Miroslav Stojanović smatra da građanske akcije mogu podići izlaznost na izborima.
„Narod je izgubio i želju i volju da se bori za promene. Posvećen je samo preživljavanju. Izlaznost na svakim izborima pada sve više, što pokazuje da su ljudi siti klasičnih stranaka. U njima ne vide perspektivu već samo mogućnost uhlebljenja na konto partijske pripadnosti“, smatra lekar Miroslav Stojanović, član rukovodstva Zajedno za Kragujevac.
Po njemu ovako koncipirane građanske paltforme bi mogle da ponovo animiraju i aktiviraju ljude da ponovo izađu na izbore.
– Sa novim ljudima moramo pokušati da nešto konačno promenimo u Srbiji. To nije lak proces i biće još teži ali je i nepotizam, negativna selekcija i korupcija u svim društvenim oblastima nešto što nas koči, davi i neprestano baca unazad u ono naše „blato i mulj”, ocenjuje Stojanović koji je opozicionar još od Miloševićevih devedesetih.
– Nije bilo prijatno živeti u ono vreme i gledati sve one ljude, koje i sad gledamo i koji su „tu” preko 30 godina. Svi su isti, samo su se malo – kao na glumačkoj sceni, maske promenile, izričit je on.
Kada je nedavno u Beogradu osnovana Otvorena građanska platforma „Akcija” na inicijativu Nebojše Zelenovića, njoj je pristupio i pokret Zajedno za Kragujevac u kome je naš sagovornik.
Stojanović je na prethodnim izborima nastupio u okviru Zajedno za Šumadiju Veroljuba Stevanovića ali je kao odbornik Skupštine grada (sa koleginicom Oliverom Nikolić) istupio iz nje.
– Posle prošlogodišnjih izbora, „drugo mesto” u gradskom parlamentu proglašavano je za „fantastičan rezultat”, iako je osvojeno manje glasova nego na izborima 2012. i 2016. Milan Urošević iz SPO-a je bio sa nama na lokalnoj listi, a na listi „Aleksandar Vučić za našu decu“, na listi za republički parlament. To je nesuvislo. Konstruktivna opozicija je obična floskula i tako nešto ne postoji, kaže Stojanović, podsećajući da je iz te grupacije, sem njih dvoje, izašlo još četvoro gradskih odbornika koji su se preko Šapićevog SPAS-a „utopili” u SNS.
Po njemu, aktuelna priča gradskih vlasti „ne pije vodu”.
– Još pre dolaska na vlast SNS je bombardovao građane pričom da je Kragujevac (pre)zadužen i da će naprednjaci svojom „domaćinskom poltikom” vratiti te dugove. Ne vidim, sada, da su dugovi manji – još su veći. Gradske vlasti se hvale realizacijom kapitalnih projekata ali koliko je to stvarno njihovo delo? Ne možemo smtrati da su oni uradili Palatu pravde jer je to republički i državni projekat. Milanović je sa „Simensom” napravio svoju priču i kakav udeo gradske vlasti imaju u tome? Svi ostali „kapitalni projekti” ne postoje i nisu ni započeti, već su samo su „servirani” u predizbornoj kampanji, tvrdi Stojanović.
Na lokalu što se partnera tiče izvesna je saradnja (već su obavili razgovore) sa Šumadijskom regijom, a vide i mesta za zajedničko delovanje i sa strankama koje su bojkotovale izbore.
– Razjedinjena opozicija ni na nivou Srbije a tek na lokalu nema nikakve šanse protiv „vojske SNS-a” koja disciplinovano izlazi na sve izbore ucenjena radnim mestima u javnim preduzećima što svaki put donese rezultat toj partiji, naglašava Stojanović, dodajući da su SNS-ovski „rezultati” samo izborni, a ne „radni“.
O sagovorniku
Kragujevački lekar Miroslav Stojanović (58), specijalista neurologije, do prošle godine radio je u Kliničkom centru u kojem je proveo više od tri decenije. U Kragujevcu je prepoznatljiv i kao čovek koji je podigao kragujevaču odbojku početkom ovog veka i koja nikada više nije doživela uspeha kao u vreme kada je on bio na čelu OK „Radnički”. Tekst o otkazu koji je dao u KC Kragujevac bio je jedan od najčitanijih prošle godine na lokalnom portalu Glas Šumadije.
- Tekst, foto: Zoran Mišić
- Izvor: Danas
Mandat mu pripada po zakonu koji kaže da su odbornici u lokalnim skupštinama i poslanici u Skupštini RS vlasnici svojih mandata (a ne stranke). Nije čovek ništa ukrao, već je samo zadržao ono što mu pripada. Da li je to moralno ili nije, to je već drugo pitanje. Ako uzmemo u obzir da na srpskoj političkoj sceni moral danas ne igra neku značajniju ulogu, onda možemo razumeti i Džigin potez. Hoće čovek da se bavi politikom i potreban mu je taj mandat. On mu na neki način obezbeđuje bolje i istaknutije mesto na kragujevačkoj političkoj sceni. Može Verko da se ljuti koliko hoće (zbog toga što mu je Džiga „odneo“ mandat) ali ne treba da zaboravi da je i on u svoje vreme bio republički poslanik izabran na listi DS, pa je posle delovao kao samostalni poslanik. Isti princip.