- Znamo kroz istoriju koliko fabrika u našem gradu, u Kragujevcu, se ugasilo. Neko je napravio preduzeće, kupio firmu, uskratio mnogo radnika za plate, a firmu prodao, stavio pod katanac i tako duplirao novac. Mislim da država treba da poradi na tome da mala preduzeća imaju šansu za razvitak u ovoj zemlji, tako da će mladi da se potrude da svoju budućnost provedu u Srbiji.
Ovo je jedan od odgovora na pitanja koja su za Glas Šumadije svojim vršnjacima postavljali Anica Manojlović i Nikola Savić. U ovoj mini anketi učestvovali su Voin Vasojević, učenik Druge kragujevačke gimnazije, Nemanja Stanković iz Prve tehničke škole, Mihail Miljković, učenik Prve kragujevačke gimnazije, Dimitrije Radovanović (Prva kragujevačka gimnazija) i Željko Kuč, Medicinska škola „Sestre Ninković“.
O vakcini:
Voin:
- Ja jesam za vakcinu, zato što mislim da je odbijati modernu medicinu korak unazad, ali ne možemo terati ljude koji ne znaju šta ubacuju u svoje telo, da to rade. Postoji razlog zašto je narod prihvatio sve vakcine, ali ovu nije. U početku je to bio ha-ha-ha smešan kineski virus, a onda ostanite-svi-u-kućama virus, zatim su usledili izbori – „sad možete napolje“, a onda opet u kuće. Ne možemo da verujemo informacijama koje dobijamo.
Koja zemlja je najveći prijatelj Srbije?
Željko:
- Kao što vidimo, Rusija i Kina su nas podržavale u skoro svakom političkom pogledu. Protive se priznanju takozvane republike Kosovo, i uopšte kao što smo mogli videti sa pandemijom, Kina nam je poslala dosta vakcina, Rusi su takođe slali određene pomoći. A što se tiče zapada, možemo videti Češku ili druge zemlje koje takođe žele da imaju dobre odnose sa nama, ali im određene druge zapadne zemlje to ne dozvoljavaju.
Dimitrije:
- Prvo bih hteo da kažem da na tom geopolitičkom planu, ne možemo baš pričati o prijateljima i neprijateljima, već više o interesu. Nama je u interesu da smo mi u interesu Rusije i Kine. Dokle god se mi budemo okretali prema te dve države, mi ćemo napredovati, jer vidimo rast Kine i Rusije i opadanja moći NATO-a i Amerike. A prijatelj, može se reći da nam je samo Belorusija, koju smo skoro izdali i mi smo joj uveli sankcije, iako nismo trebali. To je jedina zemlja koja nas je podržavala tokom sankcija devedesetih i ranih dvehiljaditih i koja nam je stalno slala ratnu i medicinsku pomoć.“ – Dimitrije
Voin:
- Imamo baš dobru istoriju toga da smo u lošim odnosima sa našim komšilukom, koja se nastavlja i dan danas.
Koja zemlja najviše ekonomski pomaže Srbiji?
Nemanja:
- To je ponovo političko pitanje; u politici, nema realne pomoći. Svaka pomoć kasnije će se desetostruko naplatiti. Nama Kina daje mnogo povoljnosti, dosta nam je pomogla sa vakcinama i sa milion drugih stvari, isto tako i Rusija, ali mi njima zauzvrat dajemo mnogo više. Na primer, Rusija je od nas kupila NIS za bizaran novac i bukvalno upropastila to preduzeće, iscrpela našu zemlju što se tiče prirodnih resursa i naftnog derivata. Dakle, ne možemo da kažemo, da su oni nama prijatelji, jer nema nikakve realne ekonomske pomoći. Naši mediji prikazuju kako se kod nas konstantno otvaraju neke fabrike inostranih kompanija iz Nemačke, Rusije, Kine, ali oni kod nas traže samo jeftinu radnu snagu koju su izgubili u Turskoj i zemljama na Bliskom istoku koje su nestabilne zbog mnogo ratnih dešavanja na tim teritorijama.
Mihail:
- Ekonomska pomoć je poprilično problematičan termin. Ja to ne vidim nikako drugačije nego isključivo kao zemlje koje svojim delanjem povoljno utiču na razvoj Srbije. Ne vidim nijednu zemlju, već vidim Evropsku uniju kao najvećeg partnera Srbije u tom smislu da investicije i „pomoć“ koje nam stižu iz EU, kao i sveukupno tržište koje nam EU nudi su za našu zemlju itekako korisni.
Dimitrije:
- Mislim da najveća pomoć našem narodu treba da dođe baš od naše države, što je utopijski način razmišljanja, zato što je naša država najveći neprijatelj našoj ekonomiji. Umesto da pomaže privatna preduzeća, male radnike, seljake, ona im odmaže i čini im sve teže i teže da zarade za osnovni život, ne da prosperiraju, već da žive. Može nama da pomaže bilo ko, da nam daju silne pare, džabe kada narod od toga nema koristi. “ – Dimitrije
Da li vidite sebe u Srbiji?
Željko:
- Vidim. Smatram da svi treba da ostanemo u svojoj zemlji, da popravimo ekonomiju i opšte stanje zemlje.
Voin:
- Ne znam, zavisi od toga da li će vazduh biti povoljniji za disanje, da li će biti bolji uslovi za rad u ovoj državi. Ovde jeste jako teško ostvariti nešto. […] Ne bih voleo da moja buduća porodica i ja imamo gore zdravlje zbog toga što živimo u našoj državi. Takođe, stvari kao što su cenzura medija i nasilje policajaca nad građanima – što je isto velika cenzura – ja kao, nadam se, budući reditelj želim da mogu da javno iskažem svoje mišljenje, bez straha da će mi doći na vrata kao devedesetih.