O Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) malo se govori. Možda zato što su za medije atraktivniji neki drugi fakulteti Kragujevačkog univerziteta, možda zato što se podrazumeva da jedna stabilna ustanova uvek postiže dobre rezultate, pa uspesi i nisu neka posebna vest. Možda i zato što se na ovom fakultetu uglavnom školuje nastavnički kadar, a naša prosveta je, bar kad je reč o platama, odavno u zapećku.
- Tačno je da imamo problem s brojem prijavljenih studenata na grupama koje vuku ka prosveti, ali naši matematičari i informatičari brzo se zapošljavaju. Ima ih na svim kontinentima, rade u svim oblastima, u najvećim softverskim firmama, bankama, osiguravajućim kućama, farmaceutskim kompanijama. Poslodavci nam prenose da su naši svršeni studenti operativni već posle petnaest dana mogu da se uključe u posao. Na to smo veoma ponosni, kaže profesorka matematike Marija Stanić, koja je na PMF-u već 28 godina, od studentskih dana do mesta aktuelnog dekana.
Možda je ova godina, kada fakultet obeležava pet decenija rada, prilika da se nešto više kaže o kragujevačkom PMF-u, tim pre što je ova naučno-obrazovna ustanova među najboljima u zemlji.
- Pre četvrt veka, o kojima mogu da svedočim, imali smo mnogo više studenata, a danas smo među deset najboljih naučno-obrazovnih ustanova u Srbiji, zahvaljujući ambicioznim istraživačima i vrlo uspešnim naučnicima poput Suzane Aleksić, Milana Stankovića, Borisa Furtule, Slavka Radenkovića, Biljane Glišić, Vladimira Markovića, Svetislava Savovića, Bobana Stojanovića… Skoro niko u zemlji, osim uskostručne javnosti, nije čuo za njih, navodi dekanka Marija Stanić, podsećajući da sa kragujevačkog PMF-a dolaze dva akademika, profesor Miloš Đuran i naš najcitiraniji naučnik Ivan Gutman.
Zahvaljujući profesorima matematike sa PMF-a i kolegi Draganu Đurčiću sa Fakulteta tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu se još 2017. godine našao na Šangajskoj listi 500 najuspešnijih naučnih ustanova u svetu. PMF je visoko mesto čuvao tri godine zaredom.
- Na čitavom kragujevačkom univerzitetu ima manje profesora matematike nego na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka. Tim je naš uspeh još i veći, navodi naša sagovornica, predočavajući da je prvi sledeći cilj fakulteta povratak na Šangajsku listu.
Kragujevački PMF ima šest smerova – matematiku, informatiku, biologiju, fiziku, hemiju i ekologiju. Na njima je oko 1. 500 studenata, a najveće interesovanje je za informatiku.
- Pre nekoliko godina odazvali smo se pozivu premijerke Ane Brnabić i na informatici upisali 100 studenata. Iako za ovaj smer i sada vlada veliko interesovanje, bili smo prinuđeni da broj studenata svedemo na 70. Računari su danas jeftini, ali je naš problem daleko složeniji. Lepa zgrada PMF-a ima električne instalacije iz šezdesetih godina prošlog veka na koje nismo mogli da priključimo 30 novih računara. Ranije smo od države dobijali neka sredstva, poslednjih godina ni dinar. Zato električne instalacije menjamo već 12 godina sopstvenim sredstvima, objašnjava dekanka Stanić, napominjući da republička uredba o finansiranju visokoškolskih ustanova nije menjana 20 godina, kao i da se još čeka na zakon koji bi uredio ovu oblast.
Ne samo zbog ovakvih problema, diplomirani informatičari se ne zadržavaju dugo na fakultetu.
- Razumem mlade ljude, oni su pragmatični, idu za boljom platom. Malo njih je zainteresovano za akademsku karijeru. Takva tendencija je naročito izražena kod studenata informatike. Mnogi studenti su već zaposleni i imaju veća primanja od svojih asistenata, što je donekle paradoksalno, smatra dekanka kragujevačkog PMF-a.
Zbog brojnih problema na objektu čiji krov prokišnjava a temelji tonu, kako navodi sagovornica „Politike”, PMF je uradio projekat kompletne rekonstrukcije starog zdanja iz 1926. godine, koje se nalazi u postupku dobijanja statusa kulturnog dobra.
- Nadamo se da ćemo posao završiti kada budemo slavili 100 godina od izgradnje zgrade, kaže dekanka Stanić, pozivajući državu da izađe u susret bar osnovnim potrebama PMF-a.
Osim po intenzivnoj naučnoj saradnji sa ustanovama u zemlji i inostranstvu, kragujevački PMF je poznat i po akvarijumu i botaničkoj bašti, koje često posećuju turisti i strani državnici.