Otkako je u prošlom broju „Kragujevačkih novina” objavljen tekst o Institutu za javno zdravlje, pod nazivom „Hoće li veterinar šefovati lekarima”, kao da se otvorila Pandorina kutija i počele su iz nje da „izleću” sve nedaće koje su zadesile ovu Ustanovu.
Najveći problem je što je smanjen priliv novca od tržišta, pa su iz tog razloga prošlog meseca izostale stimulacije od 30 odsto, kao i dodatak za radni učinak. Dok su pojedinima plate znatno uvećane, drugima su izostali dodaci na zarade ili se preispituje njihova osnovanost, što je sveukupno izazvalo nezadovoljstvo zaposlenih i narušavanje međuljudskih odnosa koji su zategnuti do krajnjih granica, sve po onoj narodnoj kad nema para (ili kad beda ulazi na vrata), ljubav izađe kroz prozor.
Razlike u dodacima
Zbog neadekvatnog, odnosno nejednakog povećanja zarada, direktoru su poslali pismo „lekari Instituta za javno zdravlje”, dakle, njegovi najbliži saradnici. Spočitavaju mu se višegodišnji problemi, za koje odavno svi znaju, ali ništa nisu preduzimali. Sada ga pitaju ko je odgovoran za nenamensko trošenje para i dug državi od 68 miliona dinara, koje je prošle godine otkrila budžetska inspekcija. Inspekcija je u rešenju navela da „nije dokumentovan osnov” po kome su isplaćivane uvećane plate zaposlenima iz sredstava Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja i budžeta Republike. Stoji i da nije bilo osnova za uvećanje plata po osnovu učinka u radu i po odluci direktora.
I iz Ministarstva finansija je decidno rečeno da plate ne smeju da se uvećaju pojedinačno preko 30 odsto, ali je uprkos tome nastavljeno sa ovom praksom. Plate lekara specijalista dostigle su dve hiljade evra, a nakon ukidanja dodataka „pale” su na oko 200 hiljada dinara.
Lekari su se naročito naljutili što je informacija o njihovim zaradama javno obznanjena, pa postavljaju pitanje čija je to odgovornost i „zašto se platama lekara maše u Institutu i iznose informacije u medije”?
Oni kao da su zaboravili da je Institut za javno zdravlje državna ustanova, a ne privatna, koja se dobrim delom finansira od građana, poreskih obveznika i da plate zaposlenih i te kako treba da budu javno prezentovane, a ne da se o njima saznaje po kuloarima.
Osnov za nezadovoljstvo je ustvari to što pojedini zaposleni za radni učinak dobijaju dodatak od preko 50 odsto zarade, dok je direktor rešio da preispita odluku o dodatku lekara od 20 posto.
- Da li radni učinak lekara u zdravstvenoj ustanovi treba da bude sramnih 3,5 posto… i ko su stubovi postojanja Instituta za javno zdravlje, pitaju lekari.
Najviše ih tišti saznanje da je jedan od zaposlenih, navodno samoinicijativno, sebe proglasio zdravstvenim saradnikom i bez odluke direktora i pravne službe sebi uvećao zaradu. Iako je, tvrde lekari, direktor sve to znao, ništa nije preduzeo.
Takođe, u pismu se navodi da pojedinci imaju abnormalno uvećane plate uz obrazloženje da rade dva posla u okviru istog radnog vremena, samo u dve različite službe. Naime, „informatičar je angažovan na poslovima finansija, jer postojeći kadar nije sposoban da odradi posao za koji je adekvatno plaćen (uz sva višegodišnja uvećanja uz platu), zbog čega zahtevaju da se otpusti jedan radnik kako bi se nastavilo sa isplatom dvostruke zarade dotičnom informatičaru”. Njegova plata je preko 200 hiljada dinara.
- Istovremeno, poslove informatike, uključujući i objavu dnevnih finansijskih izveštaja, obavlja medicinska sestra iz Centra za biostatiku i informatiku, pa se postavlja pitanje da li i ona za to prima duplu platu?
Isto tako pomoćnik direktora za kvalitet, po struci mašinski inženjer, po odluci direktora aneksom ugovora od januara prošle godine ima povećanje zarade u visini od 58 odsto od osnovne zarade i svakog meseca prima, osim osnovne plate, dodatak za rukovođenje i tzv. učinak, kao i stimulaciju od 30 posto, pa je ukupno isplaćena neto zarada 208.000 dinara. Poređenja radi, mašinski inženjer u prosveti, kao nastavnik tehničkog obrazovanja i razredni starešina u jednoj osnovnoj školi u gradu ima platu u neto iznosu od 80.000 dinara. Toliku platu u zdravstvu verovatno nema ni lekar specijalista sa dežurstvima. Kolika je plata direktora Instituta, niko i ne pita, ali se nagađa da je veća od plate direktora Kliničkog centra.
Sa druge strane, zaposleni u Institutu se pitaju kako je moguće da lekari koji predaju na fakultetu Medicinskih nauka i angažovani su polovinu radnog vremena na Institutu, za svoj rad primaju punu platu?
- Ako se vodimo time da smo svi podjednako bitni u poslovanju Instituta, zašto nemamo svi jednako uvećanje plata, pitali su zaposleni direktora.
Šest tužbi zaposlenih
Ova enormna povećanja zarada, međutim, tvrde dobri poznavaoci prilika u Institutu, nisu obezbeđena zbog dobrih menadžerskih sposobnosti v.d. direktora i novim poslovima na tržištu, već obezbeđivanjem od kovid pomoći koju je putem tranši od više desetina miliona dinara resorno ministarstvo, odnosno RFZO, uplaćivalo Institutu. Prostim jezikom rečeno, novčana sredstva nisu obezbeđena na tržištu, pa nakon prestanka kovid epidemije i taj priliv para je nestao.
Institut je u proteklom periodu imao problema sa uslugama popravke laboratorijske opreme, zatim neučestvovanja na konkursima Ministarstva poljoprivrede koji su vitalni za finansijsko poslovanje Instituta.
Kao poseban problem zaposleni navode nepuštanje u rad aparata tečnog hromatografa, prostije aparata namenjenog za ispitivanja u oblasti ekologije, donacije fudbalera Luke Milivojevića koja je obezbeđena u mandatu direktora Dragana Vasiljevića. Sa ovim aparatom moguće je za tržište raditi veliki broj analiza vode, vazduha, zemljišta, hrane, ali on do dana današnjeg nije u funkciji. Plasirana je priča da navedeni aparat nema nikakvu vrednost, da nije koristan za Institut i da oni razmišljaju da li će ga pusutiti u rad, a i ako ga puste to će biti njihova „dobra volja“ iako se radi o aparatu čija je tržištna vrednost viša od 200.000 evra. Takav isti uređaj koristi, na primer, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd koji je jedna od najuspešnijih ustanova u mreži instituta i zavoda.
O brojnim problemima u Institutu, koji su se prilično nagomilali za prethodne tri godine, svedoči i šest tužbi zaposlenih, upućenih protiv direktora i Instituta. Zaposleni tvrde da nikada pre toga nije bio ovoliki broj tužbi, a da je direktor, pored četiri zaposlena pravnika, angažovao više advokata koji vode postupke.
Jedna od najozbiljnijih je tužba šefa Odeljenja za javne nabavke Aleksandra Arsića, koji je ukazivao na nepravilnosti 2022. godine, kada je uočio promene u procesima javnih nabavki. On je kao ključni problem naveo favorizovanje grupe ponuđača i zatvaranje partija putem tehničkih specifikacija Ukazao je tada rukovodstvu, a kasnije i drugim organima Ustanove na ovaj problem, a potom i Ministarstvu zdravlja, ali su umesto preispitivanja poslovanja usledili disciplinski postupci, smena sa mesta šefa javnih nabavki i na kraju je u oktobru prošle godine dobio otkaz.
O svemu što je navedeno u pismu, ali i o još nekim stvarima, naravno da smo hteli da pitamo i v.d. direktora Nebojšu Rankovića. Nažalost, direktor je prošle nedelje hitno zatražio da mu se izračuna koliko još može da koristi dana od godišnjeg odmora i ove nedelje ne radi. Kažu da njegovu funkciju sada obavlja jedan od pomoćnika – mašinski inženjer.