Kragujevačke: Kako se „projektuju“ direktori

Pre mesec dana Skupština grada Kragujevca izglasala je predlog da inženjer arhitekture Vesna Jovanović Milošević dobije četvorogodišnji mandat direktora Javnog preduzeća „Urbanizam”. 

Samo odlučivanje, kao i cela procedura izbora od raspisivanja javnog konkursa odrađeno je rutinski, u tišini, bez ozbiljnog promišljanja jer je, sve na to liči, ovo bila formalizacija političke namere da se na čelo firme ustoliči „svoj” provereni i odani kandidat.

Takvo kadrovsko dirigovanje ustvari je samo potvrda nonšalantnog odnosa gradske vrhuške prema preduzeću čiji je osnivač grad, dokle i glavni „staratelj” preduzeća kome je potrebna ozbiljna terapija, jer je godinama puštano niz vodu, urušavalo se, kadrovski i organizaciono slabilo, tako da danas nije ni primaći onoj staroj i uglednoj Direkciji za urbanizam i izgradnju.

Četiri kandidata, jedan novi

Na konkurs za direktora „Urbanizma” prijavilo se četvoro kandidata, od kojih je troje već bilo na toj funkciji, arhitekte Vesna Jovanović Milošević, dr Aleksandar Rudnik Milanović i Lazar Mandić i prostorni planer Dragan Dunčić.

Vesna Jovanović obavljala je funkciju vršioca dužnosti direktora godinu dana, od januara 2021. do januara 2022, kada ju je takođe kao ve-de zamenila Nataša Ivanović, arhitekta u JP „Urbanizam”. Jovanović Milošević je došla na mesto Dragana Dunčića, koji je bio direktor od 2017. godine, a pre toga bio je gradski menadžer Novog Sada. Pričalo se da ga je za Kragujevac „preporučio” eks predsednik Tomislav Nikolić, a kragujevačke „lokalpatriote” od početka su gunđali – šta će nam direktor „iz Preka”. Smenila ga je gradska Skupština drugog dana Božića, 8. januara 2021, jer navodno nije redovno dolazio na posao, trošio je velike pare na putovanja do Novog Sada, a govorilo se i da mu nisu čisti ni svi računi.

Dakle, Dunčić je ekspresno smenjen, a njenog prethodnik Aleksandar Rudnik Milanović, koji je bio direktor od 2014. godine, podneo je ostavku. On je vodio firmu u zaista teškom vremenu, kada joj je grad dugovao velike pare za urađene planove i projekte, ali on je odlučio da se povuče sa direktorskog mesta kada gradonačelnik Radomir Nikolić i njegov tim nisu prihvatili već gotov elaborat o osnivanju regionalnog preduzeća „Urbanizam”, koje je trebalo da opslužuje jedanaest opština i tako svojim radom zarađuje više para. 

Utisak je da je tada gradska vlast jedva dočekala Rudnikovu ostavku, pošto je i inače gledala kako da ga se ratosilja, a ovako nije morala da poteže čin smenjivanja. On nije bio iz naprednjačke političke priče, a uzgred je bio i „neposlušan” jer je odbio zahtev vlasti da otpusti jedan broj zaposlenih.

Već ove kadrovske ujdurme govorile su da u JP „Urbanizam” mnogo toga ne štima. Plate su jedno vreme bile neredovne, kvalitetni stručnjaci počeli su da odlaze u privatni sektor, a nestabilnosti preduzeća dosta su pripomagale i nebuloze spolja. U periodu kada je funkcionisalo javno Preduzeće za izgradnju grada neki „projektanti” gradonačelnika Veroljuba Stevanovića predlagali su i gašenje, ukidanje ondašnje Direkcije za urbanizam i izgradnju. Na sreću, to se nije dogodilo. A docnije, kada je novi gradonačelnik Radomir Nikolić naumio da sva gradska komunalna preduzeća strpa u jednu firmu radi nekakve racionalizacije (što je i urađeno formiranjem JKP „Šumadija”) u istom paketu bio je i „Urbanizam”. Od ove neprirodne fuzije ipak se odustalo, ali pokušaji eksperimentisanja sa firmom u kojoj rade uglavnom visoko obrazovani ljudi i te kako je delovala na njeno urušavanje.

Propust izvršne direktorke

Nadležna komisija iz gradske uprave utvrdila je da su dve konkursne prijave bile „potpune, blagovremene i razumljive”, to su one koje su podneli Aleksandar Rudnik Milanović i Vesna Jovanović Milošević. Dragan Dunčić „nije dostavio uverenje o poslovnoj sposobnosti i uverenje nadležnog organa da mu nisu izrečene mere bezbednosti u skladu sa zakonom kojim se utvrđuju krivična dela”, a Lazar Mandić „nije dostavio isprave kojima se dokazuje iskustvo u organizovanju rada i vođenju poslova”. Tako su u igri ostala samo dva kandidata.

O tome ko će dobiti prednost odlučivala je Komisija za sprovođenje konkursa za izbor direktora javnih preduzeća čiji je osnivač grad Kragujevac (to joj je pun naziv). Ona je po proceduri trebalo da uradi dve stvari: „da izvrši proveru i ocenjivanje stručne osposobljenosti uvidom u podatke” i, drugo, „usmenom proverom”. Po stručnim referencama u nesumljivoj prednosti bio je Rudnik Milanović, jer ima viši stepen obrazovanja – doktor tehničkih nauka iz oblasti arhitekture i urbanizma, a za projektantski rad, pored domaćih, ima vredne međunarodne nagrade. Nažalost, nije imao neophodan partijski pedigre.

Na kraju je višečlana Komisija Vesni Jovanović Milošević dala ocenu 2,61, a Aleksandru Rudniku Milanoviću 2,47. Inače, ni jedan član dotične Komisije nema nikakve veze sa urbanizmom i arhitekturom, ni po obrazovanju, ni po radnom angažovanju. Tako je presuđeno i tako će biti do donošenja konačne odluke. 

Uz radnu biografiju pobednice i nove direktorke priložen je i pogolem spisak projekta i planova koje je uradila tokom 23 godine bavljenja ovim poslom u „Urbanizmu”, međutim u istoj toj biografiji „bodu oči” neki podaci iz njenog školovanja. Naime, ona je studije upisala kada je imala 23 godine, studirala je sedam godina, do 1999, kada je diplomirala na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Prištini (!), sa navršene tri decenije života. Nakon toga zaposlila se u Direkciji za urbanizam u Kragujevcu.

Međutim, nešto drugo je važnije: da li se pri izboru Vesne Jovanović Milošević nije znalo ili se svesno previdelo/zažmurelo na njenu očiglednu odgovornost za haos koji je nastao prilikom rekonstrukcije Tržnice, koja još nije završena, a ne zna se ni kada će.

Urbanistički i arhitektonski ovaj posao bio je poveren Javnom preduzeću „Urbanizam”, a u to vreme, još od 2017. godine, izvršna direktorka bila je dotična gospođa. 

Prethodno je urađen plan detaljne regulacije za deo centra grada, zajedno sa objektima Tržnice, i upućeni stručnjaci tvrde da je prvo trebalo da se uradi urbanistički projekat, pa tek onda raditi konkretnu projektnu dokumentaciju za obnovu i dogradnju stare pijace.

Izvršna direktorka je morala da vidi ovu „grešku u koracima” i da traži da se ceo postupak obustavi, ali ona to nije uradila. Da li je previdela, nije znala šta da učini ili je postupak s namerom skraćen – manje je važno, jer je urađeno nešto nezakonito. 

Naime, da je prvo urađen urbanistički projekat, on bi išao na javni uvid, pa bi se videlo šta se planira, a ovako se po internoj odluci preduzeća direktno pristupilo izradi projektne dokumentacije, pa ako se traže krivci za obrušavanje zgrade, izgradnju podzemne garaže gde joj mesto nije i postavljanje onih ružnih bunkera – najpre se mora poći od JP „Urbanizam”, pa tek potom ići na izvođenje radova i ostale u lancu.

Javnost „ne zarezuje”

Nije na medijima da sude ni o čijim stručnim referencama, ali u slučaju gospođe Vesne Jovanović Milošević postoji jedan očigledan minus koji se zove – nekomunikativnost, bar prema iskustvu redakcije ovih novina. Naime, baš u vreme kada je bila vršilac dužnosti direktora JP „Urbanizam”, tokom 2021. godine, „Kragujevačke novine” radile su serijal od petnaest tekstova pod radnim nazivom „Grad – za dobar život i rad”, koji je bio sufinansiran budžetskim novcem grada. Da podsetimo, te 2021. grad je prvi put raspisao konkurs za medije, pošto je pre toga šest godina ignorisao ovu zakonsku obavezu.

Suština tema u ovom serijalu (koji je dobio status projekta od javnog interesa) upravo su bili prostorno planiranje, urbana obnova grada, nova arhitektura…, baš ono čime se bavi JP „Urbanizam” i čiji su stručnjaci najkompetentniji sagovornici. Međutim, redakcija tokom cele godine nije uspela da ostvari nijedan radni kontakt sa Vesnom Jovanović Milošević, sve se završavalo odgovorima sekretarice – zauzeta je, odsutna je, pozovite kasnije… Nije ona novinarima bila neophodna kao sagovornik, tražili smo uvaženije stručnjake, međutim po ustrojstvu odnosa sa javnošću niko od njih nije mogao da govori za novine bez saglasnosti direktorke, ali ona nije mogla da se dobije. Uzgred, to govori i kako se tretira samostalnost i nezavisnot eksperata – ako rade u javnom sektoru.

Šta je zaključak? Ne može neko da bude direktor javnog preduzeća ako uskraćuje pravo građanima da budu informisani o pitanjima koja su od interesa za njih – pa neka je i Korbizje. Novinarima ostaje da vide da li će direktorka Jovanović Milošević i sada sa punim mandatom rukovodioca nastaviti sa ignorantskim odnosom prema novinarima, uz napomenu da nismo uspeli da nađemo ni jednu javno dostupnu portretnu fotografiju ove javne ličnosti – kao da ona i ne postoji.

A ako stvarno hoćemo da gledamo „sa distance”, šteta je što za mesto direktora JP „Urbanizam” nije data šansa Lazaru Mandiću, master inženjeru arhitekture i na korak od akademskog znanja doktora nauka. Ne samo zbog formalnog obrazovanja. Svaki njegov kolega, izuzimajući one sujetne i prepotentne, reći će da je ovaj mladi čovek odličan stručnjak, da je u radu kooperativan, da je komunikativan i da već sasvim dovoljno zna i sliku i probleme urbanizma u Kragujevcu. 

Pošto arhitekta sa najboljim referencama, Aleksandar Rudnik Milanović, očigledno nije „podoban”, Novosađanin Dragan Dunčić je imao priliku da se (ne) dokaže, zašto jedno „dobro kragujevačko dete” ne bi moglo da rukovodi preduzećem kome je baš neophodan neko ko zna posao? Zašto, i još sto puta – zašto?

Piše: Miroslav Jovanović, Kragujevačke