Do značajnih rezultata u oblasti antitumorskih agenasa došli su kragujevački naučnici sa Fakulteta medicinskih nauka i Prirodno-matematičkog fakulteta. Oni su ispitivali nova jedinjenja koja imaju potencijal da se razviju u jako dobre citostatike, to jest lekove koji bi mogli da se koriste u lečenju malignih bolesti.
- Najbolji izabrani citostatik je pokazao selektivno dejstvo – da je ubio tumorske ćelije, a da oštećenja bubrega, jetre praktično nisu bila prisutna, tako da je to jako obećavajući korak za dalje, ističe doktor Stojanović, jedan od sagovornika.
Kako navode, reč je o počecima istraživanja, o prvom od četiri duga koraka, pre mogućnosti da se uđe u klinička ispitivanja. Ipak, zbog svih rezultata do kojih su došli, a koji su objavljeni u prestižnim naučnim časopisima, kragujevački naučnici mogu stati rame uz rame sa svetskim. Prof. dr Bojan Stojanović, profesor na Fakultetu medicinskih nauka, specijalista opšte hirurgije i njegove kolege hemičari sa PMF-a Anđela Franich i Đorđe Petrović više o svojim istraživanjima govorili su za Glas Šumadije u novoj epizodi emisije Na Zdravlje.
Đorđe Petrović, istraživač-saradnik Prirodno-matematičkog fakulteta navodi da su ideje za istraživanjem ovih tipova jedinjenja, da li su aktivni kao antitumorski agensi, postojale i ranije, a kada je otkrivena cisplatina, utvrđeno je da se vezuje za DNK i samim vezivanjem sprečava replikaciju kancerogenih ćelija.
Njegova koleginica Anđela Franich objašnjava da se grupa kojoj pripada bavi sintezom različitih kompleksa metala koji bi pokazali potencijalno antitumorsko dejstvo. Istraživačka grupa se bavi sintezom mononuklearnih i dinuklearnih kompleksa „platine 2” i „paladijum 2”, a prvi korak je, kako kaže, sinteza kompleksa.
- Danas se koriste citostatici kao što su cisplatina, oksaliplatina i karboplatina za lečenje kancerogenih jedinjenja, međutim, pored svojih dobrotvornih dejstava, kao lek pokazuju i neke loše strane, „nuspojave” koje se javljaju kod pacijenata. Prvenstveno se to vidi na opadanju kose, mučnini, opadanju imuniteta. Mnogi naučnici širom sveta teže da nađu kompleks platine, a onda i ostalih metala iz te grupe, koji bi pokazali veće antitumorsko delovanje, a sa druge strane sa manje „nuspojava”, kaže sagovornica.
Oni rade na tome da dobiju komplekse koji će sve nedostatke prevazići.
- Prvi korak je sinteza dinukleranih kompleksa za koja su istraživanja pokazala da se drugačije vezuju za DNK. Sa druge strane, dve platinske jedinice omogućavaju rotiranje molekula oko DNK. Različite interakcije sa DNK utiču na bolje antitumorsko delovanje u odnosu na citostatike koji se danas koriste.
Anđela Franich ističe da kada se završi sa svim fazama koje se izvode na Prirodno-matematičkom fakultetu, kolegama sa Fakulteta medicinskih nauka šalju se potencijalni citostatici na dalje ispitivanje.
- Nakon rezultata koji i oni dobiju, mi možemo iz te serije kompleksa da odvojimo koji kompleks ima potencijalnu mogućnost da bude antitumorski.
Prof. dr Bojan Stojanović objašnjava da sa PMF dobijaju gotova jedinjenja koja su sintetisana, okarakterisana, gde su prve interakcije sa našim molekulima organizma proučena. Tim sa Medicinskog fakulteta prvo radi ispitivanje citotoksičnosti.
- Mi obično krećemo sa najfrekventnijim tumorima u populaciji – tumor dojke, kolorektalni karcinom, tumor pluća, kao i melanom. Pored ispitivanja efekata na ove tumorske ćelije, ujedno ispitujemo i toksične efekte na neke zdrave ćelije našeg organizma, obično su to ćelije vezivnog tkiva i mezenhimalne matične ćelije od kojih nastaju brojne druge ćelije našeg organizma. Cilj je da od čitavog niza kompleksa koji dobijemo od njih nađemo najbolji kompleks, u smislu da deluje podjednako efikasno, ako ne i bolje u odnosu na neki standardni citostatik, ističe prof. dr Stojanović.
Nakon što se izoluje najbolji kompleks sledi niz istraživanja gde se prati mehanizam kako uništava tumorske ćelije, dakle kakva je ćelijska smrt tumora.
Naglašava da se jedan deo istraživanja bazira na imunomodulatornom sistemu: „Kako novosintetisani citostatik koji se pokazao da najbolje deluje protiv tumora, da ne šteti naše ćilije organizma, zapravo da deluje na ćelije imunskog sistema i da li pospešuje stvaranje onih ćelija imunskog sistema koji će se boriti protiv tumora”.
Profesor ističe da se bave i u kojoj fazi ćelijske deobe se zaustavlja rast tumorskih ćelija, a prate i da li se potpuno sprečava ili usporava migracija tumorski ćelija.
Objašnjava da se sva pomenuta istraživanjima rade u epruveti, in vitro istraživanja, a da nakon njih slede in vivo istraživanja, odnosno ona u „jednom biološkom modelu”.
- Kod nas su zastupljene eksperimentalne životinje, odnosno miševi, gde najpre uzrokujemo tumor, a onda primenjujemo novosintetisani citostatik i pratimo odgovor tog citostatika – da li usporava rast tumora, da li sprečava razvoj metastaza, kako oštećuje zdrave ćelije, da li se dešava oštećenje bubrega, jetre, pluća, epitela creva, navodi dr Stojanović.
Prof. dr Bojan Stojanović kaže da se tu i završava čitav niz istraživanja koja su u domenu predklinike, te da je to prvi korak pre testiranja na čoveku.
On napominje da su za višedecenijska istraživanja potrebna velika novčana sredstva, kao i da je neophodna saradnja sa farmaceutskim kućama kako bi se ona nastavila.
- Rezultati su zaista obećavajući, a da li će i kada će neki od ovih citostatika ući u kliničku upotrebu, to više ne zavisi od nas. Sva naša istraživanja imaju za cilj da se poboljša kvalitet života i da se pomogne pacijentima, mi bismo kao naučnici bili najsrećniji kada bi iz čitave ove priče proistekla neka saradnja sa farmaceutskim kompanijama koje bi uložile sredstva i ljudstvo u sve ovo, zaključuje sagovornik.