Od 214 naučno-istraživačkih radova koje su u referentnim časopisima objavili nastavnici i saradnici kragujevačkog Fakulteta medicinskih nauka (FMN) (zahvaljujući čemu je Univerzitet i ove godine uvršćen na Šangajsku listu u oblasti kliničke medicine), najviše je iz farmakologije i toksikologije – 43. Tako kaže zvanična statistika. Ali, 2021. godina nije nikakav izuzetak, farmakolozi su više od dve decenije među vodećima u Srbiji.
Bez dileme, takvom rejtingu najveći doprinos dao je profesor dr Slobodan Janković, istovremeno naučnik i kliničar svetskog glasa, šef Katedre za farmakologiju i toksikologiju, rukovodilac Centra za farmaceutska i farmakološka istraživanja na fakultetu i rukovodilac Službe za farmakologiju u Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevac.
Samo u poslednjih deset godina profesor Janković je objavio 148 radova, samostalnih ili kao koautor, a trenutno je angažovan u 15 projekata – 13 domaćih i dva međunarodna, uglavnom sa svojim saradnicima, bolje reći – svojim odličnim đacima na Fakultetu. Po tome je „najproduktivniji” istraživač na FMN. Toliko o podacima – zaista impresivnim.
Kada smo profesora telefonom pozvali da ugovorimo razgovor, ljubazno je zamolio da se čujemo kasnije jer je trenutno u šok sobi u UKC-u. Time i počinjemo ovu priču.
- Ja i još neke kolege smo u takozvanom jedinstvenom radnom odnosu, radimo i u Kliničkom centru i na Fakultetu, deo radnog vremena provodimo u lečenju pacijenata. Kada ste me zvali otišao sam po pozivu specijaliste koji radi u intenzivnoj nezi, odnosno šok sobi. Kada oni ne mogu da reše neki složen slučaj, pozovu kliničke farmakologe da pomognemo da ga reše.
Vi ste prvo završili specijalizaciju hirurgije i radili ste kao hirurg, a šta je bilo presudno da se preorijentišete na farmokologiju, i to kliničku farmakologiju?
- Hirurgija je pre svega timski posao, morate da imate odličan tim, ne samo operatora, nego anesteziologa, asistenata, instrumentalista… To sve treba da funkcioniše besprekorno da bi operacija bila kako treba. U vreme kada sam ja napustio hirurgiju to baš nije tako funkcionisalo i shvatio sam da je bolje da se bavim nekom delatnošću gde ću više raditi samostalno, a to je klinička farmakologija.
Šta je klinička farmakologija, jednostavno i razumljivo rečeno ?
- Klinička farmakologija bavi se svim aspektima primene lekova u praksi. To prvo znači da li su neki lekovi efikasni ili nisu. Recimo, kad pacijent treba da zna da li neki lek može da pomogne ili ne može i ako njegov lekar nije siguran, on može da ga uputi na kliničke farmakologe, a mi ćemo dati najpreciznije objašnjenje prema najnovijim saznanjima iz svetske literature. Takođe se bavimo neželjenim dejstvima lekova. LJudi često to ne prepoznaju, a ima mnogo lekova sa neželjenim dejstvima, koja nekada ne mogu ni da osete. Naše je da na vreme to prepoznamo da bismo sprečili teže posledice. Verovatno ste čuli da neki lekovi mogu da izazovu otkazivanje bubrega, jetre… Ako se na vreme uoči, to može da se spreči.
Vi ste bili inicijator i osnivač Centra za farmakologiju pri Kliničkom centru 1995. godine, gde sada radi tim vaših kolega. Podaci kažu da ste bili prvi koji su napravili takav Centar u Srbiji?
- Tačno je. Sada je to služba, a bio je Centar i ja sam rukovodilac službe. To je bio prvi Centar u zdravstvenoj zaštiti u Srbiji koji se bavio baš pacijentima. I mi smo i sada najrazvijeniji centar tog tipa. Nažalost, ni jedna druga bolnica u Srbiji, ni univerzitetske u Beogradu i Nišu sa velikim brojem kliničkih farmakologa, nemaju razvijene farmakološke službe. Tako je danas. U šali sa svojim saradnicima kažem mi imamo najveću i najbolju službu na Balkanu i stalno težimo da je razvijamo. Otvoreni smo za prijem novih saradnika, ali nas najviše ograničava restriktivna politika Ministarstva zdravlja za novo zapošljavanje. Mi nikada nismo u prioritetima, inače bismo se proširili, ima dosta zainteresovanih mladih ljudi.
Kakva je koordinacija između vas farmakologa koji radite u Službi i lekara u Univerzitetskom kliničkom centru, da li vas pozivaju i konsultuju se sa vama?
- Odlična je saradnja, a o tome najbolje govori to da svakoga dana imamo između dvadeset i trideset pacijanata da obradimo upravo po pozivu specijalista sa svih klinika – kardiologije, hirurgije, intenzivne nege, Urgentnog centra, sa Klinike za infektivne bolesti, pedijatrije. Nema ni jednog odeljenja da nas ne zove.
Kako ste reagovali takom pandemije korone, s obzirom da je bilo dosta lutanja u primeni terapije?
- Mi smo tu napravili konkretan doprinos našem Kliničkom centru. Prvi smo uradili lokalni protokol za lečenje kovida i objavili ga u kragujevačkom medicinskom časopisu, koje izdaje Srpsko lekarsko društvo. Objavili smo ga krajem 2020. ili početkom 2021. godine. Prvi, a možda i jedini u Srbiji smo napravili zvanični lokalni vodič sa doktorima koji su radili u kovid centrima za lečenje kovida, prevashodno u našoj bolnici, jer mi nismo mogli da utičemo na lečenje van bolnice. Sprečili smo preteranu upotrebu antibiotika, koja nije bila adekvatna, zbog kojih su mnogi pacijenti u drugim centrima stradali. Naša Služba je izradila protokol, a onda su ostali doktori koji su radili u kovidu to prihvatili.
Pomenuli ste antibiotike, koliko često je njihova primena pogrešna. Da li tu greše nekada i lekari?
- Tu imamo veliki prblem, naravno da greše i lekari koji prepisuju neke antibiotike. Bolje rečeno, imamo neracionalnu upotrebu antibiotika i u bolnici i van bolnice. Mi na tome stalno radimo, nije samo u pitanju neznanje kod lekara, nego je često strah – da ukoliko pacijentu ne prepiše antibiotik, da će nešto da propusti. Iz tog straha, u kome su velike oči, često ispadnu štetna dejstva. I mi se protiv toga stalno borimo, na različite načine. Kada je bio kovid, mi smo se potrudili da sprečimo nepotrebnu upotrebu antibiotika, jer kad date antibiotik pacijentu koji nije potreban, vi ga odmah hendikepirate zato što kod njega odgajite sve rezistentne klice. Ako posle ima neku komplikaciju, može da oboli od teške forme da neće moći da se izleči. Mora da se spreči nepotrebna upotreba antibiotika.
U slobodnoj prodaji veoma su prisutni razni suplementi, koji posebno koristi mlađa populacija. Mogu li oni da budu štetni?
- To su ustvari dodaci ishrani, nisu lekovi i ne prolaze one provere kroz koje prolaze lekovi. Sve što treba da bi neki suplement mogao da se prodaje je da bude odobren od Ministarstva trgovine i da je zdravstveno ispravan, da nema bakterije i teške metale. A efikasnost i štetna dejsta suplemenata se ne istražuju. Najveći broj proizvođača prave ih od supstanci koje su blagog dejstva, baš zato da ne bi izazvali štetne posledice. Isto tako, gotovo nikad ne pomažu, a skupi su, ne mogu da kažem da su beskorisni, ali nemamo dokaze iz studija da su efikasni u praksi. Prodaja suplemenata je legalna, ali to nisu lekovi i bitno je da to ljudi razumeju.
Naveli smo rezultate naučno-istraživačkog rada u oblasti farmakologije. Kako ste uspeli da napravite toliko radova vi i vaši saradnici?
- To je naučno-istraživačka grupa. Pozvao sam za ovaj razgovor sve nastavnike i saradnike sa grupe koji se bave farmakologijom i toksikologijom, koji pripadaju toj užoj naučnoj oblasti, ali zbog godišnjih odmora mali broj je mogao da dođe danas. Tu ima njih petnaestak koji su uključeni u istraživanja. Neki su kontinuirano uključeni, ne radimo svi zajedno, neki rade posebno – svoje radove, deo radi zajedno, ali čitava grupa se bavi tom oblašću.
Takođe, sarađujemo i sa istraživačima iz drugih timova, potpuno slobodno. Možda zato što postoji, da kažem, takva demokratičnost i svi imaju punu slobodu u istarživačkom radu i izbor šta će raditi, i ima tako puno radova.
Koliko je vama i vašim saradnicima, bez obzira na kom su stepenu akademskog zvanja, omogućeno da stičete i međunarodna iskustva?
- Ima mnogo više šansi nego ranije i nema ograničenja. Postoji puno projekata, erazmus projekata i mnogo drugih i dosta načina da ljudi mogu da odu na usavršavanje. Neki naši nastavnivi već sarađuju, a neki tek planiraju da odu.
Dok se od naučno-istraživačkog rada u farmakologiji dođe do praktične primene rezultata dug je put, duge su procedure.
Kako vi ocenjujete to, s obzirom da često tu treba velikih ulaganja?
- Svi ljudi koji rade ovde na Fakultetu rade što je moguće jeftinija istraživanja, da sa što manje ulaganja imamo što bolje rezultate. Ja mislim da smo kao istraživačka grupa na ovom Faultetu i Univerzitetu možda najekonomičniji, u smislu da ima jako puno radova i da smo jako malo koštali državu. To je iz razloga što koristimo različite metodologije istraživanja, gde nema ulaganja u kupovinu reagenasa, aparata… nego koristimo sve dostupne metodologije, neke kompjuterske, neke istraživačke u smislu prikupljanja podataka od pacijenata, kliničke studije. Najbolje je to kroz primer objasniti. Postoji nešto što se zove sistematsko tumačenje literatute ili sistematski pregled literature. Kada imamo neki problem u praksi i ne znamo kako da ga rešimo, onda izvršimo sistematsko pretraživanje sve svetske literature na tu temu, sumiramo to i nađemo rešenje za pacijenta.
Može te li da navedete neki konkretan slučaj?
- Pre neku godinu pojavio se problem kod žena u našoj bolnici koje su bile operisane od tumora dojke, imale su probleme sa funkcionisanjem genitalnih organa. Onda je njima mogla da pomogne samo primena nekih ženskih polnih hormona – da im olakša te tegobe, ali doktori nisu znali da li će primenom tih hormona izazvati rast, odnosno ponovnu pojavu tumora. Mi smo utvrdili navedenom metodom da mogu bezbedno da koriste tačno određenu vrstu hormonskog preparata, da je to vrsta koja već postoji kod nas i da nema opasnosti od njihove primene. I odlični su bili rezultati. Žene kod kojih je postojao taj problem su mi se javile da je sve u najboljem redu i da su znatno bolje. To je primer kako se iz prakse stvara istraživački problem, koji se istražuje na taj način i posle se to saznanje primenjuje u praksi.
Lek u ma kojoj formi bio treba da bude efikasan, bezbedan i da se racionalno koristi. Koliko vi uspevate da vašim kolegama koje se ne bave kliničkom farmakologijom to prenesete?
- Imamo odličnu saradnju sa doktorima drugih specijalnosti koji su iz prakse videli da klinički farmakolozi mogu mnogo da im pomognu da svoje pacijente spasu, kada su u nekoj teškoj situaciji, što oni sami ne mogu da reše. Sami nas zovu i uvek poslušaju naš savet. Mi nikada nikome ništa ne naturamo, naš prvi nalaz počinje uvek sa predlogom ordinirajućem doktoru da primene to i to. Uvek poslušaju, jer je to posledica dugogodišnjeg rada, gde su oni shvatili da im to pomaže. Prihvataju i neke novine, široka je oblast medicine i uvek se javljaju neki novi problemi.
Postoji stereotip da je „sva pamet u Beogradu”. Vi demantujete to.
- Ako govorimo o kliničkoj farmakologiji i radu u bolnici, mi smo sigurno najrazvijenija služba u Srbiji. Što se tiče istraživačkog rada, postoji jaka istraživačka grupa na Beogradskom univerzitetu, odnosno fakultetu, imaju dosta publikacija i za svako su poštovanje. Mi i sarađujemo s njima i nikada se ne postavlja pitanje da li je neko superioran ili inferioran. Naša grupa je stvarno produktivna, nismo se nikad nešto poredili ko je bolji, mislim da ne zaostajemo za drugima.
A kakvi su vam „đaci”, od onih na osnovnim studijama, do onih koji su već stekli visoka akademska zvanja?
- Svi saradnici u istraživačkom timu su moji bivši đaci. I ja sam s njima prezadovoljan. I oni koji rade u Kliničkom centru i na Medicinskom fakultetu su zaista vrlo uspešni, brzo su napredovali, već su poznati u svetu. Ja kad odem u penziju za manje od četiri godine, mogu da idem mirne duše zadovoljan i nadam se da će farmakologija u Kragujevcu biti još bolja.
DEO TIMA SA FARMAKOLOGIJE
Od dobrog profesora – dobri đaci
Razgovoru sa profesorom Slobodanom Jankovićem prisustvovalo je i troje njegovih saradnika na Fakultetu i Kliničkom centru, prethodno uspešnih studenata, koji su svoju naučnu i stručnu karijeru prepoznali u farmakologiji i toksikologiji. Pozvani su i ostali, ali sezona je godišnjih odmora. Pitali smo ih zašto su izabrali ovu oblast medicine i da li, kao već potvrđeni istraživači i kliničari, ostaju ovde ili razmišljaju o odlasku u „beli svet”, kao što su učinili mnogi mladi i uspešni?
Prva i prava ljubav
Dr Miloš Milosavljević (31) je docent na Fakultetu medicinskih nauka na katedri za farmakologiju i toksikologiju, inače po osnovnom zanimanju je magistar farmacije i po tome se malo razlikuje od istraživačke grupe, gde su zastupljeni uglavnom lekari. On je farmaceut i na specijalizaciji iz kliničke farmacije u Kliničkom centru.
Zašto ste izabrali baš tu granu medicine – farmakologiju?
- U okviru osnovnih akademskih studija farmacije postoji mnoštvo raznolikih predmeta, ali kada se to završi, spusti zavesa na studije i kad se uđe u praksu, farmakolgija je apsolutni stub jednog farmaceuta. Sa tom granom upoznao sam se na fakultetu, s obzirom da sam završio gimnaziju. To mi je bio prvi susret sa farmakologijom i to je bila prva i prava ljubav, tako da kažem. Shvatio sam njen značaj i apsolutno sam zadovoljan, kaže Miloš.
A da li kao mlad stručnjak razmišljate da karijeru nastavite van Srbije?
- Nisam razmišljao o tome, mislim da treba ostati ovde, što bi bila i moja poruka mlađima od mene i mojih godina.
Rad na koji sam ponosna
Dr Radica Živković Zarić (35), je doktor medicine i docent na katedri za farmakologiju i toksikologiju.
- Opredelila sam se za ovu oblast kada sam upoznala profesora Jankovića. On je definitivno bio presudan. NJemu sam se kao student najviše divala, on je u meni probudio interesovanje za farmakologiju. Snovi su mi se ostvarili.
Bili ste dobar student, završili ste doktorske studije i sada radite sa mladim kolegama. Kako izgleda taj rad?
- Rad sa studentima je sasvim okej. Studenti su korektni, nemam razloga da se žalim.
Videte li potencijal u tim mladima koji upisuju medicinu?
- Vidim potencijal i u budućim farmaceutima i u medicinarima, što je meni veći fokus s obzirom da sam doktor medicine i možda više obraćam pažnju na njihov potencijal. Ima onih koji su baš zainteresovani za nauku.
Jeste li vi razmišljali da odete iz Srbije ?
- Jesam nekada. Kada sam završila medicinu i kada sam se susrela sa nekim problemima u našoj birokratiji. Ali je već deset godina prošlo od tada i u ovom momentu više ne razmišljam o tome. Ja se nadam da ću ostati na ovom Fakultetu, a to zavisi od budućih angažmana.
Da li se spremate za napredovanje u akademskoj karijeri?
Nema tu nekih posebnih priprema, svi se trudimo da što više radimo, u grupama, a i sami. Meni je skoro publikovan rad koji ima dosta visok impakt faktor 6,4 i ponosna sam na sebe.
Mladi su zainteresovani za istraživanja
Dr Srđan Stefanović (48) je vanredni profesora za užu naučnu oblast klinička farmacija. Inače je lekar po osnovnoj struci, specijalista kliničke farmakologije od 2009. godine, od nedavno zaposlen i u Kliničkom centru u Službi za kliničku farmakologiju.
Posle osnovnih studija medicine koji je motiv bio da izaberete farmakologiju?
- Ja sam u neku ruku imao sličan razvojni put kao profesor Slobodan Janković, krenuo sam da volontiram na hirurgiji, ali sam potom jedno vreme radio u „Hemofarmu”, da bih 2008. zasnovao radni odnos na Fakultetu u zvanju asistenta. Za farmakologiju me je privuklo to što je profesor Janković od starta vodio tu službu, prepoznao sam potencijal u njemu i mogućnost za dalje usavršavanje.
Na čemu ste najviše angažovani?
- Po odluci direktora UKC Slobodana Milisavljevića, trenutno mu pomažem najviše u javnim nabavkama lekova i medicinskih sredstava, odnosno u koordinisanju Centralne bolničke apoteke sa satelitskim apotekama.
Koliko ste aktivni u međunarodnoj saradnji?
- Ja sam od pre par godina član uređivačkog odbora jednog američkog časopisa, što su mi oni ponudili. Ja sam prihvatio i imam preko 50 recenziranih radova za taj časopis, što je dobar vid saradnje. Naša profesija je takva da čovek uči dok je živ, jer nove tehnologije pristižu, metodološke inovacije treba usvajati u naučno-istraživačkom radu.
Kako izgleda vaš rad sa studentima?
- Ima dobre dece, ima ih koji su zaintresovani za naučno-istraživači rad i mi im izlazimo u susret, vodimo ih kao mentori, i za radove koje samostalno izrađuju za kongrese. Prevashodno ih učimo poštenju u istraživanju i učimo ih osnovnim konceptima na početku svakog istraživanja. Meni je zadovoljstvo da dobar deo tih mladih farmaceuta, koji su bili i moji đaci, sada radi na Fakultetu, i uključili su se u naučno-istraživački rad na našoj katedri kliničke farmacije. Prvi, a možda i jedini u Srbiji smo napravili zvanični lokalni vodič sa doktorima koji su radili u kovid centrima za lečenje kovida, prevashodno u našoj bolnici, jer mi nismo mogli da utičemo na lečenje van bolnice. Sprečili smo preteranu upotrebu antibiotika, koja nije bila adekvatna, zbog kojih su mnogi pacijenti u drugim centrima stradali. Postoji nešto što se zove sistematsko tumačenje literatute ili sistematski pregled literature. Kada imamo neki problem u praksi i ne znamo kako da ga rešimo, onda izvršimo sistematsko pretraživanje sve svetske literature na tu temu, sumiramo to i nađemo rešenje za pacijenta Imamo odličnu saradnju sa doktorima drugih specijalnosti koji su iz prakse videli da klinički farmakolozi mogu mnogo da im pomognu da svoje pacijente spasu, kada su u nekoj teškoj situaciji, što oni sami ne mogu da reše. Sami nas zovu i uvek poslušaju naš savet Svi saradnici u istraživačkom timu su moji bivši đaci. I ja sam s njima prezadovoljan. I oni koji rade u Kliničkom centru i na Medicinskom fakultetu su zaista vrlo uspešni, brzo su napredovali, već su poznati u svetu. Ja kad odem u penziju za manje od četiri godine, mogu da idem mirne duše zadovoljan i nadam se da će farmakologija u Kragujevcu biti još bolja