Porušen grad, ljudi koji beže, ljudi koji dolaze, mašine, slika je Turske koju nam prenose naši vatrogasci, članovi specijalističkog tima za spasavanje iz ruševina.
„Mi, Kragujevčani, treba da budemo svesni kakve heroje imamo među nama. Sve ono što oni zaslužuju, ne samo zbog odlaska u Tursku, nego zbog svega što rade ovde, u celoj Srbiji i po regionu, to su stvari za koje im se ne možemo odužitiˮ, rekao je danas gradonačelnik Kragujevca na svečanom prijemu osmorice kragujevačkih vatrogasaca koji su bili deo srpske spasilačke ekipe u Turskoj.
Vatrogasci iz Kragujevca, zajedno sa ostatkom tima iz Srbije, vratili su se u petak iz Turske gde su proveli deset dana spasavajući nastradao narod iz ruševina prouzrokavanih razornim zemljotresom.
Zoran Kočović, načelnik uprave za vanredne situacije u Kragujevcu, osvrnuo se na 6. februar kada su dobili naređenje od ministra unutrašnjih poslova da u najkraćem mogućem vremenu formiraju timove za pomoć našem prijateljskom narodu u Turskoj. Rekao je da su imali nekih sat vremena da odaberu ekipu od osmoro ljudi, a javilo im se njih dvadeset petoro koji dobrovoljno žele da odu. Rad onih koji su poslati, kako je rekao i gradonačelnik, ocenjen je na najvišem nivou. Postojala je briga za sve njih, trebalo je obezbediti bezbednost na samom terenu i logističku podršku. Srpski tim je spasio tri osobe, a identifikovali su i određen broj preminulih ljudi. Vladica Momčilović, jedan od kragujevačkih vatrogasaca bio je deo one grupe naših spasilaca koji su izvukli živu sedamnaestogodišnju devojku koja je bila pod ruševinama preko sto sati.
Vođa tima vatrogasaca iz Kragujevca Ivan Glišović rekao je da su srpsku spasilačku ekipu činili ljudi iz Beograda, Novog Sada, Užica, Valjeva, Niša, Bora. Međusobno su sarađivali, a dobru interakciju na terenu imali su i sa Italijanima i Englezima, kao i sa meštanima koji su pomagali u svakom trenutku. Susret sa članovima nastradalih bio je stresan, „ljudi vas vuku za rukav, roditelji traže decu, deca roditelje, dođete na ruševinu, oni vas vuku na druguˮ, ističe Glišović.
Prvi susret je izazvao konfuziju, kaže vođa tima, jedna je priča bila dok nismo stigli u Hataj, a druga kada smo ušli u grad. Skoro 80% grada je palo na zemlju. Glišović je još rekao da su od njih 47, koliko je brojila srpska spasilačka ekipa, bili podeljeni u dve grupe, tako da je srpski tim bio celodnevno na terenu. Konkretni zadaci ticali su se raščišćavanja ruševina, pretrage terena sa psom, kamerama, vibrafonima, radnim mašinama, gledalo se gde treba da se kopa ili urušava da bi se videli džepovi koji se nalaze ispod ruševina u kojima bi se mogli pronađi preživeli. Najteže im je bio prvi susret sa gradom, sve ostavlja utisak, susret sa živima, preminulima. Među članovima ekipe bili su i oni koji prvi put idu na takav tip terena, vođa je rekao da su se dobro snašli, a Miloš Ilić, najmlađi u grupi, kaže da su u septembru završili sa obukom, a u februaru su se našli u realnoj situaciji. Ispričao je da je prva strana ekipa sa kojom su se susreli bila iz Velike Britanije, sarađivali su i sa ekipom iz Meksika, Južne Koreje, Bahreina, kao i sa našim komšijama, Hrvatima i Bosancima. Pomenuo je i psa Zigija koji je zaslužno otišao u penziju, rekao je da je to pas kolege iz Novog Sada, da im je mnogo pomogao i delovao pre njih.
Još jedan od članova kome je iskustvo ovakvog tipa bilo prvo, jeste Vladica Momčilović, istakao je da se osećao zbunjeno, uplašeno, ali i da je imao veliku volju da pomogne ljudima i da su tako svi funkcionisali.
Zaključili su da je ovo neprocenjivo iskustvo, da je potrebno da prođe još dana kako bi mogli u potpunosti da sagledaju šta se sve dogodilo i šta su proživeli.
Kao njihovi sugrađani, možemo istaći da nam je čast i da smo ponosni što takve ljude imamo u našem okruženju.
Piše: Sandra Solujić; Foto: Lazar Novaković
Bravo zaista za ove sjajne ljude.