Po najprostijoj definiciji bunar je iskopana duboka jama za hvatanje i skupljanje vode. Međutim, bunari su tokom duge istorije civilizacije ušli u mnoge mitove i legende, obrede, simbole, sanovnike.
Još se u Bibliji neki ključni motivi dešavaju pored bunara, poput susreta Rebeke i Isaka, a Jakovljev bunar na kojem je Isus Hrist utolio žeđ Samarićanke ima značenje žive vode koje je napitak života. Postoji i magijski običaj nazvan „bunar želja“ koji kaže: Pomisli želju, izaberi jedan bunar, baci novčić u njega i saznaćeš da li će ti se želja ispuniti. Takođe, po legendi, u bunarskoj vodi može se ogledati i tako saznati istine o sebi.
Pored bunara su obavljeni obredi prizivanja kiše, tako što se obilazilo oko njega sa ikonom, hlebom i solju. U svadbenim obredima mladu su ujutru posle prve bračne noći vodili na bunar, taj čin ima iskušenički karakter i simboliše nevestino pridruživanje muževljevoj porodici. Sanjati bunar pun vode je dobar predznak jer govori o tome da ćete uživati u obilju, produktivnom radu i profitu. Postoji i narodna poslovica „Kopaj novi bunar, ali u stari ne pljuj“. Po svemu, bunar je simbol obilja i izvora života, nekih tajni i prikrivenosti, ali i istine koja se u njemu može naći, iako je duboko skrivena. I da ne nabrajamo više.
Sve rečeno govori o izuzetnom značaju bunara kao izvora vode, jer je ona najneophodnija supstanca u čovekovom životu, a zbog tog značaja pripisivane su im razne magijske i simbolične osobine. Tako je bilo, ali tako više nije. Nova i drugačija vodoizvorišta i novi sistemi prenošenja vode učinili su da stari klasični bunari gube svoju ulogu, pa su mnogi već ili napušteni i zapušteni, ili – zatrpani.
Ne zna im se ni broj
Za Kragujevac, sam grad i 64 sela, danas ne postoji nikakva evidencija o bunarima, niti o brojnosti, niti o stanju u kakvom su, odnosno kvalitetu vode u njima, a tako je jer nijedna institucija nije zadužena za ove nekada dragocene iskopine. Recimo, ni u tek završenom popisu stanovništva nije rađen popis bunara, već samo stambenog fonda kojima porodice raspolažu.
Poslednje podatke o bunarima u Kragujevcu nalazimo u knjizi dr Živadina Stepanovića „Hidrološke karakteristike Kragujevačke kotline“, ali ni oni nisu bili precizni, već su „prema proceni“ autora. Navedeno je da je bilo 4.700 bunara, od toga oko 700 u Kragujevcu i oko 4.000 u seoskim sredinama. S obzirom da je ova procena data još 1974. godine, kada je knjiga objavljena, za protekla skoro pola veka stanje je sigurno drastično promenjeno. U gradu tokom takozvane urbane obnove, kada su mnoge porodične kuće sa dvorištima i bunarima u njima porušene izgrađene nove zgrade, bunari su jednostavno zatrpani.
U selima su brojni bunari napušteni iz više razloga. Prvo, mnoga su opustela, kuće zamandaljene, u više seoskih naselja urađeni su lokalni vodovodi koji se mahom snabdevaju sa izdašnijih izvorišta, neka sela bliže gradu priključena su na gradski vodovod, a u prethodnoj deceniji urađeno je više arteskih bunara.
Dr Stepanovć navodi da su kod nas prvi bunari iskopani početkom 19. veka. „Za vreme vladavine kneza Miloša bunari u Kragujevcu predstavljali su pravu retkost, jer su ih imali samo neki imućniji ljudi. U periodu dvadesetih i tridesetih godina 19. veka podignuta su dva bunara, koji su očuvani i predstavljaju spomenike graditeljstva iz tog doba. To su bunar kneza Miloša kod Amidžinog konaka u dvorištu Narodnog muzeja i bunar vojvode Dene u Ulici Svetozara Markovića broj 19“, napisao je Stepanović.
Dakle, preživeli su bunari iz vremena Miloša Obrenovića, a većine onih koji su kopani kasnije – više nema.
Stara istraživanja – loši rezultati
Kakav je kvalitet vode u bunarima koji se još koriste, koliko je zdravstveno ispravna i bezbedna za ljudsku upotrebu – zna se delimično, bolje reći, veoma malo. Doktorka Jelka Ranković iz Instituta za javno zdravlje kaže da ova ustanova nema nikakve obaveze da kontroliše vodu iz privatnih bunara.
„Donose nam uzorke vode pojedinci, samoinicijativno, mi u Institutu radimo analize i rezultati su uglavnom loši. Preko 90 posto uzoraka govori da je voda mikrobiološki neispravna, a 75 posto hemijski zagađena. Zanimljivo je da nam se najčešće obraćaju gastarbajteri kada dođu na odmor u Srbiju“, kaže dr Ranković.
Kako su privatni bunari napuštani i gubili svoju funkciju, tako je opadalo i interesovanje istraživača za kvalitet vode u njima. Detaljnom pretragom jedino smo došli do studije koju su još 2008. godine uradili prof. dr LJiljana Čimić, prof. dr Slavko Arsovski i mr Jovan Milivojević pod nazivom „Nivo kvaliteta vode za piće iz alternativnih izvorišta na području Kragujevca“. Tada 16,44 posto stanovnika nije dobijalo vodu iz gradskog vodovodonog sistema, već su za piće vodu koristili iz bunara ili lokalnih vodovoda.
Za potrebe ovog istraživanja Institut za javno zdravlje i laboratorija za mikrobiologiju Prirodno-matematičkog fakulteta radili su mikrobiološke analize na 423 i hemijske analize na 396 uzoraka bunarske vode. Rezultati su bili izuzetno loši. Mikrobiološki zagađena voda bila je prisutna kod 391 uzorka ili preko 92 procenta, a glavni uzroci su povećan broj raznih bakterija, prvenstveno fekalnog porekla. Hemijska neispravnost utvrđena je u 287 uzoraka ili 72 posto, a najviše su prisutne mineralne soli, koje povećavaju tvrdoću vode, i nitriti od azotnih đubriva.
Zaključak ove studije je sledeći: „Uvid u stanje individualnih bunara pokazao je da su to najčešće plitki objekti, izloženi zagađivanju i o kojima se staraju sami korisnici. Ne postoji uspostavljen sistem kontrole kvaliteta vode, a dezinfekcija se vrši samo sporadično, najčešće hlornim preparatima. Snabdevanje vodom za piće iz individualnih bunara, nosi sa sobom najveći rizik, bez obzira na ograničeni broj korisnika. Visok stepen hemijske, a još više mikrobiološke neispravnosti ukazuju na veoma rizično vodosnabdevanje“.
Skoro identične rezultate dalo je istraživanje koje su 2012. godine radili dr Slobodan Savić, dr Snežana Katić Živanović i mr Saša Jovanović. Oni su zaključili da „voda u seoskim bunarima zbog fekalne zagađenosti u 93 posto slučajeva nije mikrobiološki ispravna, a u 74 procenata hemijski, zbog povećanog prisustva nitrata… Pojedini bunari zadovoljavaju osnovne potrebe domaćinstava, ali je problem što stručna analiza kvaliteta vode nikada nije urađena“.
U bunaru televizor i glava motora
Docnije se niko nije bavio bunarima, ali deluje da ni posle 2008, ni posle 2012. ništa nije poboljšano, možda je stanje još gore, jedino je sigurno da je manje bunara koji se još koriste. Pa pošto je ova tema van domena rada bilo koje institucije izgleda da je u to najupućeniji jedan „bunardžija“, čovek koji čisti i dezinfikuje bunare po pozivima vlasnika. To je Kragujevčanin Dragan Đokić, koji se ovim poslom bavi skoro dvadeset godina i za to vreme je „sredio“ oko hiljadu bunara u više mesta u centralnoj Srbiji.
Đokić čišćenje i dezinfekciju bunara radi na profesionalni način, ima svu potrebnu opremu i ljude koji su se izveštili za ove poslove.
„Da bi u očišćenom i dezinfikovanom bunaru voda dugo očuvala kvalitet, mora biti zaštićen, pokriven – kako u njega ne može da dospeva lišće, osiguran kako ne bi mogle da upadaju životinje, da se u njegovoj blizini ne koriste veštačka đubriva i hemikalije za zaštitu bilja, da u njega ne mogu da dospevaju otpadne vode, ni površinske, ni podzemne, na primer iz štala, poljskih klozeta… Naravno, i da korisnici vode računa da u bunaru ne završavaju bilo kakva strana tela“, objašnjava Đokić.
On navodi da je čistio bunare od nekoliko do trideset metara dubine. Najčešće su zidani kamenom, retko ciglom, uglavnom iz prve polovine prošlog veka, a noviji su obloženi betonom, ređanjem takozvanih izlivenih kaca. Kaže da se veoma razlikuju po izdašnosti, nekima je mali dotok, tokom sušnih perioda često presušuju, ali ima i onih koji daju neverovatne količine vode.
„Jedan bunar kod crkve na Aerodromu „proizvodi“ oko trista litara vode u minutu, to je izuzetno jaka žica, ali je istovremeno i veliki odliv, tako da je njegov vodeni stub uvek približno isti, a to je dobro jer nema ustajale vode, ona se neprestano menja. Inače, vlasnik ga koristi za perionicu vozila. Drugi bunar, takođe na Aerodromu, u blizini kafane „Čvarak“, još je izdašniji, on ima dotok od 420 litara u minutu ili sedam u sekundi“, navodi Dragan Đokić.
Međutim, ovaj „bunardžija“ susretao se i sa primerima krajnjeg nemara, bahatosti, bukvalno zločina prema izvorištima bez kojih ljudima nekada ne bi bilo života.
„Iz bunara u Desimirovcu koji smo čistili izvadili smo televizor, lopte, papuče, više se i ne sećam čega je sve tu bilo. U Vučkovici smo izvukli tepih, furune, čunkove. U Kniću lopate, grabulje, motike, stolice, jedan automehaničar je u bunar bacao blokove i glave motora, sve što je bilo neupotrebljivo. Vadili smo i utopljene životinje, jariće, pse, jer bunari nisu bili zaštićeni, a nailazili smo i na slučajeve komšijske zlobe, pa jedan drugom baci prase u vodu. Šteta što se tako neodgovorno odnosimo i često uništavamo objekte koje su život značili, koji su graditeljske dragocenosti, deo tradicije, istorije“, zaključuje Dragan Đokić.
Kako stvari sada stoje, u Kragujevcu i njegovim selima od nekoliko hiljada ostaće možda samo simboličan broj bunara koji valjaju i koji se koriste. Šteta.
Izvor: kragujevacke.rs; Foto: kragujevacke.rs