremenu, došlo je do značajnog poskupljenja građevinskog materijala, pa je sav novac potrošen. U toku su pregovori sa Ministarstvom o tome da se obezbedi oprema, a i na Univerzitetu su pripremili projekte koji mogu da obezbede sredstva za opremu.
• Samo nebo je granica, kaže Filipović i dodaje da se planira uvođenje mnogo više programa na engleskom jeziku i privlačenje stranih studenata, što će podići nivo internacionalizacije. Veliki je priliv studeneta iz Ukrajine, a najveće ineteresovanje je za medicinu, zatim inženjerstvo, ekonomiju i tako dalje. Za sada jedine osnovne studije na engleskom su na farmaciji, na Fakultetu medicinskih nauka, a kreću pripreme da se isto uradi i na Fakultetu inženjerski nauka, kao i na medicini, kaže naš sagovornik.
Podsećanja radi treba navetsi da je kragujevački Univerzitet za 15 godina prešao put od afere „Indeks” i hapšenja profesora zbog prodaje ispita i diploma, do najbolje rangiranog srpskog univerziteta. Rektor Nenad Filipović poručuje da afere treba ostaviti u prošlosti i posvetiti se daljem razvoju Univerziteta, a rezultati neće izostati.
Izvor: kragujevacke.rs