Na protestu održanom 15.02. ove godine u Kragujevcu skupila se cela Srbija. Kako je gostiju bilo mnogo, a privatnog smeštaja nedovoljno, grupa Kragujevčana je pokrenula akciju pronalaženja smeštaja ljudima koji su imali želju da dođu u Kragujevac na Sretenje.
Ova ideja se izrodila u razgovoru dva prijatelja u četvrtak 13. februara, samo dva dana pred protest. Priča o humanoj inicijativi je brzo odjeknula, pa se organizaciji priključilo još par građana i ta mala grupa koja broji osam Kragujevčana za dva i po dana pronašla je prenoćište za oko 700 učesnika protesta iz cele Srbije.
Kroz dva upitnika potencijalni gosti i potencijalni domaćini ostavljali su svoje informacije, a organizatori su ih spajali tako da odgovaraju jedni drugima u zavisnosti od toga da li imaju malu decu, alergije, kućne ljubimce, da li su pušači ili ne… Telefoni su zvonili konstantno, a oni su se neumorno tri dana javljali, razgovarali, smeštali i razmeštali nepoznate ljude u kuće takođe nepoznatih ljudi koji su bili vrlo radi da na taj način pomognu nekome.
Stariji ljudi koji su udomljavli posetioce tražili su baš studente. Dolazile su cele porodice sa decom. I svi su dočekani u nesebične i gostoljubive zagrljaje.
Ove ljude spojili su Gana, Danica, Lazar, Đorđe, Mladen i tri žene sa imenom Marija, ali oni smatraju da ovo nije priča o konkretnim ljudima, već o ljudskoj dobroti koja postoji, a o kojoj se ne govori dovoljno. Ni organizatori se nisu znali među sobom, a zajedno su radili kao dugogodišnji prijatelji.
- Kao što je na ulici deljena hrana, kao što su deljena parking mesta i ovde je reč o tome da su ljudi bili otvorenog srca tog dana. Mi smo uložili samo svoje vreme i komunikacijske veštine da ljude koji su dolazili u Kragujevac ugostimo i smestimo kod ljudi koji su zaista širom otvorili vrata svojih domova bez ikakvih pitanja ni ko su ni šta su. Dobrota zaista pomera granice. Svi mi smo već bili članovi svih Viber grupa i ovo nam je bila bar četvrta aktivnost u vezi sa protestima, ali svima nam je izgledalo da ne činimo dovoljno. A onda je izletelo to da su privatnici tražili po 200 evra za prenoćište. Mi smo samo imali dobru nameru i želju, ali nismo znali da će ovo ovako da bukne i da se završi ovako lepo, organizatori govore za Glas Šumadije.
Sve ono što se dešavalo nakon ugovorenog smeštaja bilo je sve lepše i lepše: domaćini su spremali hranu za te ljude; zamolili su ih da ostanu još dan, dva; pokazivali im istorijske i kulturne znamenitosti grada, nudili im vožnju nazad do njihovih kuća.
Sagovornici ističu da je u svim gradovima Srbije bio medijski trend loših vesti „ili nek ubistvo ili neka katastrofa ili je neko nekog opljačkao i kad god krenemo negde (ako uopšte krenemo negde jer smo se zatvorili među svoje ćoškove) Ova priča sa studentima nam je vratila dobrotu i na maksimum nam je napunjena baterija i ova akcija upravo to pokazuje.“
Želja organizatora je da daju podršku Nišlijama da se otvore još više. Kragujevčanima je žao što se nisu setili ranije i ugostili još više ljudi, ali porukama Nišlijama je „da se slobono otvore, da daju svoje krevete, ta dva kreveta, jednu sobu, jedan kauč – koliko mogu. Da ugoste što više građana Srbije koji žele da dođu u Niš, da daju podršku pre svega studentima u blokadi niškog Univeriteta, da se vidi koliko dobrote ima u Srbiji i među građanima, da nije sve ugašeno.„
Mnogi ljudi su se sprijateljili. Majke mladih ljudi koji su boravili u Kragujevcu zvale su domaćine da se zahvale. Porodica jednog maratonca koji je trčao do Kragujevca je na ovaj način zbrinuta za Sretenje. Njegova žena i troje dece su ga pratili kolima sve vreme, pa su u Kragujevcu proveli još dva dana.
- Domaćini su čekali celu noć da oni stignu. Sutradan su ih vodili po čitavom gradu, čuvali decu, ubedili ih da ostanu dva dana, ta devojka koju smo smestili, mama te dece, plače, ne možemo da je zaustavimo. Ona plače od četvrtka. Juče sam je ispratila i zamolila da prestane više, jer je nadomak kuće i nema više razloga, priča jedna od organizatorki, a ostali je dopunjuju – I tako i na ostalim mestima; svi živi plaču, pa odu na protest malo se smire, pa se vrate kući i nastave da plaču. Imali smo jedng domaćina koji je iznajmio stan da tu ugosti studente. Dakle platio ga je, pa ga je besplatno dao studentima. To je neverovatno, talas dobrote.