Odbornička grupa Pokret slobodnih građana Šumadijska regija nije učestvovala u glasanju za odluku o Đurđevdanskoj nagradi. Zbog čega, kao odbornička grupa nisu učestvovali u donošenju ove odluke, obrazložio je odbornik Saša Milenić:
– U političkoj ekonomiji dodele nagrada vidimo jednu rasprodaju ideala, rasprodaju kulturno istorijskog nasleđa grada, u koje spadaju i ove nagrade. Pošto ne sumnjam u odluku skupštinske većine, čestitam svim nominovanima i samo zbog njih nećemo glasati protiv ove odluke. Ne možemo učestvovati, međutim, u donošenju ove odluke. Trebalo bi uporediti ovu odluku, sa predlogom o podizanju spomenika na javnim površinama. Kakav spomenik Šumadincima? On u Kragujevcu već postoji. odigao ga Augustinčić, kralj Aleksandar ga otkrio, ceo grad bio uključen u to… To je ta rasprodaja ideala po sženim cenama, definicija kiča. To je autentični odnos skupštinske većine prema nasleđu i vrednostima.
Takav odnos prepoznajemo i u odluci o nagradama. Trebalo je mnogo kreativnosti i dobre volje koje je u mandatu od 1996. do 2000. godine uložili gradonačelnik Veroljub Stevanović i njegov tim da ulože i od tada je Đurđevdan Dan grada Kragujevca. Zna se koja je aždaja, koju smo ’96. uz pomoć Svetog Đorđa ubijali i šta taj dan poručuje. Odluku o Đurđevdanskoj nagradi sam izmislio, ne sam i smatram ličnim doprinosom nacionalnoj baštini što smo razdvojili počasnu od nagrade zaslužnog građanina.
Ova nagrada je smišljena u slavu onih koji je zaslužuju, ali i da podigne dignitet grada Kragujevca, koji je bio sposoban da nagrađuje Nobelovce, kao Harolda Pintera. Pa, pored Nobelove, nagrade Orson Vels, na sajtu počivšeg Nobelovca Harolda Pintera stoji plaketa Svetog Đorđa grada Kragujevca. To nije promocija Harolda Pintera, već Kragujevca.
Ako je nekada trebalo da pronađete ljude sa kojima grad nema veze, to je trebalo sada – povodom 200 godina
grada Kragujevca.